Kolorektalni karcinom spada među najučestalije karcinome savremenog čoveka. Incidenca tumora debelog creva je visoka u našoj zemlji i približava se stopama incidence kolorektalnog karcinoma u Evropi i svetu.
U Srbiji se godišnje registruje više od 4500 novih slučajeva obolelih od raka debelog creva, a svake godine od njega umre oko 3000 ljudi. Karcinom debelog creva je prvi ili drugi na listi učestalosti malignih tumora digestivnog trakta u zavisnosti od geografske sredine.
Uzrok nastanka raka debelog creva
Tačan uzrok nastanka kolorektalnog karcinoma nije u potpunosti poznat. Za sada znamo da se javlja kao posledica dejstva naslednih faktora i faktora sredine, načina ishrane i stila života.
Simptomi
Simptomi malignog tumora debelog creva, pre svega zavise od lokalizacije tumora, a mogu se ispoljiti:
krvarenje u stolici,
neredovne stolice,
istanjene stolice,
sindrom retkih stolica,
smenjivanje zatvora i proliva,
osećaj nedovoljnog pražnjenja,
nadutost trbuha,
odsustvo vetrova i stolice.
Nekada prvi i jedini simptom može da bude pojava malaksalosti i zamora zbog slabokrvnosti, koja je posledica dugotrajnog svakodnevnog, skrivenog krarenja koje ne menja boju stolice. Kao jedan od važnih problema u postavljanju dijagnoze, odnosno ranom otkrivanju tumora debelog creva navodi se postojanje krvi u stolici koja se tretira kao posledica hemoroidalne bolesti, a većina lekara opšte prakse dijagnozu često postavlja i bez pregleda.
Dijagnoza kolorektalnog karcinoma
Od laboratorijskih analiza anemija može da bude jedini način ispoljavanja, posebno tumora cekuma. SE je često normalna, a povišena alkalna fosfataza ukazuje na moguće metastaze u jetri.
Dijagnoza karcinoma debelog creva se često postavlja kolonoskopijom kada se vidi tumorska promena sa koje se uzima isečak tkiva (biopsija). Ovom procedurom nam je važno da odredimo gde se tumor tačno nalazi, kako izgleda, kakav je tip tumora… Važno nam je da znamo i da li se crevo sužava ili zatvara u potpunosti, a ovo je bitno za dalji tok lečenja, pre svega hiruški.
Tumori se nekada vide i pregledom skenerom ili magnetnom rezonancom abdomena.
U najgorim slučajevima, kada do operacije debelog creva dođe usled bolova, krvarenja ili prestanka rada sreva i tada se dijagnoza postavlja tokom same operacije.
Kako se leči karcinom debelog creva?
Odluku o daljem toku lečenja doneće tim lekara (konzilijarno). Lečenje će najčešće biti hirurško, po mogućstvu resekcijom u jednom aktu. To je moguće ako ne postoji opstrukcija ili ako se ona može razrešiti klizmama, uz primenu antibiotika. Zračna terapija je takođe opcija i nekada se savetuje i pre same hiruške intervencije.
Anemiju treba preoperativno korigovati transfuzijama. Hitne operacije, zbog opstrukcije, zahtevaju dva do tri stadijuma (dekompresija, resekcija, anastomoza).
Kolostomija dekomprimuje crevo, olakšava simptome i može da se zatvori kasnije. Karcinom rektuma može da zahteva potpuno uklanjanje rektuma sa stalnom kolostomom.
Prevencija nastanka kolorektalnog karcinoma.
Ishrana treba da bude bogata prirodnim vlaknima, što je neuporedivo bolje od zapadnjačke ishrane gde su vlakna pridodata kao suplement.
Preporučuje se uzimanje najmanje pet porcija svežeg voća (južno voće, jabuka, kruška, šljiva) i povrća dnevno. Najmanje jednom nedeljno treba uzimati brokoli i kupus.
Preporučuje se smanjeno uzimanje crvenog mesa, najviše tri puta nedeljno i uzdržavanje od unosa iznutrica i suhomesnatih proizvoda. Preporučuje se često uzimanje ribe i živinskog mesa kao izvora belančevina životinjskog porekla. Primarna prevencija podrazumeva preporuku da se održava telesna masa tokom celog života u rasponu BMI (body mass index) od 18-25.
Preporučuje se umereno fizičko vežbanje najmanje tri puta nedeljno.
Sekundarna prevencija karcinoma debelog creva predstavlja polipektomiju. Polipektomija benignih tumora debelog creva smanjuje rizik za nastanak karcinoma debelog creva za 76-90 odsto od očekivanog.
Kontrole pacijenata operisanih od kolorektalnog karcinoma?
Pacijent koji je operisan od raka debelog creva mora da ide na kontrole u zavisnosti od stadijuma i vrste kancera. Pored pregleda i laboratorijskih analiza, prate se ultrazvukom nalazi na trbušnim organima, po potrebi se radi skener ili magnetna rezonanca abdomena i male karlice. Rade se i kontrolne kolonoskopije.
 
Obavezni su tumorski markere CEA i CA 19-9 koji se uzimaju startno, kada se postavi dijagnoza tumorske promene. Porast tumorskih markera posle uspešnog lečenja, može da pobudi sumnju na povratak bolesti.
 
PRIMED 13 FORTE je prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva kordiceps, rejši i šitake i jezgra kajsije.
PRIMED 13 FORTE se preporučuje:
osobama sa oslabljenim imunitetom
za poboljšanje opšteg stanja organizma
Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem. Medicinske gljive se tradicionalno upotrebljavaju kao pomoć u prevenciji različitih poremećaja zdravlja.

Kolorektalni karcinom je treći na listi najčešćih karcinoma. Iako do sada nije utvrđen jedinstveni uzrok nastanka karcinoma, poznato je da neki faktori mogu da doprinesu, a neki drugi da smanje rizik za pojavu karcinoma.

Zdrave navike u ishrani su sastavni deo mera prevencije većine bolesti i poremećaja. Kada je u pitanju kolorektalni karcinom, ishrana, odnosno namirnice koje svakodnevno unosimo mogu dugoročno posmatrano da povećaju ili smanje rizik za razvoj bolesti.

Neke od preporuka u vezi sa izborom namirnica su sledeće:

  • Koristite celo zrno žitarice
    Celo zrno žitarica sadrži sve korisne sastojke koje žitarice nude: vlakna, minerale i vitamine. Upotrebom hleba ili kaša u čiji sastav ulaze cela zrna žitarica pomaže se varenje i olakšava probava. Biljna vlakna iz hrane smanjuju brzinu apsorpcije šećera i masti iz hrane, čime pomažu u regulaciji nivoa šećera i masti u krvi. Na ovaj način, ishrana koja uključuje dovoljan unos vlakana može da bude od koristi u prevenciji različitih bolesti, uključujući i kolorektalni karcinom.
  • Mahunarke
    Mahunarke ( pasulj, sočivo, i dr.) sadrže vitamine B, E i dosta proteina. Takođe, sadrže dosta flavonoida i antioksidanasa koji štite od oštećenja ćelija toksinima i slobodnim radikalima.
  • Raznovrsno povrće i voće
    Voće i povrće, prvenstveno u svežem, neprerađenom obliku je odličan izvor većine važnih elemenata za očuvanje imuniteta i normalnog funkcionisanja organizma. Ukoliko niste sigurni koje voće i povrće ima dosta antioksidanasa, birajte ono koje ima što intenzivnije boje.
  • Riba
    Riba je dobar izvor omega 3 masnih kiselina. U nekim istraživanjima pokazano je da osobe u čijoj ishrani dominira riba kao izvor proteina, imaju manji rizik za razvoj karcinoma rektuma. Međutim, kako meso nekih vrsti ribe može da sadrži teške metale, savetuje se umerena konzumacija ribe, kako bi se izbeglo nakupljanje štetnih materija u organizmu. Pored ribe, omega 3 masne kiseline se nalaze i u semenkama lana, konoplje i drugih biljaka, tako da se one mogu koristiti kao dopunski ili alternativni izvor omega 3 masnih kiselina.
  • Smanjite upotrebu crvenog mesa i mesnih prerađevina
    Crveno meso se u većini dijeta ne savetuje, ili se savetuje upotreba minimalnih količina. Prema rezultatima dobijenim u različitim studijama, postoji značajna veza između ishrane u kojoj dominira upotreba crvenog mesa i mesnih prerađevina sa povećanim rizikom za pojavu kolorektalnog karcinoma. Na povećanje rizika najpre utiču konzervansi koji se koriste u konzerviranju mesa i mesnih prerađevina, ali, smatra se da i u toku termičke obrade mesa mogu da nastanu neke materije koje imaju štetno dejstvo u organizmu čoveka.

kolorektalni-karcinomU mnogim slučajevima, karcinom kolona i rektuma je moguće prevenirati. Na razvoj karcinoma, pored naslednih faktora utiču i neki faktori koje je moguće kontrolisati, kao što su ishrana i fizička aktivnost, i neki drugi.

Od karcinoma kolona i rektuma obolevaju samo muškarci.
Ova izjava je netačna. Obolevanje od kolorektalnog karcinoma je skoro isto u odnosu na pol. Dakle, žene bi trebalo podjednako kao i muškarci da imaju u vidu mere prevencije ove bolesti.

Nemoguće je sprečiti nastanak kolorektalnog karcinoma, tako da nema smisla voditi računa o ishrani i drugim faktorima rizika.
Ova izjava se takođe ne može prihvatiti kao tačna. Iako je nasleđe veoma bitno u nastanku kolorektalnog karcinoma, postoje i faktori koje možemo izbeći, a koji se direktno dovode u vezu sa nastankom ovog karcinoma. Pre svega, postoje mnogobrojne studije koje su potvrdile povezanost prekomerne upotrebe mesnih prerađevina i konzervirane hrane sa nastankom karcinoma kolona. Ishrana sa više svežeg voća i povrća, sa ograničenom upotrebom mesnih prerađevina može značajno smanjiti rizik od nastanka kolorektalnog karcinoma.

Kolorektalni karcinom se javlja samo kod starih.
Ova izjava je samo delimično tačna. Iako je najveći broj postavljenih dijagnoza kod osoba starijih od 50 godina, zabeleženi su slučajevi bolesti i kod mlađih osoba. Međutim, kako je učestalost javljanja najveća nakon 50. godine, sve osobe starije od 50 godina bi trebalo na svakih 1-2 godine da urade sistematski pregled sa ispitivanjem faktora rizika na kolorektalni karcinom.

Preventivni pregledi nemaju nikakav uticaj na ishod kolorektalnog karcinoma
Ova izjava je netačna. Karcinom kolona i rektuma otkriven u ranoj fazi ima veoma dobre izglede za lečenje. Ukoliko se karcinom otkrije u fazi kada još uvek ne postoje metastaze, uspešno lečenje je moguće čak kod više od 80% obolelih. Zbog toga, redovni sistematski pregledi su veoma značajan faktor za rano otkrivanje i blagovremeni tretman kolorektalnog karcinoma.

PRIMED 13 Kordiceps je prirodan preparat na bazi meda i medicinske gljive kordiceps. Povoljno utiče na imunološki sistem, kardiovaskularni sistem i vitalne organe. Ispoljava antioksidativno dejstvo, i može se koristiti i kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu malignih bolesti.