U najvećem broju slučajeva (preko 90%), Hočkinova bolest počinje u limfnim žlezdama. Vratne limfne žlezde su su najčešća početna lokalizacija bolesti. Žlezde su uvećane, ali ne bole, nekada se mogu spajati međusobno, ili sa kožom. Kasnije, sa napredovanjem fibroze, žlezde postaju izrazito tvrde. Uvećane limfne žlezde u medijastinumu (sredogruđu) mogu davati sliku kompresivnog medijastinumskog tumora. U slučaju da bolest zahvati hilusne žlezde jetre mogu se javiti simptomi opstruktivne žutice, ascites (pojava izliva u trbušnoj duplji) i simptomi stenoze dvanaestopalačnog creva.
Opšti simptomi koji su najčešće prisutni su povišena temperatura, noćno znojenje, svrab kože i gubitak telesne težine. Periodi febrilnosti (povišene temperature) se smenjuju sa afebrilnim periodima.
U odmaklom stadijumu bolesti javlja se uvećanje slezine kod više od 50% obolelih. Često se zapažaju koštane promene tipa osteolize ili osteoskleroze, a ponekad i infiltrati u koži ili centralnom nervnom sistemu.
Maligna infiltracija sluzokože creva može dovesti do gubitka apetita, povraćanja, proliva, a nekada se mogu javiti i ulceracije, krvarenje i stenoze.
Infiltrati u plućnom tkivu javljaju se najčešće posle radioterapije medijastinumskih promena. Sem infiltrata sagrađenih od limfomskog tkiva, mogu se javiti i infiltrati zapaljenskog porekla, izazvani bakterijskim i gljivičnim infekcijama.
Kao klasični pokazatelji evolucije bolesti se, pored limfadenopatije i hepatosplenomegalije (uvećanja jetre i slezine), smatraju: povišena telesna temperatura, noćno znojenje i gubitak telesne težine za više od 10% u poslednjih šest meseci.