, , ,

Najčešće korišćeni tumor markeri.

Tumor markeri predstavljaju supstance koje nastaju u obolelim ćelijama. Mada ih u manjoj količini mogu razviti i normalne ćelije ukoliko postoji benigni poremećaj u radu nekog organa. Zapravo, oni su odgovor na postojanje malignog ili benignog tumora, te se koriste kao biohemijski indikatori za njihovo prisustvo.
 
Tumor je svaka nenormalna proliferacija ćelija u organizmu. U pitanju je abnormalna skupina tkiva koja se razvila usled poremećene sposobnosti ćelija da adekvatno “odgovori” na signale koji kontrolišu njen rast, deobu i smrt. Kao posledica nemogućnosti normalne diferencijacije i umnožavanja ćelija dolazi do nekontrolisane deobe i razvoja tumora.
 
Bez obzira da li je tumor dobroćudan ili agresivan tako da pokazuje sklonost ka brzom rastu i metastaziranju, rano otkrivanje je ključno za uspešno lečenje, samim tim i za očuvanje kvaliteta života.
 
Najčešće korišćeni tumor markeri
Iako je do sada otkriveno preko 100 različitih tumor markera, laboratorijska dijagnostika koristi dvadesetak.
 
PSA (Prostata Specifični Antigen) namenjen je za otkrivanje ranog stadijuma i praćenje karcinoma prostate. Povećane vrednosti jedino su prisutne kod ove vrste raka, ali umereno povišenu koncentraciju PSA u serumu mogu da daju i neka oboljenja prostate, kao što su upala i hiperplazija.
 
AFP tumor marker čini osnovnu dijagnostičnu metodu za karcinom jetre. Koristi se i kod utvrđivanja tumora germinativnih ćelija testisa i jajnika. Alfa fetoprotein proizvode jetra, žumančana kesa i sistem za varenje i nalazi se u fetalnoj krvi. Nakon rođenja njegov se nivo brzo smanjuje, te se u krvi zdravih odraslih osoba ne može izmeriti.
 
CEA spada u opšti tip tumor markera. U čak 70 odsto slučajeva malignih oboljenja organa za varenje, raka pluća, dojke, jajnika, pankreasa javljaju se povišene vrednosti ovog markera.
 
CA 19-9 se primenjuje u dijagnozi tumora debelog creva, gastrointestinalnog trakta, želuca i jetre, dok je CA 15-3 najvažniji za otkrivanje karcinoma dojke, ali i praćenje postterapijskog lečenja.
 
Povišeni CA 125 se javlja kod karcinoma ovarijuma, endometrijuma, cerviksa i dojke. S obzirom da je prisutan i kod mnogih benignih stanja, pa i u trudnoći, obično se njegove vrednosti određuju zajedno sa HE 4 markerom.
 
CA 72-4 se najviše izlučuje u prisustvu karcinoma želuca, a CA 50 se koristi za praćenje pacijenata sa kancerom kolona i pankreasa.
 
β-2-mikroglobulin ima ulogu u dijagnostifikovanju kancera bubrega. Zdrav organizam ga normalno razgrađuje, filtrira i izbacuje, pa je njegov nivo konstantan. Povišene vrednosti su znak zastoja bubrežnih funkcija.
 
Tumor markeri CYFRA 21-1, tj. Citokeratin fragment 21-1 ukazuju na karcinom pluća, kao i na benigne bolesti – inflamaciju i fibrozu pluća.
 
NSE (Neuron specifična enolaza) su važni za neuroblastom i karcinom pluća.
 
Osim što se nalaze unutar ćelija tumor markeri cirkulišu i u krvi, pa se mogu odrediti kako uzimanjem uzorka tkiva, tako i iz krvi i urina.
 
PRIMED 13 FORTE je prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva kordiceps, rejši i šitake i jezgra kajsije.
PRIMED 13 FORTE se preporučuje:
osobama sa oslabljenim imunitetom
za poboljšanje opšteg stanja organizma
Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem. Medicinske gljive se tradicionalno upotrebljavaju kao pomoć u prevenciji različitih poremećaja zdravlja.
/by
, ,

Neke činjenice o karcinomu

Maligne bolesti predstavljaju veliku grupu oboljenja koja mogu da se razviju bilo gde u organizmu, na bilo kom organu.

Jedinstveni uzrok malignih bolesti do danas još uvek nije otkriven. Postoji veliki broj identifikovanih faktora rizika za koje je potvrđeno da mogu da doprinesu povećanju rizika za razvoj maligne bolesti. Međutim, samo prissutvo faktora rizika ne znači sigurnu pojavu bolesti. Na pojavu maligne bolesti značajnu ulogu ima međusobni uticaj različitih faktora rizika (spoljašnji faktori, faktori nasleđa, genetski faktori).

Karcinom nastaje nekontrolisanom deobom ćelija bilo gde u telu. To znači da bilo koja grupa ćelija koja izgubi konrolu nad deobom može da dovede do nagomilavanja ovih “ćelija sa greškom” koje daljim umnožavanjem dovode do formiranja tumora. U ovom procesu značajnu ulogu ima imunološki sistem. Ukoliko imunološki sistem normalno funkcioniše, u stanju je da određeni broj izmenjenih ćelija koje se normalno stvaraju svakodnevno, ukloni i na taj način onemogući njihovo nakupljanje.

Tipični simptomi karcinoma se uglavnom kasno javljaju, u uznapredovaloj fazi, kada su mogućnosti za uspešno lečenje znatno smanjene. Ukoliko postoje u ranoj fazi, uglavnom su nespecifični, pa je teško da se posumnja na malignitet, već se uglavnom povezuju sa nekim drugim uzrocima.

Postoji preko 200 vrsta malignih bolesti. Prema poreklu, razlikuju se karcinomi (nastaju od epitelnih ćelija), sarkomi (nastaju od ćelija vezivnog tkiva), limfomi (nastaju od ćelija limfnog sistema), leukemije (poreklo od ćelija krvi).

Maligne bolesti karakteriše pojava metastaza. Tako, razlikujemo primarni tumor, na mestu na kome dolazi do primarnog nakupljanja malignih ćelija, i sekundarni ili metastatski tumor, koji se može razviti na udaljenim mestima u organizmu. Nekada se prvo otkrije metastatski tumor, pa tek istraživanjem pronađe mesto primarnog tumora.

Prognoza toka i ishoda maligne bolesti može da se značajno razlikuje. Veoma važan faktor u proceni mogućnosti za lečenje je stadijum bolesti. Od toga zavisi da li je moguće operativno ukloniiti tumor ili će se izabrati neka druga metoda tretmana. Takođe, na tok lečenja mogu da utiču i opšte zdravstveno stanje pacijenta, kao i prisustvo drugih oboljenja i poremećaja.

O kojoj god vrsti maligne bolesti da je reč, sigurno je da se radi o veoma ozbiljnom problemu koji zahteva ozbiljan pristup u cilju što efikasnijeg tretmana što ranije, kako bi se povećale šanse za uspešno lečenje.

/by
, ,

Karcinom mokraćne bešike, simptomi i lečenje!

Karcinom mokraćne bešike je maligna bolest koja nastaje najčešće na unutrašnjem zidu ovog organa koji je sačinjen od ćelija takozvanog tranziciocelularnog epitela pa se i samo bolest zove još tranziciocelularni ili urotelijalni karcinom. Ovakva vrsta karcinoma osim u mokraćnoj bešici (90% slučajeva) ređe može nastati i u bubregu, mokraćovodu i mokraćnoj cevi. Tranziciocelularni karcinom se javlja pet puta češće kod muškaraca nego kod žena i predstavlja četvrti najčešći karcinom u muškoj populaciji. Javlja se u starijoj životnoj dobi, u proseku sa 73 godine i 9 od 10 obolelih su stariji od 55 godina. Najveći faktori rizika za nastanak karcinoma bešike su pušenje i izloženost štetnim materijama na radnom mestu, pa su tako radnici u farbarskoj industriji, industriji gume i kože, te profesionalni vozači (zbog izloženosti dizel gorivu) i frizeri (zbog dugogodišnjem izlaganju farbi za kosu) u većem riziku od nastanka karcinoma bešike. Najčešći simptom karcinoma mokraćne bešike je pojava krvi u mokraći. Ponekad mokraća može promeniti boju u roze ili ređe biti tamno crvena. Pojava krvi u mokraći se može javiti jednom i nestati na nekoliko dana ili nedelje, pa se ponovo pojaviti. Svakako, pri pojavi krvi u mokraći treba konsultovati svog lekara. Svakako, pojava krvi u mokraći ne znači da imate karcinom mokraćne bešike, jer je ovaj simptom čest i kod drugih, najčeše benignih oboljenja. Drugi nespecifični simptomi uključuju bol i pečenje pri mokrenju, otežano mokrenje, urgentno mokrenje ili tanak mlaz mokraće, dok su ponekad, kod proširene bolesti simptomi teži i uključuju jake bolove u predelu karlice ili kostiju, slabost i malaksalost, gubitak apetita i slično.
Prognoza ishoda lečenja karcinoma mokraćne bešike najviše zavisi od stadijuma bolesti. Kada patolog pregleda mikroskopom materijal dobijen resekcijom i daje definitivnu dijagnozu. Oko 70% karcinoma mokraćne bešike predstavlja takozvani ne-invazivni karcinom. Ovakav karcinom ne može da da metastaze jer je bio lokalizovan samo na površnom zidu mokraćne bešike. U ovom slučaju resekcija tumora kroz mokraćnu cev predstavlja i definitivnu terapiju. Ne-invazivni karcinom mokraćne bešike ima tendenciju stalnog vraćanja (50-90% slučajeva) i zbog toga pacijenti moraju biti stalno praćeni od strane urologa cistoskopskim pregledima. Određeni broj bolesnika sa ne-invazivnim karcinomom visokog rizika dobija dodatnu terapiju-ubacivanje BCG vakcine u bešiku nakon operacije. Ukoliko patolog postavi dijagnozu invazivnog karcinoma tada je potrebna dodatna dijagnostika i terapija. Pre svega potrebno je uraditi komjuterizovanu tomografiju/skener (CT) preglede grudnog koša i abdomena da se isključi udaljena proširenost bolesti (metastaze) i CT ili magnetnu rezonancu (MR) male karlice radi procene lokalne proširenosti bolesti. Osnovna terapija mišićno invazivnog karcinoma bešike bez udaljenih metastaza je operacija. Kod ovih bolesnika odstranjuje se najčešće cela mokraćna bešika (radikalna cistektomija) i pridruženi limfni čvorovi kako bi se poboljšala prognoza ovih bolesnika i smanjila mogućnost kasnije pojave udaljenih metastaza pre samog hirurškog lečenja potrebno je sprovesti hemioterapiju (davanje citostatika pre operacije-neoadjuvantna hemioterapija).
PRIMED 13 FORTE je prirodni preprat na bazi meda i medicinskih gljiva reiši, kordiceps i šitake sa dodatkom jezgara koštice kajsije. PRIMED 13 FORTE se preporučuje osobama sa oslabljenim imunitetom. Aktivni sastojci preparata poboljšavaju opšte stanje organizma i ispoljavaju imunomodulatorno, antioksidativno i protivupalno dejstvo.
/by
,

Šta je prevencija karcinoma?

Prevencija karcinoma obuhvata preduzimanje različitih mera i postupaka u cilju sprečavanja nastanka karcinoma. Sprečavanjem nastanka svakog pojedinačnog slučaja karcinoma, smanjuje se ukupan broj obolelih od ove teške bolesti, i najvažnije, broj umrlih.

Da bi se sprečio nastanak bilo kog karcinoma, naučnici se bave istraživanjem faktora koji povećavaju mogućnost nastanka karcinoma i faktora koji smanjuju rizik za razvoj maligniteta.

Faktor rizika je sve što može da negativno utiče na zdravlje čoveka i poveća rizik za razvoj neke bolesti. Suprotno, faktori koji mogu da smanje rizik za razvoj bolesti ili poremećaja, nazivaju se protektivni faktori.

Kada je u pitanju nastanak karcinoma, teško je govoriti o uzroku bolesti, zato što jedinstveni uzrok bolesti zajednički za sve obolele još uvek nije otkriven. Ono što se zna jeste da dolazi do promene u genetskom materijalu, a faktori koji deluju na genetski materijal mogu da se razlikuju.

Neki faktori rizika mogu da se izbegnu, dok je delovanje nekih drugih faktora nemoguće isključiti.

Na primer, pušenje je faktor rizika za veoma veliki broj različitih bolesti, uključujući maligne. Pušenje predstavlja faktor rizika koji je moguće isključiti. S’ druge strane, neki nasledni faktori koji takođe imaju ulogu u razvoju bolesti ne mogu da se izbegnu.

U dilju prevencije karcinoma savetuje se smanjenje delovanja faktora rizika, a povećanje delovanja protektivnih (zaštitnih) faktora. Nažalost, čak ni strogo poštovanje i primenjivanje svih preporučenih mera ne može osigurati život bez obolevanja. Rizik se može smanjiti, ali postoje slučajevi koji će se jednostavno desiti, bez obzira na sve preduzete mere.

Takođe, neće kod svake osobe koja je izložena nekom faktoru rizika doći do pojave bolesti. Sigurno je da će u grupi osoba koje su izložene rizičnim faktorima biti veći procenat obolelih u odnosu na grupu osoba koje nisu izložene faktorima rizika, ali, sigurno je i to da neće kod svih osoba izloženih rizikofaktorima nastati karcinom.

Različiti načini prevencije koji se proučavaju uključuju sledeće:

  • Promena stila života i navika

  • Izbegavanje poznatih faktora rizika za nastanak bolesti

  • Blagovremeno tretiranje prekanceroznih stanja za koja je poznato da vremenom mogu da pređu u malignitet.

PRIMED 13 FORTE JE PRIRODAN PREPARAT NA BAZI MEDA, MEDICINSKIH GLJIVA KORDICEPS, ŠITAKE I REIŠI SLOMLJENE SPORE, OBOGAĆEN JEZGROM KAJSIJINE KOŠTICE. NE SADRŽI VEŠTAČKE BOJE, KONZERVANSE I DRUGE ADITIVE.

PRIMED 13 FORTE se preporučuje:

  • osobama sa oslabljenim imunitetom

  • u prevenciji i tretmanu oštećenja jetre, bubrega i drugih organa

PORUČITE PRIMED 13 FORTE: https://jacanjeimuniteta.kancer.rs/

/by
,

Genetske promene i nastanak tumora

Razvoj tumora u organizmu čoveka inicijalno je povezan sa nakupljanjem grešaka u genetskom materijalu, posebno u genima koji kontrolišu rast i deobu ćelija.

Geni nose instrukcije za stvaranje svih proteina koji utiču na funkcionisanje ćelija. Promene u genima mogu da uzrokuju poremećaj funkcije ovih proteina, pa tako, vremenom, kako se greške nakupljaju, postoji mogućnost razvoja tumora. Neki od karcinogena (faktora koji uzrokuju pojavu tumora) mogu da poremete funkciju proteina koji regulišu oporavak ćelija nakon oštećenja.

Greške u genima koje povećavaju rizik za nastanak karcinoma mogu da budu nasleđene od roditelja, ukoliko se ovo oštećenje nalazi u reproduktivnim ćelijama (jajne ćelije i spermatozoidi).

Promene u genima koje dovode do karcinoma mogu da nastanu i u toku života čoveka, kao posledica delovanja različitih faktora (slobodni radikali, toksične kancerogene materije i sl.). Ove greške u genima koje nastanu nakon začeća nazivaju se somatske genske mutacije.

Postoji veliki broj mogućih promena DNK. Bilo kako da nastanu, ove promene DNK uzrokuju poremećaj normalnog stvaranja ili funkcije ćelija. Uobičajeno je da svakodnevno nastane određen broj “promenjenih” ćelija, ali ih, u normalnim uslovima naš imunološki sistem ukloni. Ukoliko postoji problem u uklanjanju ovih promenjenih ćelija, ili ukoliko one nastaju u mnogo većem broju od onog koji naš imunološki sistem može da kontroliše, vremenom dolazi do njihovog nakupljanja i pojave tumora.

Ćelije tumora mogu da se manje ili više razlikuju od ćelija od kojih su inicijalno nastale. Tako, nekada se lako može patohistološkim pregledom ustanoviti vrsta tumora, odnosno poreklo. U nekim situacijama, promene genskog materijala su takve da su tomorske ćelije skoro potpuno nediferencirane, što onemogućava njihovo prepoznavanje.

Poznavanje mogućih genskih promena i identifikacija gena čije prisustvo može da znači pojavu tumora ima veliki značaj u proceni rizika za nastanak tumora kod ljudi. Tako, ukoliko se dokaže prisustvo gena koji npr. nose povećan rizik za razvoj karcinoma dojke, redovnim pregledima se može blagovremeno otkriti prisustvo bolesti u ranoj fazi, kada su mogućnosti za lečenje najveće.

Takođe, genskim analizama tumorskih ćelija moguće je raditi na ciljanoj terapiji za lečenje tumora, sa što manje neželjenih efekata.

/by