Prevencija karcinoma obuhvata preduzimanje različitih mera i postupaka u cilju sprečavanja nastanka karcinoma. Sprečavanjem nastanka svakog pojedinačnog slučaja karcinoma, smanjuje se ukupan broj obolelih od ove teške bolesti, i najvažnije, broj umrlih.

Da bi se sprečio nastanak bilo kog karcinoma, naučnici se bave istraživanjem faktora koji povećavaju mogućnost nastanka karcinoma i faktora koji smanjuju rizik za razvoj maligniteta.

Faktor rizika je sve što može da negativno utiče na zdravlje čoveka i poveća rizik za razvoj neke bolesti. Suprotno, faktori koji mogu da smanje rizik za razvoj bolesti ili poremećaja, nazivaju se protektivni faktori.

Kada je u pitanju nastanak karcinoma, teško je govoriti o uzroku bolesti, zato što jedinstveni uzrok bolesti zajednički za sve obolele još uvek nije otkriven. Ono što se zna jeste da dolazi do promene u genetskom materijalu, a faktori koji deluju na genetski materijal mogu da se razlikuju.

Neki faktori rizika mogu da se izbegnu, dok je delovanje nekih drugih faktora nemoguće isključiti.

Na primer, pušenje je faktor rizika za veoma veliki broj različitih bolesti, uključujući maligne. Pušenje predstavlja faktor rizika koji je moguće isključiti. S’ druge strane, neki nasledni faktori koji takođe imaju ulogu u razvoju bolesti ne mogu da se izbegnu.

U dilju prevencije karcinoma savetuje se smanjenje delovanja faktora rizika, a povećanje delovanja protektivnih (zaštitnih) faktora. Nažalost, čak ni strogo poštovanje i primenjivanje svih preporučenih mera ne može osigurati život bez obolevanja. Rizik se može smanjiti, ali postoje slučajevi koji će se jednostavno desiti, bez obzira na sve preduzete mere.

Takođe, neće kod svake osobe koja je izložena nekom faktoru rizika doći do pojave bolesti. Sigurno je da će u grupi osoba koje su izložene rizičnim faktorima biti veći procenat obolelih u odnosu na grupu osoba koje nisu izložene faktorima rizika, ali, sigurno je i to da neće kod svih osoba izloženih rizikofaktorima nastati karcinom.

Različiti načini prevencije koji se proučavaju uključuju sledeće:

  • Promena stila života i navika

  • Izbegavanje poznatih faktora rizika za nastanak bolesti

  • Blagovremeno tretiranje prekanceroznih stanja za koja je poznato da vremenom mogu da pređu u malignitet.

PRIMED 13 FORTE JE PRIRODAN PREPARAT NA BAZI MEDA, MEDICINSKIH GLJIVA KORDICEPS, ŠITAKE I REIŠI SLOMLJENE SPORE, OBOGAĆEN JEZGROM KAJSIJINE KOŠTICE. NE SADRŽI VEŠTAČKE BOJE, KONZERVANSE I DRUGE ADITIVE.

PRIMED 13 FORTE se preporučuje:

  • osobama sa oslabljenim imunitetom

  • u prevenciji i tretmanu infektivnih i toksičnih oštećenja jetre, bubrega i drugih vitalnih organa

  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu malignih bolesti.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE: https://jacanjeimuniteta.kancer.rs/

Razvoj tumora u organizmu čoveka inicijalno je povezan sa nakupljanjem grešaka u genetskom materijalu, posebno u genima koji kontrolišu rast i deobu ćelija.

Geni nose instrukcije za stvaranje svih proteina koji utiču na funkcionisanje ćelija. Promene u genima mogu da uzrokuju poremećaj funkcije ovih proteina, pa tako, vremenom, kako se greške nakupljaju, postoji mogućnost razvoja tumora. Neki od karcinogena (faktora koji uzrokuju pojavu tumora) mogu da poremete funkciju proteina koji regulišu oporavak ćelija nakon oštećenja.

Greške u genima koje povećavaju rizik za nastanak karcinoma mogu da budu nasleđene od roditelja, ukoliko se ovo oštećenje nalazi u reproduktivnim ćelijama (jajne ćelije i spermatozoidi).

Promene u genima koje dovode do karcinoma mogu da nastanu i u toku života čoveka, kao posledica delovanja različitih faktora (slobodni radikali, toksične kancerogene materije i sl.). Ove greške u genima koje nastanu nakon začeća nazivaju se somatske genske mutacije.

Postoji veliki broj mogućih promena DNK. Bilo kako da nastanu, ove promene DNK uzrokuju poremećaj normalnog stvaranja ili funkcije ćelija. Uobičajeno je da svakodnevno nastane određen broj “promenjenih” ćelija, ali ih, u normalnim uslovima naš imunološki sistem ukloni. Ukoliko postoji problem u uklanjanju ovih promenjenih ćelija, ili ukoliko one nastaju u mnogo većem broju od onog koji naš imunološki sistem može da kontroliše, vremenom dolazi do njihovog nakupljanja i pojave tumora.

Ćelije tumora mogu da se manje ili više razlikuju od ćelija od kojih su inicijalno nastale. Tako, nekada se lako može patohistološkim pregledom ustanoviti vrsta tumora, odnosno poreklo. U nekim situacijama, promene genskog materijala su takve da su tomorske ćelije skoro potpuno nediferencirane, što onemogućava njihovo prepoznavanje.

Poznavanje mogućih genskih promena i identifikacija gena čije prisustvo može da znači pojavu tumora ima veliki značaj u proceni rizika za nastanak tumora kod ljudi. Tako, ukoliko se dokaže prisustvo gena koji npr. nose povećan rizik za razvoj karcinoma dojke, redovnim pregledima se može blagovremeno otkriti prisustvo bolesti u ranoj fazi, kada su mogućnosti za lečenje najveće.

Takođe, genskim analizama tumorskih ćelija moguće je raditi na ciljanoj terapiji za lečenje tumora, sa što manje neželjenih efekata.

Tumor je naziv kojim se opisuje svako novo tkivo u organizmu koje nije deo normalne građe i funkcije postojećih funkcionalnih organa. Postoji više podela tumora, ali za pacijente je svakako najvažnija podela na benigne i maligne tumore.

Razlike između benignih i malignih tumora:

  • Benigni tumori rastu lokalno, ograničeno, sa jasnim granicom između zdravog i bolesnog tkiva. Maligni tumori se šire u okolna tkiva, tako da ne postoji jasna granica između tumora i zdravog tkiva.
  • Benigni tumor uglavnom zadržava neke osobine tkiva od kog potiče za razliku od malignih tumora kod kojih je diferencijacija mnogo manje izražena, pa je nekada skoro nemoguće utvrditi od kog tkiva potiče.
  • Jedna od najvažnijih razlika između benignih i malignih tumora je mogućnost metastaziranja. Benigni tumori nikada ne metastaziraju. Pojava metastaza je karakteristika malignih tumora. Metastaze nastaju odvajanjem malignih ćelija iz primarnog tumora. Ove ćelije zatim putuju krvotokom, i na mestu zaustavljanja mogu da nastave razmnožavanje i stvaranje sekundarnih depozita, odnosno metastaza.

Iako su benigni tumori po svojoj prirodi i toku razvoja bezopasni, nekada, njihova lokalizacija može predstavljati problem. Tako, benigni tumori koji rastu unutar lobanje, pritiskom na nerve i moždane centre mogu da izazovu ozbiljne neurološke smetnje. Miomi materice, iako su po poreklu benigni tumori mišićnog tkiva, nekada mogu da dovedu do krvarenja opasnog po život.

U toku tretmana tumora, kao pomoćno sredstvo za poboljšanje imuniteta i jačanje organizma preporučujemo PRIMED 13 FORTE.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Terapija zračenjem je jedna od metoda koje se koriste u tretmanu malignih bolesti. Ova metoda podrazumeva izlaganje tela, odnosno dela tela radioaktivnim zracima. Zračenje dovodi do oštećenja genetskog materijala malignih ćelija, i na taj način prestaje razmnožavanje i dolazi do njihove smrti.

Već dugo je poznato da zračna terapija može neznatno povećati rizik za nastanak drugog karcinoma. To je rizik o kome lekari moraju da vode računa prilikom donošenja odluke o izboru terapije i ukupnom broju ponavljanja ciklusa zračne terapije.

Zračna terapija i leukemija

Većina leukemija, uključujući akutnu i hroničnu mijeloidnu i akutnu limfoblastnu leukemiju, mogu biti uzrokovane ranijem izlaganju radioaktivnom zračenju. Mijelodisplazni sindrom takođe može biti povezan sa ranije sprovedenom zračnom terapijom. Većina ovih karcinoma nastaje u periodu od 5-9 godina nakon zračenja. Nakon ovog perioda, progresivno opada rizik od nastanka sekundarnog karcinoma. Primećeno je da rizik od nastanka leukemije nije povezan sa uzrastom osobe u trenutku sprovođenja zračenja.

Zračna terapija i solidni tumori

Za razliku od leukemije, solidnim tumorima je potrebno više vremena da se razviju. Većina ovih tumora javlja se nakon 10 ili više godina od izlaganja zračenju. Uticaj zračne terapije na povećanje rizika od nastanka karcinoma zavise od doze zračenja, tretiranog dela tela i uzrasta osobe u trenutku zračenja. Karcinomi koji nastaju kao posledica zračenja obično se javljaju na mestu ili u okolini regije koja je u prošlosti bila izložena terapiji zračenjem. Karcinom dojke češće se javlja kod osoba koje su u ranoj mladosti lečene zračnom terapijom.

Postoje I drugi faktori koji mogu da utiču na razvoj karcinoma kod osoba koje su nekada lečene zračnom terapijom. Npr., pušenje značajno povećava rizik od ponovnog nastanka karcinoma pluća kod osoba koje su lečene zračenjem. S’ druge strane, rana menopauza izazvana hemoterapijom može smanjiti rizik od karcinoma dojke nakon zračenja.

U većini slučajeva, korist zračne terapije u tretmanu nadmašuje potencijalni rizik od nastanka sekundarnog karcinoma. Međutim, kako rizik ipak postoji, izbor metoda lečenja se individualno prilagođava svakom pacijentu, u zavisnosti od vrste karcinoma, stadijuma razvoja, kao i opšteg zdravstvenog stanja i postojanja udruženih bolesti.

Postojanje rizika ne znači da će do razvoja karcinoma sigurno doći, ali ukazuje na značaj praćenja pacijenata i nakon proglašavanja “izlečenja”, kako se ne bi prevideo nastanak sekundarnog karcinoma.

Antioksidansi su materije koje u organizmu  pomažu u odbrani zdravih ćelija od oštećenja nastalih dejstvom slobodnih radikala. Najpoznatiji antioksidansi su vitamin C, E, karotenoidi (najviše zastupljeni u voću i povrću), kao i mnoge druge materije biljnog porekla. Kako oštećenje ćelija slobodnim radikalima igra značajnu ulogu u razvoju karcinoma, dugo je bilo zastupljeno mišljenje da antioksidansi u velikoj meri mogu biti korišćeni u prevenciji nastanka karcinoma.

Istraživanja pokazuju da osobe u čijoj ishrani dominira hrana biljnog porekla, pre svega sveže voće i povrće, koji su značajni izvori antioksidanasa, mogu imati manji rizik za nastanak nekih vrsta karcinoma u toku života. Osobe koje su prošle lečenje karcinoma, kod kojih postoji povećan rizik za recidiv ili pojavu sekundarnog karcinoma, takođe mogu imati puno zdravstvenih koristi od upotrebe hrane bogate antioksidansima.

Rezultati istraživanja govore o smanjenom riziku za nastanak oboljenja kod osoba čija se ishrana bazira pre svega na biljnim namirnicama bogatim antioksidansima. Svakako, ne može se tvrditi da će upotreba ovih materija zasigurno sprečiti nastanak karcinoma.

Da li bi trebalo izbegavati antioksidanse u toku lečenja karcinoma?
Mišljenje različitih stručnjaka o upotrebi hrane bogate antioksidanasima se razlikuje, i menjalo se vremenom. Neki od naučnika nikako ne preporučuju upotrebu antioksidanasa u toku lečenja karcinoma. Konkretno, misli se na antioksidanse u obliku dijetetskih suplemenata, u kojima doze antioksidanasa značajno premašuju optimalne preporučene dnevne doze. Postoji sumnja da visoke doze antioksidanasa primenjene zajedno sa hemioterapijom ili terapijom zračenjem mogu smanjiti dejstvo ove terapije. Zračna terapija i hemioterapija oštećuje ćelije tumora, a postoji mišljenje da visoke doze antioksidanasa mogu neutralisati slobodne radikale i oštećenja nastala na ćelijama karcinoma.

Međutim, kako hemoterapija i terapija zračenjem ne deluje selektivno na ćelije karcinoma, već na sve ćelije organizma, posebno na ćelije koje se brzo dele (epitelne ćelije creva i drugih organa, ćelije krvi), dolazi do izraženog oštećenja svih ćelija. Ovako posmatrano, primena umerenih doza antioksidanasa zapravo može imati povoljno zaštitno dejstvo na zdrave ćelije. Hemoterapija i terapija zračenjem su veoma agresivan način lečenja tumora. Ukoliko je moguće, svaka zaštita zdravih ćelija u toku ovih agresivnih metoda lečenja karcinoma je dobrodošla, pa se primena antioksidanasa ne bi trebalo uskraćivati.

Medicinske gljive su posebna vrsta gljiva koja pored nutritivnih ispoljava i određena farmakološka dejstva u organizmu. Medicinske gljive sadrže beta-glukane, vitamine, aminokiseline, minerale i druge hranljive materije. Pored antioksidativnog, ispoljavaju i direktno imunostimulativno dejstvo preko određenih vrsta leukocita. Najpoznatije vrste su Reishi, Cordyceps sinensis, Shitaka, Hericium erinaceus, Coprinus comatus i još mnoge druge. Sve medicinske gljive mogu se koristiti kao pomoćno sredstvo za poboljšanje imuniteta i jačanje organizma u toku tretmana različitih vrsta bolesti, uključujući i najteže bolesti kao što je karcinom.