Nedelja borbe protiv karcinoma grlića materice 21.01.-27.01.2019.

Svake godine jedna nedelja januara obeležava se kao nedelja prevencije karcinoma grlića materice.

Broj žena obolelih od karcinoma grlića materice je i dalje u porastu, iako se puno govori o sprečavanju pojave i unapređenju metoda lečenja.

Karcinom grlića materice ne daje simptome u ranoj fazi razvoja, ali se redovnim ginekološkim pregledima može vrlo lako posumnjati na postojanje maligniteta i sprovesti dalje ispitivanje. Zbog toga, veoma je važno da svaka žena ima razvijenu svest o značaju redovnih ginekoloških sistematskih pregleda. Nijedna žena ne sme da dozvoli sebi da posetu ginekologu zakazuje samo kada ima neki očigledan problem ili simptom. Kada je u pitanju karcinom grlića materice, pravovremeno postavljena dijagnoza predstavlja veoma dobar prognostički faktor u lečenju. Na vreme otkriven i tretiran karcinom grlića materice kod velikog broja žena znači i uspešno lečenje.

U nedelji prevencije karcinoma grlića materice posebno se obraća pažnja na edukaciju žena, podizanje svesti o značaju preventivnih sistematskih pregleda.

“Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti.

„RANO OTKRIVANJE MOŽE SPREČITI RAK GRLIĆA MATERICE” je slogan koji će obeležiti potrebu da još jednom apelujemo na naše sestre, majke, ćerke, prijateljice da u Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, i da u toku godine odvoje dan kada će posetiti svog lekara i iskoristiti neku od dostupnih mogućnosti prevencije.”
(*preuzeto sa sajta www.dzruma.rs)

Kolorektalni karcinom je treći na listi najčešćih karcinoma. Iako do sada nije utvrđen jedinstveni uzrok nastanka karcinoma, poznato je da neki faktori mogu da doprinesu, a neki drugi da smanje rizik za pojavu karcinoma.

Zdrave navike u ishrani su sastavni deo mera prevencije većine bolesti i poremećaja. Kada je u pitanju kolorektalni karcinom, ishrana, odnosno namirnice koje svakodnevno unosimo mogu dugoročno posmatrano da povećaju ili smanje rizik za razvoj bolesti.

Neke od preporuka u vezi sa izborom namirnica su sledeće:

  • Koristite celo zrno žitarice
    Celo zrno žitarica sadrži sve korisne sastojke koje žitarice nude: vlakna, minerale i vitamine. Upotrebom hleba ili kaša u čiji sastav ulaze cela zrna žitarica pomaže se varenje i olakšava probava. Biljna vlakna iz hrane smanjuju brzinu apsorpcije šećera i masti iz hrane, čime pomažu u regulaciji nivoa šećera i masti u krvi. Na ovaj način, ishrana koja uključuje dovoljan unos vlakana može da bude od koristi u prevenciji različitih bolesti, uključujući i kolorektalni karcinom.
  • Mahunarke
    Mahunarke ( pasulj, sočivo, i dr.) sadrže vitamine B, E i dosta proteina. Takođe, sadrže dosta flavonoida i antioksidanasa koji štite od oštećenja ćelija toksinima i slobodnim radikalima.
  • Raznovrsno povrće i voće
    Voće i povrće, prvenstveno u svežem, neprerađenom obliku je odličan izvor većine važnih elemenata za očuvanje imuniteta i normalnog funkcionisanja organizma. Ukoliko niste sigurni koje voće i povrće ima dosta antioksidanasa, birajte ono koje ima što intenzivnije boje.
  • Riba
    Riba je dobar izvor omega 3 masnih kiselina. U nekim istraživanjima pokazano je da osobe u čijoj ishrani dominira riba kao izvor proteina, imaju manji rizik za razvoj karcinoma rektuma. Međutim, kako meso nekih vrsti ribe može da sadrži teške metale, savetuje se umerena konzumacija ribe, kako bi se izbeglo nakupljanje štetnih materija u organizmu. Pored ribe, omega 3 masne kiseline se nalaze i u semenkama lana, konoplje i drugih biljaka, tako da se one mogu koristiti kao dopunski ili alternativni izvor omega 3 masnih kiselina.
  • Smanjite upotrebu crvenog mesa i mesnih prerađevina
    Crveno meso se u većini dijeta ne savetuje, ili se savetuje upotreba minimalnih količina. Prema rezultatima dobijenim u različitim studijama, postoji značajna veza između ishrane u kojoj dominira upotreba crvenog mesa i mesnih prerađevina sa povećanim rizikom za pojavu kolorektalnog karcinoma. Na povećanje rizika najpre utiču konzervansi koji se koriste u konzerviranju mesa i mesnih prerađevina, ali, smatra se da i u toku termičke obrade mesa mogu da nastanu neke materije koje imaju štetno dejstvo u organizmu čoveka.

Nakon postavljene dijagnoze maligne bolesti pristupa se izboru metoda za lečenje, u zavisnosti od stadijuma maligniteta i opšteg stanja pacijenta. Hemoterapija je jedan od najčešćih oblika tretmana malignih bolesti.

Lekovi koji se koriste u toku hemoterapije (citostatici) ciljano ubijaju ćelije koje se ubrzano dele. Tumorske ćelije pripadaju grupi ćelija koje se nekontrolisano i brzo dele, tako da hemoterapeutski lekovi primarno imaju za cilj da unište ovu vrstu ćelija. Međutim, kako i neke od zdravih ćelija imaju osobinu da se brzo dele, a citostatici nemaju selektivno dejstvo, dolazi do oštećenja zdravih ćelijskih linija.

U zavisnosti od vrste ćelija i organa oštećenih u toku hemoterapije, razlikovaće se i broj i intenzitet neželjenih pojava u toku primene citostatika.

Najčešće se javljaju sledeće:

  • Smanjeno stvaranje ćelija krvi
    Anemija nastaje usled oštećenja crvene krvne loze i smanjene količine cirkulišućih eritrocita.
    Krvarenje nakon neznatne povrede, ili spontano (kod izraženog nedostatka trombocita) nastaje usled oštećenja loze trombocita. Trombociti imaju nezamenljivu ulogu u zaustavljanju krvarenja, pa će njihov nedostatak dovesti do poremećaja koagulacije.
    Infekcije nastaju kod oštećenja bele loze, odnosno smanjenog stvaranja leukocita, koji imaju važnu ulogu u zaštiti i odbrani organizma od štetnog delovanja infektivnih i drugih faktora iz spoljašlje sredine.
  • Gastrointestinalne tegobe nastaju kao posledica oštećenja sluzokože (epitela koji oblaže unutrašnjost creva i organa digestivnog sistema). Često su prisutni mučnina i povraćanje, dijareja, a nekada može da postoji i zatvor.
  • Opadanje kose nastaje oštećenjem folikula dlake. Na sreću, ovo štetno dejstvo je privremeno, tako da obično nakon par nedelja dolazi do ponovnog rasta kose.
  • Ulceracije unutar usne duplje nastaju usled oštećenja sluzokože. Uglavnom su vrlo bolne, pa mogu da predstavljaju veliki problem prilikom uzimanja hrane i tečnosti.
  • Opšti simptomi pre svega uključuju malaksalost i umor, zato što hemoterapija direktno i indirektno utiče na sve organe i sisteme unutar organizma.

Poznavanje mogućih neželjenih efekata hemoterapije je veoma važno prilikom izbora metoda za lečenje. U zavisnosti od opšteg stanja pacijenta i prisustva ili odsustva pridruženih bolesti i poremećaja, odlučuje se o vrsti protokola za lečenje maligne bolesti.

Nakon sprovedene hemoterapije, poznavanje neželjenih efekata može da pomogne u sprečavanju ili smanjenju njihovog ispoljavanja.

U toku tretmana malignih bolesti, kao pomoćno sredstvo za poboljšanje imuniteta i jačanje organizma preporučujemo PRIMED 13 FORTE.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Razvoj tumora u organizmu čoveka inicijalno je povezan sa nakupljanjem grešaka u genetskom materijalu, posebno u genima koji kontrolišu rast i deobu ćelija.

Geni nose instrukcije za stvaranje svih proteina koji utiču na funkcionisanje ćelija. Promene u genima mogu da uzrokuju poremećaj funkcije ovih proteina, pa tako, vremenom, kako se greške nakupljaju, postoji mogućnost razvoja tumora. Neki od karcinogena (faktora koji uzrokuju pojavu tumora) mogu da poremete funkciju proteina koji regulišu oporavak ćelija nakon oštećenja.

Greške u genima koje povećavaju rizik za nastanak karcinoma mogu da budu nasleđene od roditelja, ukoliko se ovo oštećenje nalazi u reproduktivnim ćelijama (jajne ćelije i spermatozoidi).

Promene u genima koje dovode do karcinoma mogu da nastanu i u toku života čoveka, kao posledica delovanja različitih faktora (slobodni radikali, toksične kancerogene materije i sl.). Ove greške u genima koje nastanu nakon začeća nazivaju se somatske genske mutacije.

Postoji veliki broj mogućih promena DNK. Bilo kako da nastanu, ove promene DNK uzrokuju poremećaj normalnog stvaranja ili funkcije ćelija. Uobičajeno je da svakodnevno nastane određen broj “promenjenih” ćelija, ali ih, u normalnim uslovima naš imunološki sistem ukloni. Ukoliko postoji problem u uklanjanju ovih promenjenih ćelija, ili ukoliko one nastaju u mnogo većem broju od onog koji naš imunološki sistem može da kontroliše, vremenom dolazi do njihovog nakupljanja i pojave tumora.

Ćelije tumora mogu da se manje ili više razlikuju od ćelija od kojih su inicijalno nastale. Tako, nekada se lako može patohistološkim pregledom ustanoviti vrsta tumora, odnosno poreklo. U nekim situacijama, promene genskog materijala su takve da su tomorske ćelije skoro potpuno nediferencirane, što onemogućava njihovo prepoznavanje.

Poznavanje mogućih genskih promena i identifikacija gena čije prisustvo može da znači pojavu tumora ima veliki značaj u proceni rizika za nastanak tumora kod ljudi. Tako, ukoliko se dokaže prisustvo gena koji npr. nose povećan rizik za razvoj karcinoma dojke, redovnim pregledima se može blagovremeno otkriti prisustvo bolesti u ranoj fazi, kada su mogućnosti za lečenje najveće.

Takođe, genskim analizama tumorskih ćelija moguće je raditi na ciljanoj terapiji za lečenje tumora, sa što manje neželjenih efekata.

Karcinom nastaje kao posledica promena u DNK ćelije. Neke od ovih promena mogu da se naslede od roditelja, dok se neke dešavaju usled izloženosti štetnim agensima iz okruženja.

Faktora iz okruženja ima veoma mnogo, a neki od najčešće pominjanih su:

  • Navike i stil života (ishrana, pušenje, fizička aktivnost i dr.)
  • Izloženost faktorima sredine: ultravioletno zračenje, radon, infektivni agensi)
  • Medicinski tretmani (radiološki pregledi, hemoterapija, zračna terapija, imunosupresivna terapija)
  • Kancerogene materije u radnoj sredini
  • Kancerogene materije u domaćinstvu

Kancerogene materije (kancerogeni, karcinogeni) su one materije čijim delovanjem dolazi do razvoja karcinoma. Neki od karcinogena ne utiču direktno na DNK, već drugim procesima dovode do maligne promene. Npr. Neki kancerogeni dovode do bržeg razmnožavanja ćelija. Sa većom učestalošću ćelijskih deoba povećava se i mogućnost nastanka genskih mutacija.

Karcinogeni ne izazivaju uvek i u svakom slučaju karcinom. Uglavnom je potrebno da čovek u dužem vremenkskom periodu bude izložen dejstvu visoke koncentracije kancerogena. Čak i tada, možemo da kažemo da postoji veliki rizik za nastanak karcinoma, a ne i da će se karcinom sigurno javiti, zato što na pojavu karcinoma utiču i mnogi drugi faktori (stanje imuniteta, postojanje drugih bolesti i poremećaja).

Kako se otkrivaju kancerogeni?

Utvrđivanje kancerogenog dejstva neke materije nije jednostavno. Kako je neetički ispitivati dejstvo neke materije za koju očekujemo da će imati kancerogeno dejstvo direktno na ljudima, koriste se neke druge metode koje ne mogu uvek da daju jasne rezultate.

Laboratorijska istraživanja

Istraživanja na ćelijskim linijama u laboratorijama mogu da daju velike količine informacija o delovanju različitih materija. Iako se laboratorijskim istraživanjima ne može 100% sigurno predvideti da li će neka materija izazvati karcinom kod ljudi. Većina supstanci koja se istražuje, u loboratorijskim uslovima se primenjuje u značajno većoj koncentraciji u odnosu na prosečnu koncentraciju kojoj ljudi bivaju izloženi u svakodnevnim uslovima. Što se tiče istraživanja na životinjama, rezultati takođe ne moraju da budu isti kada se jedna posmatrana supstanca primenjuje u velikoj koncentraciji u toku ispitivanja sa rezultatima dugotrajne izloženosti niskoj koncentraciji kod čoveka.

Pored toga, nekada se može razlikovati I put unosa štetnih materija, pa tako, rezultati neće biti isti ukoliko se kao put unosa uzima inhalacija, u odnosu na rezultate istrađivanja kada se kao put unosa koristi ingestija (oralni put unosa).

Bez obzira na vrstu istraživanja, većina rezultata dobijenih u laboratorijskim uslovima ima praktični značaj. Tako, ukoliko se istrađivanjem na ćelijskim linijama ili životinjama dokaže da neka materija ima kancerogeno dejstvo, može se računati da i kod ljudi koji su izloženi dugotrajnom dejstvu te materije postoji povećan rizik za razvoj bolesti.

Materije za koje se dokaže da imaju kancerogene osobine dodaju se na listu faktora rizika koje treba izbegavati u cilju prevencije različitih vrsta karcinoma.

Neki od primera potencijalnih kancerogena su:

  • Acetaldehid (iz alkoholnih napitaka)
  • Aflatoksin (toksin koji produkuju neke vrste gljivica)
  • Azbest (u svim oblicima)
  • Benzen
  • Kadmjum
  • Dietilstilbestrol
  • Estrogeni
  • Epštajn-Barov virus
  • Formaldehid
  • Hepatits B i C virus
  • Humani papiloma virus
  • Nitrati i nitriti (konzervansi koji imaju široku primenu u konzervisanju mesa i mesnih produkata)
  • Polivinilhlorid
  • Duvanski dim (ogroman broj supstanci sa štetnim dejstvom)

Ovo su samo neki od potencijalnih faktora rizika. Svakako, izloženost ovim materijama ne znači sigurno oboljevanje, ali nije na odmet da se izbegne dugotrajna izloženost.