Simptomi tumora hipofize

hipofizaPojava povišenog nivoa prolaktina u krvi je najčešće posledica postojanja prolaktinoma, tumora hipofize. Prolaktinom je najčešći tumor hipofize i u preko 90% slučajeva se javlja kod žena.

Nije svako povećanje nivoa prolaktina u krvi patološko. Normalne vrednosti prolaktina su kod žena 1-25ng/ ml. Povećane vrednosti se normalno javljaju u trudnoći, tokom dojenja, godinu dana nakon porođaja. Prolaktin je povećan i u stresu, pri stimulaciji bradavica, tokom seksualnog odnosa, fizičkoj aktivnosti…

Najčešći uzrok patološkog povećanja prolaktina u krvi je prolaktinom. To je dobroćudni tumor hipofize. Sastoji se od žlezdanih ćelija koje produkuju prolaktin pa se zato zove adenom.Po veličini se deli na male, mikroadenom do 1 cm i velike makroadenom, preko 1 cm veličine. Veći tumori stvaraju veće količine hormona i mogu pritiskati okolne strukture.

Tegobe. Kod tumora hipofize koji luče prolaktin javlja se galaktoreja. Galaktoreja je lučenje mleka odnosno pojava iscedka iz bradavice dojke kod žena koje nisu trudne, ne doje i ako je prošlo više od godinu dana od porođaja. Galaktoreja je posledica viška prolaktina ili manjka estrogena. Mleko se luči spontano ili na pritisak prstima. Pored toga se kod žena javljaju izostanak ciklusa, izostanak ovulacije i sterilitet. Sterilitet postoji kod 90 % žena sa prolaktinomom. Snižen je nivo estrogena i progesterona pa dolazi do suvoće vagine, smanjenja libida i osteoporoze. Zbog niskog nivoa estrogena povećava se nivo testosterona pa se zato javlja kod žena dlakavost muškog tipa, povećava se klitoris, javljaju se akne i masna koža.

Kod muškaraca su prvi simptomi pad libida i impotencija. To se pripisuje psihičkim faktorima tako da se dijagnoza postavlja kasno, kad se jave simptomi pritiska tumora. Kada je u pitanju makroadenom on pritiska okolne strukture što se manifestuje glavoboljom, gubitkom vida, povraćanjem centralnog tipa (povraćanje kome ne prethodi mučnina). Dolazi i do oštećenja okolnih živaca. Galaktoreja i ginekomastija su retke.

/by

Palijativna terapija tumora

pacijent2Palijativno zbrinjavanje bolesnika je oblast zdravstvene zaštite koja se fokusira na olakšanje tegoba i sprečavanje patnje pacijenta. Ona je pogodna za pacijenta u svima fazama bolesti uključujući i one koji su na lečenju izlečivih bolesti, koji žive sa nekom hroničnom bolesti i oni koji su pri kraju života, oboleli od neizlečive bolesti npr od malignog tumora. Cilj je smanjiti bol, stres i patnju samog pacijenta i njegove porodice, bez obzira na ishod. Palijativna nega ima multidisciplinarni pristup u nezi pacijenta. Lekari, farmaceuti, medicinske sestre, sveštenici, socijalni radnici, psiholozi učestvuju u formiranju plana palijativne nege sa ciljem da se ublaži patnja u svim oblastima života pacijenta.

Lekovi i tretman u palijativnoj nezi imaju za cilj ublažavanje simptoma bez lečenja osnovnog uzroka bolesti. To je npr lečenje mučnine posle hemioterapije, davanje morfina, trodona, metadona protiv kancerskog bola, davanje ibuprofena za lečenje drugih bolova ili povišene temperature koju mogu imati oboleli od malignih bolesti, davanje antibiotika kod infekcija,nega promena u usnoj duplji… Palijativno zbrinjavanje se sve više primenjuje i kod hroničnih progresivnih bolesti, srčane i bubrežne insuficijencije, AIDS-a, kod progresivnih neuroloških stanja.

Palijativno zbrinjavanje:

  • Pruža oslobođenje od bola, mučnine, gušenja i dr neželjenih efekata terapije malignog tumora.
  • Gleda na smrt kao na prirodan tok stvari.
  • Pruža podršku pacijentu da vodi što aktivniji život.
  • Pruža pomoć i psihološku podršku porodici obolelog.
  • Koristi timski pristup u cilju pomoći obolelom i njegovoj porodici.
  • Može da se primenjuje u ranoj fazi bolesti zajedno sa metodama koje imaju za cilj produženje života kao što su hemoterapija i radioterapija.
/by

Meningeom

mozakMeningeom je dobroćudni tumor koji nastaje od opni kojima je obložen mozak i kičmena moždina. To su meka i tvrda moždana opna. Oni su dobroćudni u smislu da se ne šire na okolna tkiva i ne daju udaljene metastaze. Međutim njihovim rastom unutar lobanje mogu ozbiljno da naruše funkcije mozga. Nastaju najčešće od paučinaste opne i uglavnom se nalaze na konveksitetu mozga.

Kao uzroci nastanka ovih tumora ispitivana je trauma kao i neke virusne infekcije. Takođe zapaljenski procesi i dejstvo zračenja su mogući uzroci. Upotreba mobilnih telefona nije dokazana kao jedan od uzroka.

Kako se manifestuju meningeomi?

  • Veliki broj pacijenata nema simptome i nesvesni su postojanja ovih promena.
  • Javljaju se epileptični napadi različite veličine i trajanja.
  • Mogu se javiti neurološki ispadi i promene ponašanja.
  • Veliki meningeomi pritiskaju krvni sud izazivajući ishemiju, pa i šlog.

Kako se postavlje dijagnoza?

Kliničkim pregledom se ne može postaviti dijagnoza sa sigurnošću ali se može javiti sumnja na ovu bolest. Dijagnoza se može postaviti rengenskim snimanjem lobanje iz više pravaca ili najbolje magnetnom rezonancom ili kompjuterizovanom tomografijom. Angiografija tj snimanje krvnih sudova glave se radi da bi se ispitala prokrvljenost tumora kao i da li on zahvata velike krvne sudove. To je naročito bitno pre operacije.

Lečenje meningeoma

Ukoliko je tumor mali i ne daje simptome ne operiše se odmah nego se prati njegov rast. Daju se kortikosteroidi i antiepileptici ako ima potrebe i pre i nakon operacije. Jedina metoda potpunog izlečenja je operacija koja je u domenu neurohirurga.

/by

Wilmsov tumor

Bubreg

Wilms-ov tumor je redak oblik raka bubrega koji najčešće pogađa decu, njegov naziv je nefroblastom. Ovaj tumor je najčešći tumor bubrega kod dece, uglavnom se javlja između 3 i 4 godine života, da bi u 5 godini njegova učestalost znatno opala.

Wilms-ov tumor se uglavnom javlja na jednom bubregu mada se može naći na oba bubrega istovremeno.

Pretpostavlja se da Wilms-ov tumor nastaje zbog greške na pojedinim genima koji kontrolišu razvoj genitouretralnog trakta, jer se često sa postojanjem ovog tumora nalaze i udružene anomalije poput nespuštenih testisa, potkovičastog bubrega, hipospadije, epispadije… Postoje pretpostavke i o dejstvu pojedinih faktora iz spoljašnje sredine, ali ove prepostavke nisu definitivno dokazane.

Savremena dijagnostika i lečenje Wilmsovog tumora poboljšava izglede za ozdravljenje i preživljavanje kod dece.

Wilms-ov tumor često ne daje simptome i dete može izgledati zdravo. Simptomi koji se javljaju nisu specifični za ovaj tumor i često mogu biti izazvani nečim drugim. Mogu se javiti krv u mokraći, urinarne infekcije, bol u stomaku, tumorska masa u stomaku koja se napipava, groznica sa temperaturom.

Dijagnoza Wilmsovog tumora. Potrebno je načiniti ultrazvučni pregled trbuha koji definitivno pokazuje oblik, veličinu i lokalizaciju tumora. Laboratorijski nalazi nisu specifični, a nekada je potrebno načiniti i gensku analizu (genska analiza je veoma bitna jer pojedini genski poremećaji se moraju agresivnije tretirati hemioterapijom, jer im je prognoza nepovoljnija).Kao dopuna koriste se skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca. Definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu histopatološkog nalaza dobijenog u toku, ili nakon operativnog lečenja.

Lečenje. Terapija je hirurška i podrazumeva odstranjivanje zahvaćenog bubrega i udruženih limfnih žlezda (nefrektomija).

Tokom operacije se vrši pregled i bubrega sa druge strane da bi se isključilo eventualno postojanje obostrane bolesti.

Nakon operativnog lečenja primenjuje se hemioterapija. Sve se više koristi i adjuvantna radijaciona terapija. Nakon terapije, neophodni su redovni pregledi, zbog mogućeg ponovnog javljanja tumora i eventualno prisutnih metastaza, naročito u plućnom tkivu.

/by

Najčešći tumor kože

Tumor kožeNajčešći maligni tumor kože je bazocelularni karcinom ili bazaliom. Tri puta je češći od spinocelularnog karcinoma. Najugroženiji su muškarci stariji od pedeset godina, svetlih očiju, kože i kose. Može se javiti i kod mlađih osoba čak i kod dece.

Ovaj tumor nastaje kod osoba koje su pored toga mnogo izložene suncu i vetru, a to su poljoprivrednici, farmeri i mornari. On se javlja na mestima ranijih povreda, ožiljaka i zbog stalne iritacije npr. brijanjem.

Sporo rastući tumor

Bazocelularni karcinom se javlja na mestima koje su inače jako teške za hirurški rad npr očni kapci, nos. Javljaju se na delovima tela izloženim suncu: dekolte, lice, gornji deo leđa, šake. Ovaj tumor raste jako sporo i podmuklo. Mnogo dragocenog vremena prođe dok oboleli shvati da se javi lekaru. To otprilike iznosi četiri do pet godina.

Skoro nikada ne metastazira

Karakteristika ovog tumora je da su jako retki slučajevi u praksi da je ovaj tumor ikada metastazirao. Dugo se smatralo da je ovaj tumor dobroćudan baš zbog toga. Ali njegovo ponašanje u odnosu na okolinu i to da jako agresivno razara okolna tkiva čak i kost pokazuje ipak suprotno.

Rana koja nikada ne zarasta

Bazocelularni karcinom kože prvobitno izgleda kao bezbolan čvorić čvršće konzistencije žućkastocrvene ili smeđe boje koji dugo stoji nepromenjen. Posle nekog vremena javlja se udubljenje na njemu, rana koja se širi jako sporo u širinu i dubinu. Česti su slučajevi da mu pacijent ne pridaje naročit značaj. U principu svaka rana koja ne zarasta duže od tri meseca je sumnjiva na ovaj tip tumora. Smrt može nastupiti u slučaju širenja na strukture mozga.

Lečenje tumora

Lečenje tumora je isključivo hirurško. Odstranjuje se ceo tumor i dva do tri milimetara zdrave kože. Isečak se obavezno šalje na patohistološku procenu. U slučajevima raširenijih tumora neophodno je uraditi plastičnu rekonstrukciju dela lica koji nedostaje ne bi li se koliko toliko vratio izgubljeni izgled.

Bitan faktor – vreme

Ovo je sto procentno izlečiv tumor naravno kada se javite na vreme. Tada je i nedostatak nastao operacijom manje vidljiv. Nedopustljivo je da se izgubi život zbog ovako lako pregledljivog tumora. Zato svaku ranu na licu, sumnjive prirode koja dugo ne zarasta obavezno prijavite lekaru.

/by