Karcinom pankreasa je češći kod muškog pola i obično se javlja u kasnijoj životnoj dobi – nakon 60-te godine života. On se može razviti na račun svakog od tri dela iz kojih se sastoji pankreas: glava, telo i rep. Najčešći su oni u području glave pankreasa, zatim slede tumori tela, i na kraju repa pankreasa.
 
Karcinom pankreasa brzo daje metastaze: prvo invadira sve proširenije zone same gušterače, susedne organe, zatim limfnim putem u peripankreatične limfne čvorove i čvorove hilusa jetre. U krvne sudove se upućuju grupe tumorskih ćelija, stižu u jetru gde stvaraju brojne metastaze.
 
U endokrine tumore spadaju:
– Gastrinom (Zollinger-Ellisonov sindrom), povećana koncentracija hormona gastrina u 70% slučajeva maligni;
 
– Insulinom (povećana koncentracija hormona insulina);
 
– Verner Morrisonov sindrom;
 
Nefunkcionalni tumor pankreasa (nema lučenja hormona) pa se obično klinička slika razvije tek kada velika masa tumora pritiskom na okolne strukture uzrokuje bolove u trbuhu i leđima.
 
Najčešći egzokrini tumor je duktalni adenokarcinom. Duktalni adenokarcinom (karcinom gušterače) najčešće se javlja u glavi gušterače, 2 puta je češći kod muškaraca i i to u starosnoj dobi od 55 godina, a vrh incidence je u sedamdesetim godinama života. Uzrok karcinoma gušterače je nepoznat, mada se tri puta češće javlja kod pušača, a povećan je rizik i kod bolesnika s hroničnim pankreatitisom (hronična upala gušterače).
 
Klinička slika
Karcinom gušterače je podmukla bolest, jer u vreme postavljanja dijagnoze u 85% slučajeva se već proširio u lokalne strukture ili je metastazirao u jetru i pluća. Kod većine bolesnika u uznapredovalom stadijumu bolesti javljaju se gubitak telesne težine i bol u abdomenu (trbušnoj duplji) u 75% slučajeva. Većina bolesnika ima jak bol u gornjem delu trbuha koja se širi u leđa, a popušta obično pri naginjanju prema napred. Često se javljaju anoreksija i depresija. Pregledom se obično otkrije žutica, hepatomegalija (povećana jetra), bolna osetljivost u abdomenu ili se palpira sam tumor (pritiskom na trbuh), a može se palpirati i povećana žučna kesa u oko 25% slučajeva. Međutim, klinička slika i pregled pacijenta mogu biti i bez ovih simptoma.
 
Dijagnoza
CT (kompjuterizovana tomografija, skener) je dijagnostička metoda koja će detektovati prisustvo tumora u najvećem broju slučajeva. Ako je reč o karcinomu koji je nemoguće operisati ili koji je već metastazirao, sprovodi se podkožna aspiracija iglom za histološku analizu (uzimanje uzorka tkiva zahvaćenog dela gušterače iglom kroz kožu). Za određivanje stepena proširenosti tumora koristi se i endoskopski ultrazvuk. Laboratorijske analize vrlo često mogu biti normalne. Ukoliko postoji bilijarna opstrukcija (začepljenje žučnih kanala) ili metastaze u jetri, mogu biti povećane vrednosti bilirubina i alkalne fosfataze. U određenom broju slučajeva javlja se i hiperglikemija (povećana koncentracija glukoze u krvi).
 
Lečenje
Parcijalna pankreatektomija (delomično odstranjenje gušterače) ili pankreatiko duodenoktomija (odstranjenje gušterače i dvanaestopalačnog creva) tzv. Whippleov postupak, jedino je što eventualno može dovesti do izlečenja, ali tumor je moguće odstraniti kod svega 15% bolesnika, a izlečiv je kod samo 3%. Pri tome je petogodišnje preživljavanje 15-20%. Hemoterapija i radioterapija mogu poboljšati preživljavanje. Srednje preživljavanje, ukoliko tumor nije moguće operisati je samo 5 meseci.
 
PRIMED 13 FORTE je prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva reiši, kordiceps i šitake sa dodatkom jezgra koštica kajsije.
 
PRIMED 13 FORTE se preporučuje:
kod oslabljenog imuniteta
u prevenciji i tretmanu infektivnih i toksičnih oštećenja jetre, bubrega i drugih vitalnih organa. ktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem. Medicinske gljive se u narodnoj medicini tradicionalno upotrebljavaju kao prirodna pomoć u prevenciji i tretmanu različitih oštećenja vitalnih organa.

Maligne bolesti su i dalje jedan od najčešćih uzroka obolevanja svuda u svetu. U tretmanu, vrlo je važno što ranije otkrivanje bolesti, u početnoj fazi, kada su i mogućnosti za uspešno lečenje najveće.

Nažalost, većina malignih bolesti retko daje jasne znake i simptome u ranoj fazi, a ukoliko i postoje, ovi simptomi i znaci su nespecifični.

Neočekivani gubitak telesne mase

Značajan gubitak telesne mase koji ne može da se dovede u vezu sa primenom dijete ili povećanom fizičkom aktivnošću, može da postoji kod nekih vrsti tumora. Ovo nije specifičan znak samo za tumore, pa je svakako potrebno ispitati mogući uzrok.

Povišena temperatura koja dugo traje

Kako je povišena temperatura veoma čest pratilac mnogih infekcija (virusnih, bakterijskih i dr., uglavnom bezopasnih), neće svako povećanje telesne temperature biti znak za uzbunu, ali, ukoliko dugo traje ili se često javlja, mogu se ispitati i drugi uzroci.

Problemi sa disanjem

Kratak dah, kašalj i otežano disanje prate većinu respiratornih bolesti (respiratorne infekcije, astmu, opstruktivnu bolest pluća i dr.) Kašalj je često prisutan i kod pušača. Ubrzan, kratak dah može da se javi i nakon intenzivne fizičke aktivnosti ili anksioznih stanja. Svakako, ukoliko su kašalj i druge disajne tegobe duže prisutne, trebalo bi zatražiti mišljenje lekara, kako bi se isključilo prisustvo nekog drugog, ozbiljnijeg problema.

Promene u pražnjenju creva

Ovo je takođe nespecifičan znak, jer se poremećaji pražnjenja creva mogu javiti i kod raznih benignih stanja (npr. iritabilni kolon). Ali, svaka promena u pražnjenju koja dugo traje ili je praćena npr. pojavom krvi u stolici trebalo bi da se ispita, kako bi se utvrdio pravi uzrok.

Osećaj sitosti nakon unosa vrlo malih količina hrane

Ukoliko često ili u dužem vremenskom periodu već nakon unosa male količine hrane imate osećaj da se siti, ili ako je ovaj osećaj praćen i drugim simptomima, kao što je mučnina, povraćanje, nadutost, gubitak telesne mase i sl. bilo bi poželjno zatražiti savet lekara. Nekada, ovi simptomi mogu da postoje i kod refluksa želudačne kiseline (GERB, gastroezofagealni refluks) ili peptičkog ulkusa.

Navedeni simptomi nisu specifični samo za maligne bolesti, već, kao što je pomenuto, mogu da budu prisutni kod različitih benignih, prolaznih i bezopasnih stanja. Međutim, svkakao je poželjno obratiti pažnju na njihovu pojavu i dužinu trajanja, kako bi se na vreme prepoznao mogući teži uzrok njihove pojave i preduzelo odgovarajuće lečenje.

PRIMED 13 FORTE je prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva kordiceps, rejši i šitake i jezgra kajsije.
Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive.
PRIMED 13 FORTE se preporučuje:
• osobama sa oslabljenim imunitetom
• za poboljšanje opšteg stanja organizma
Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem.

Ultrazvuk i mamografija su dva najčešća pregleda koja se rade kod žena u cilju vizualizacije tkiva dojke.

Ovim pregledima dobijaju se važne informacije o izgledu tkiva dojke i mogu da se uoče različite promene njene građe. Ukoliko se pregledom utvrdi postojanje neke promene unutar tkiva, u zavisnosti od vrste promene, lekar će odrediti koje bi mere dalje trebalo preduzeti u cilju praćenja ili dodatne dijagnostike.

Da li će se raditi ultrazvuk ili mamografija zavisi od više faktora, kao što je građa dojke, godine starosti, pozitivna porodična anamneza za bolesti dojke i dr. Nekada se kombinuju obe vrste pregleda, čime se povećava verovatnoća otkrivanja promena.

Redovni pregledi dojke, kao i ginekološki pregledi su veoma važni u svim starosnim dobima žene. Preventivnim pregledima može da se otkrije postojanje različitih poremećaja koji ne moraju da budu maligne prirode, ali, s obzirom na ozbiljnost malignih promena, njihovo rano otkrivanje je jedan od najvažnijih razloga zašto je važno da se ovi pregledi rade redovno.

Preporuke koje se tiču učestalosti pregleda mogu da se razlikuju u odnosu na godine starosti i postojanje faktora rizika koji se uzimaju u obzir.

S obzirom na to da je sa ranim otkrivanjem bolesti povećava mogućnost uspešnijeg tretmana, svaki slučaj otkriven u početnoj fazi je veoma važan u ukupnom smanjenju posledica koje postojanje karcinoma dojke može da ima.

Otkrivanje karcinoma dojke u ranoj fazi je jedan od veoma značajnih faktora u postizanju što uspešnijeg tretmana ove bolesti.

Redovni pregledi i skrining testovi su najbolji način za postizanje rane dijagnoze bolesti. Učestalost i vrsta testova koji će da budu sprovedeni određuje se u odnosu na uzrast žene i poznate faktore rizika ukoliko oni postoje.

Šta su skrining testovi?

Skrining testovi predstavljaju testove koji se vrše kod ljudi koji nemaju simptome bolesti, u cilju otkrivanja bolesti u ranoj asimptomatskoj fazi.

Skrinigom se karcinomi dojke češće otkrivaju u početnoj fazi, kada je prisutna tumorska masa lokalizovana samo u tkivu dojke, bez proširenja na okolna tkiva i organe.

Kada se govori o faktorima rizika, određeni rizik postoji kod svih žena, ali, u zavisnosti od dodatnih faktora, kao što su godine, ranije prisustvo maligniteta, postojanje karcinoma dojke kod bliskih srodnika i dr. taj rizik može da bude manji ili veći.

Samopregled dojke je važan za uočavanje nekih promena koje mogu da ukažu na postojanje problema. Ove preglede žene bi trebalo redovno da obavljaju, u istoj fazi ciklusa, na isti način, svakog meseca. U toku samopregleda žena obraća pažnju na postojanje promena u izgledu kože dojke, bradavice, postojanje vidljivih ili promena koje se osećaju pod prstima (čvorići). Ovi pregledi su veoma važni, ali ne bi trebalo da budu jedina preventivna mera, zato što je moguće da se ne primete promene malih dimenzija.

Ultrazvuk i mamogram daju mogućnost vizualizacije celokupnog tkiva dojke. U zavisnosti od uzrasta žene i drugih faktora koje lekar procenjuje bira se način pregleda, a obe ove metode daju dobre informacije o stanju dojke i omogućavaju detekciju promena građe.

Ukoliko se u toku pregleda utvrdi postojanje neke promene unutar tkiva dojke, lekar će odlučiti da li je potrebno da se urade dodatni pregledi i koji, u cilju identifikacije prirode prisutne promene.

Različite vrste malignih bolesti su veoma zastupljene svuda u svetu. Prema podacima SZO (Svetske Zdravstvene Organizacije) određene preventivne mere mogu da doprinesu prevenciji pojave maligniteta. Svakako, ove preventivne mere ne garantuju sasvim sigurnu zaštitu od razvoja malignih bolesti, ali bilo koji broj slučajeva karcinoma koji je moguće izbeći je dragocen.

Najveći broj preventivnih mera su zapravo preporuke koje bi svako od nas već trebalo da primenjuje, u skladu sa zdravim životnim navikama.

Održavanje optimalne telesne težine

Prekomerna telesna težina nalazi se na većini lista faktora rizika za pojavu različitih bolesti, uključujući maligne. Smatra se da je gojaznost, pored pušenja, jedan od najčešćih faktora rizika koje je moguće prevenirati.

Upotreba crvenog mesa

Crveno meso u velikim količinama, posebno dimljeno i konzervirano dovedeno je u vezu sa pojavom karcinoma kolona i želuca. U skladu sa ovim podacima, preporuka je da se količina crvenog mesa u ishrani smanji (do otprilike 500g nedeljno).

Prekomerno sunčanje

Umereno izlaganje sunčevim zracima ima značajan broj korisnih efekata, kao što je npr. stvaranje vitamina D, prekomerno sunčanje može da ima i negativne posledice. Preterano sunčanje, posebno u periodima visokog UV indeksa u toku dana može da bude faktor rizika za pojavu karicnoma kože. Zbog toga, ukoliko želite da iskoritite maksimalne povoljne efekte sunca, uz smanjenje mogućih štetnih efekata, izbegavajte prekomerno izlaganje u najtoplijim delovima dana i koristite preporučene zaštitne faktore.

Jedite dovoljno svežeg povrća i voća

Sveže voće i povrće je najbogatije vitaminima, mineralima i drugim nutrijentima koji su važni za očuvanje zdravlja, a mogu i da doprinesu prevenciji različitih oboljenja. Preporučen unos je bar 2 porcije voća i povrća dnevno.

Smanjite unos šećera

Hrana i piće sa dosta šećera uglavnom sadrži veću količinu kalorija. Prekomerni unos većih količina kalorija od onih koje se potroše u toku dana vremenom dovodi do povećanja telesne mase, koja je već opisana kao jedan od faktora rizika.

Prevencija HPV infekcije

HPV, odnosno određeni tipovi HPV-a se dovode u vezu sa pojavom karcinoma grlića materice, vagine, penisa, anusa, grla. Zbog toga, mogućnost prevencije infekcije ovim virusom ima značajnu ulogu u smanjenju obolevanja.

Redovna fizička aktivnost

Fizička aktivnost je svakako na listi preventivnih mera za većinu zdravstvenih poremećaja. Redovna fizička aktivnost pomaže u regulaciji telesne mase, metaboličkih poremećaja (dijabetes tip II), kardiovaskularnih poremećaja.

Pušenje

Duvanski dim je takođe jedan od najpoznatijih faktora rizika za veliki broj oboljenja. HOBP, tumor pluća, kardivoaskularne bolesti i dr. Prestanak pušenja je važan korak u prevenciji ovih bolesti.

Alkohol

Prekomerna upotreba alkohola takođe može da bude faktor rizika za pojavu karcinoma digestivnog sistema- karcinom želuca, jetre i kolona. Neke vrste alkoholnih pića, npr. crveno vino mogu da sadrže i korisne materije, ali se svakako savetuje umerena upotreba.

Naravno, preduzete peventivne mere mogu da doprinesu prevenciji obolevanja, ali ne znače da do pojave bolesti sasvim sigurno neće doći. Takođe, postojanje faktora rizika ne znači sigurnu pojavu bolesti, već ukazuje na povećan rizik za njen nastanak. Da li će doći do pojave neke bolesti zavisi od udruženog delovanja više različitih faktora i njihovog međusobnog uticaja. Dobro poznavanje i praćenje faktora rizika i zaštitnih faktora omogućava nam da sprovedemo odgovarajuće mere u cilju smanjenja rizika za nastanak bolesti.