Otkrivanje karcinoma dojke u ranoj fazi je jedan od veoma značajnih faktora u postizanju što uspešnijeg tretmana ove bolesti.

Redovni pregledi i skrining testovi su najbolji način za postizanje rane dijagnoze bolesti. Učestalost i vrsta testova koji će da budu sprovedeni određuje se u odnosu na uzrast žene i poznate faktore rizika ukoliko oni postoje.

Šta su skrining testovi?

Skrining testovi predstavljaju testove koji se vrše kod ljudi koji nemaju simptome bolesti, u cilju otkrivanja bolesti u ranoj asimptomatskoj fazi.

Skrinigom se karcinomi dojke češće otkrivaju u početnoj fazi, kada je prisutna tumorska masa lokalizovana samo u tkivu dojke, bez proširenja na okolna tkiva i organe.

Kada se govori o faktorima rizika, određeni rizik postoji kod svih žena, ali, u zavisnosti od dodatnih faktora, kao što su godine, ranije prisustvo maligniteta, postojanje karcinoma dojke kod bliskih srodnika i dr. taj rizik može da bude manji ili veći.

Samopregled dojke je važan za uočavanje nekih promena koje mogu da ukažu na postojanje problema. Ove preglede žene bi trebalo redovno da obavljaju, u istoj fazi ciklusa, na isti način, svakog meseca. U toku samopregleda žena obraća pažnju na postojanje promena u izgledu kože dojke, bradavice, postojanje vidljivih ili promena koje se osećaju pod prstima (čvorići). Ovi pregledi su veoma važni, ali ne bi trebalo da budu jedina preventivna mera, zato što je moguće da se ne primete promene malih dimenzija.

Ultrazvuk i mamogram daju mogućnost vizualizacije celokupnog tkiva dojke. U zavisnosti od uzrasta žene i drugih faktora koje lekar procenjuje bira se način pregleda, a obe ove metode daju dobre informacije o stanju dojke i omogućavaju detekciju promena građe.

Ukoliko se u toku pregleda utvrdi postojanje neke promene unutar tkiva dojke, lekar će odlučiti da li je potrebno da se urade dodatni pregledi i koji, u cilju identifikacije prirode prisutne promene.

Različite vrste malignih bolesti su veoma zastupljene svuda u svetu. Prema podacima SZO (Svetske Zdravstvene Organizacije) određene preventivne mere mogu da doprinesu prevenciji pojave maligniteta. Svakako, ove preventivne mere ne garantuju sasvim sigurnu zaštitu od razvoja malignih bolesti, ali bilo koji broj slučajeva karcinoma koji je moguće izbeći je dragocen.

Najveći broj preventivnih mera su zapravo preporuke koje bi svako od nas već trebalo da primenjuje, u skladu sa zdravim životnim navikama.

Održavanje optimalne telesne težine

Prekomerna telesna težina nalazi se na većini lista faktora rizika za pojavu različitih bolesti, uključujući maligne. Smatra se da je gojaznost, pored pušenja, jedan od najčešćih faktora rizika koje je moguće prevenirati.

Upotreba crvenog mesa

Crveno meso u velikim količinama, posebno dimljeno i konzervirano dovedeno je u vezu sa pojavom karcinoma kolona i želuca. U skladu sa ovim podacima, preporuka je da se količina crvenog mesa u ishrani smanji (do otprilike 500g nedeljno).

Prekomerno sunčanje

Umereno izlaganje sunčevim zracima ima značajan broj korisnih efekata, kao što je npr. stvaranje vitamina D, prekomerno sunčanje može da ima i negativne posledice. Preterano sunčanje, posebno u periodima visokog UV indeksa u toku dana može da bude faktor rizika za pojavu karicnoma kože. Zbog toga, ukoliko želite da iskoritite maksimalne povoljne efekte sunca, uz smanjenje mogućih štetnih efekata, izbegavajte prekomerno izlaganje u najtoplijim delovima dana i koristite preporučene zaštitne faktore.

Jedite dovoljno svežeg povrća i voća

Sveže voće i povrće je najbogatije vitaminima, mineralima i drugim nutrijentima koji su važni za očuvanje zdravlja, a mogu i da doprinesu prevenciji različitih oboljenja. Preporučen unos je bar 2 porcije voća i povrća dnevno.

Smanjite unos šećera

Hrana i piće sa dosta šećera uglavnom sadrži veću količinu kalorija. Prekomerni unos većih količina kalorija od onih koje se potroše u toku dana vremenom dovodi do povećanja telesne mase, koja je već opisana kao jedan od faktora rizika.

Prevencija HPV infekcije

HPV, odnosno određeni tipovi HPV-a se dovode u vezu sa pojavom karcinoma grlića materice, vagine, penisa, anusa, grla. Zbog toga, mogućnost prevencije infekcije ovim virusom ima značajnu ulogu u smanjenju obolevanja.

Redovna fizička aktivnost

Fizička aktivnost je svakako na listi preventivnih mera za većinu zdravstvenih poremećaja. Redovna fizička aktivnost pomaže u regulaciji telesne mase, metaboličkih poremećaja (dijabetes tip II), kardiovaskularnih poremećaja.

Pušenje

Duvanski dim je takođe jedan od najpoznatijih faktora rizika za veliki broj oboljenja. HOBP, tumor pluća, kardivoaskularne bolesti i dr. Prestanak pušenja je važan korak u prevenciji ovih bolesti.

Alkohol

Prekomerna upotreba alkohola takođe može da bude faktor rizika za pojavu karcinoma digestivnog sistema- karcinom želuca, jetre i kolona. Neke vrste alkoholnih pića, npr. crveno vino mogu da sadrže i korisne materije, ali se svakako savetuje umerena upotreba.

Naravno, preduzete peventivne mere mogu da doprinesu prevenciji obolevanja, ali ne znače da do pojave bolesti sasvim sigurno neće doći. Takođe, postojanje faktora rizika ne znači sigurnu pojavu bolesti, već ukazuje na povećan rizik za njen nastanak. Da li će doći do pojave neke bolesti zavisi od udruženog delovanja više različitih faktora i njihovog međusobnog uticaja. Dobro poznavanje i praćenje faktora rizika i zaštitnih faktora omogućava nam da sprovedemo odgovarajuće mere u cilju smanjenja rizika za nastanak bolesti.

Koliko je rak grlića materice učestao kod žena govori i to da prema statistici svakog dana kod pet žena se dijagnostifikuje rak, a dve izgube bitku sa ovom podmuklom bolešću.
KAKO SE PRENOSI HPV VIRUS?
HPV VIRUS koji je glavni uzročnik raka grlića materice prenosi se polnim odnosom, ali i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Najveće i najčešće zaraženo područje je genitalno područje.
Obeshrabrujuća vest je da se HPV može preneti uprkos korišćenju prezervativa kao zaštite kod muškaraca. Infekcija (kondilomi) se obično javljaju oko korena penisa.
MANIFESTACIJA HPV INFEKCIJE
Postoje tri tipa HPV virusa, sa visokim, srednjim i niskim onkogenim potencijalom. Ako žena utvrdi postojanje virusa u telu to ne znači da će ona dobiti karcinom. To su osobe koje treba češće da se kontrolišu, znači da su one u povećanom riziku i da treba da prate stanje.
Tipovi 16, 18, 31, 33 i 45 izazivaju maligne promene na grliću materice, zbog čega su i najopasniji. Ovi tipovi HPV-a uz maligne promene mogu uzrokovati i izrasline, odnosno kondilome koji najčešće rastu u grozdovima, unutar vagine i oko anusa.
Ako trudnica ima kondilome postoji opasnost da HPV infekciju tokom porođaja prenese na dete.
Postoje i tipovi HPV-a koji nisu onkogenog tipa, pa ako sumnjate da imate ovu infekciju najbolje je da se uradi test HPV tipizacije.
Da bi se dokazalo postojanje HPV virusa potrebno je obaviti urološki ili ginekološki pregled, i po potrebi koristiti molekularno biološki pregled. Muškarcima se za dokazivanje HPV-a uzima bris mokraćne cevi, dok se kod žena uzima bris vrata materice i radi se posebna pretraga na prisustvo HPV-a. Svakako, potrebno je uraditi i PAPA test i kolposkopiju koji pokazuju eventualne promene u ćelijama grlića materice.
Cervikalna intraepitalna neoplazija.
Nalaz PAPA testa se označava skraćenicom CIN (cervikalna intraepitalna neoplazija).
Postoje 3 stepena, zavisno od jačine promena u materici.
Ono što rak grlića materice čini vrlo podmuklim jeste činjenica da u početku, čak i godinama može da ne bude nikakvih simptoma. Posle toga se pojavljuje iscedak i ono što je tipično je kontaktno krvarenje ili krvarenje prilikom seksualnog odnosa. To već govori o nekoj uzapredovaloj fazi bolesti. U ranoj fazi, te pred maligne promene u onoj situaciji kada već može da se spreči nastanak karcinom ne daje nikakve tegobe.
PRIMED 13 forte je prirodni preparat na bazi meda i medicinskih gljiva dodatno obogaćen jezgrima koštice kajsije. PRIMED 13 FORTE se posebno preporučuje:
osobama sa oslabljenim imunitetom
kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu poremećaja zdravlja.
Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem. Medicinske gljive se u narodnoj medicini tradicionalno upotrebljavaju kao prirodna pomoć u prevenciji i tretmanu različitih oštećenja vitalnih organa.

Posle operacije karcinoma prostate mnogi muškarci suočavaju se sa erktilnom disfunkcijom, pa i trajnim gubitkom erekcije. Lekari upozoravaju da su ovakvi slučajevi u porastu, a trajna seksualna nemoć utiče i na psihu i emotivno stanje pacijenta.

Benigno uvećanje prostate, kod kojeg ne pomažu lekovi, i karcinom prostate, dva su najčešća razloga zbog kojih se pacijenti podvrgavaju operaciji ovog organa.
Gubitak seksualne funkcije kod muškarca i njeno trajanje zavise od toga koja se operacija radi i zbog čega.
Do potpunog gubitka erekcije najčešće dolazi zbog operacije karcinoma prostate i to u situacijama kada se zbog odstranjivanja malignog tkiva neurovaskularna peteljka, koja je odgovorna za potenciju, ošteti tokom intervencije. Ovde nije u pitanju greška lekara, već je to deo operativnog zbrinjavanja. Nikako ne treba ostaviti neurovaskularnu peteljku na kojoj će se ponovo pojaviti karcinom, samo da bi seksualna funkcija ostala u redu posle operacije. Osim gubitka erektilne funkcije, posle operacije može da dođe i do gubitka semene tečnost u ejakulatu što je, takođe, posledica poremećaja anatomskih odnosa koji nastaju prilikom operativnog zbrinjavanja.
Kod svakog pacijenta pre početka operacije radi posebna procena i donosi odluka da li je neophodno odstraniti neurovaskularnu peteljku.
U slučaju kada je gubitak potencije trajan, pacijentima ovog tipa je moguće nadoknaditi gubitak seksualne moći ugradnjom specijalne vrste proteze. Kada je u pitanju privremeni gubitak erektilne funkcije, do njega najčešće dolazi zbog operacija koje se rade zbog benignog uvećanja prostate i otežanog mokrenja. U ovom slučaju nervi ostaju neoštećeni i uz adekvatnu terapiju lekovima, potencija se vraća najkasnije šest meseci od zahvata.
Redovni pregledi, ključ prevencije karcinoma prostate
Karcinom prostate je trenutno drugi po redu uzrok smrti kod muškaraca, a pokazalo se i da je povećan broj pacijenata sa benignim uvećanjem prostate. Neophodno da svi muški članovi porodice u kojoj postoji genetska predispozicija za dobijanje ovog oboljenja, obrate više pažnje na mogućnost njegovog nastanka i da redovno idu na preglede.

PRIMED 13 KORDICEPS JE PRIRODAN PREPARAT NA BAZI MEDA I MEDICINSKE GLJIVE KORDICEPS. NE SADRŽI VEŠTAČKE BOJE, KONZERVANSE I DRUGE ADITIVE.

primed 13 kordicepsPRIMED 13 KORDICEPS se preporučuje kod:

  • oslabljenog imuniteta

  • bolesti srca i krvnih sudova

  • bolesti jetre, pluća, bubrega i drugih vitalnih organa

  • u prevenciji i tretmanu malignih bolesti

PORUČITE PRIMED 13 KORDICEPS ONLINE!!!

Prevencija karcinoma obuhvata preduzimanje različitih mera i postupaka u cilju sprečavanja nastanka karcinoma. Sprečavanjem nastanka svakog pojedinačnog slučaja karcinoma, smanjuje se ukupan broj obolelih od ove teške bolesti, i najvažnije, broj umrlih.

Da bi se sprečio nastanak bilo kog karcinoma, naučnici se bave istraživanjem faktora koji povećavaju mogućnost nastanka karcinoma i faktora koji smanjuju rizik za razvoj maligniteta.

Faktor rizika je sve što može da negativno utiče na zdravlje čoveka i poveća rizik za razvoj neke bolesti. Suprotno, faktori koji mogu da smanje rizik za razvoj bolesti ili poremećaja, nazivaju se protektivni faktori.

Kada je u pitanju nastanak karcinoma, teško je govoriti o uzroku bolesti, zato što jedinstveni uzrok bolesti zajednički za sve obolele još uvek nije otkriven. Ono što se zna jeste da dolazi do promene u genetskom materijalu, a faktori koji deluju na genetski materijal mogu da se razlikuju.

Neki faktori rizika mogu da se izbegnu, dok je delovanje nekih drugih faktora nemoguće isključiti.

Na primer, pušenje je faktor rizika za veoma veliki broj različitih bolesti, uključujući maligne. Pušenje predstavlja faktor rizika koji je moguće isključiti. S’ druge strane, neki nasledni faktori koji takođe imaju ulogu u razvoju bolesti ne mogu da se izbegnu.

U dilju prevencije karcinoma savetuje se smanjenje delovanja faktora rizika, a povećanje delovanja protektivnih (zaštitnih) faktora. Nažalost, čak ni strogo poštovanje i primenjivanje svih preporučenih mera ne može osigurati život bez obolevanja. Rizik se može smanjiti, ali postoje slučajevi koji će se jednostavno desiti, bez obzira na sve preduzete mere.

Takođe, neće kod svake osobe koja je izložena nekom faktoru rizika doći do pojave bolesti. Sigurno je da će u grupi osoba koje su izložene rizičnim faktorima biti veći procenat obolelih u odnosu na grupu osoba koje nisu izložene faktorima rizika, ali, sigurno je i to da neće kod svih osoba izloženih rizikofaktorima nastati karcinom.

Različiti načini prevencije koji se proučavaju uključuju sledeće:

  • Promena stila života i navika

  • Izbegavanje poznatih faktora rizika za nastanak bolesti

  • Blagovremeno tretiranje prekanceroznih stanja za koja je poznato da vremenom mogu da pređu u malignitet.

PRIMED 13 FORTE JE PRIRODAN PREPARAT NA BAZI MEDA, MEDICINSKIH GLJIVA KORDICEPS, ŠITAKE I REIŠI SLOMLJENE SPORE, OBOGAĆEN JEZGROM KAJSIJINE KOŠTICE. NE SADRŽI VEŠTAČKE BOJE, KONZERVANSE I DRUGE ADITIVE.

PRIMED 13 FORTE se preporučuje:

  • osobama sa oslabljenim imunitetom

  • u prevenciji i tretmanu infektivnih i toksičnih oštećenja jetre, bubrega i drugih vitalnih organa

  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu malignih bolesti.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE: https://jacanjeimuniteta.kancer.rs/