Karcinom kolona je vrsta maligne bolesti koja nastaje od ćelija debelog creva (kolona). Kao i kada su druge maligne bolesti u pitanju, postoje određeni faktori koji se označavaju kao zaštitni faktori. Njihovo delovanje može da doprinese smanjenju rizika za pojavu ove teške bolesti.

Koje su to grupe namirnica koje se preporučuju?

Povrće sadrži biljne materije flavonoide i karotenoide koji su prepoznati kao faktori koji mogu da doprinesu u prevenciji karcinoma. Takođe, povrće sadrži biljna vlakna koja pomažu probavu, čime se smanjuje zadržavanje potencijalno štetnih materija u crevima. Prema preporukama, pola svakog obroka bi trebalo da čini povrće.

Celo zrno žitarica takođe je bogato vlaknima. Može da se koristi u sastavu raznih vrsti hleba, muslija, kaša i drugih proizvoda. Upotreba celog zrna se preporučuje zato što se vlakna primarno nalaze u omotaču zrna, koji se ljuštenjem uklanja, pa su proizvodi od oljuštenog zrna siromašni vlaknima. Pored vlakana, celo zrno sadrži i vitamine B grupe, kao i minerale cink, bakar, gvožđe i magnezijum.

Mahunarke kao što su pasulj, grašak, sočivo, leblebija i druge sardže značajnu količinu vlakana, proteina i drugih korisnih hranljivih materija, kao što su antioksidansi, vitamin E i vitamini B grupe. Pored protektivnog dejstva na debelo crevo, mahunarke mogu da doprinesu i regulaciji nivoa holesterola i povišenog šećera.

Orašasti plodovi i semenke bogati su “dobrim” mastima, vlaknima, proteinima, antioksidansima i drugim fitonutrijentima koji mogu da pomognu u prevenciji karcinoma kolona.

Voće bogato vlaknima se takođe preporučuje u ishrani. Preporuka je da se ishrana sastoji od namirnica svih boja, što ističe važnost raznovrsne ishrane. Intenzivne boje voća vezuju se uglavnom za bogat sadržaj pigmentnih materija sa antioksidativnim dejstvom. Voće je i izvor prirodnih šećera koji mogu da budu zdraviji izbor u odnosu na rafinisane šećere i konditorske proizvode.

Svakako, sve nabrojane namirnice se već nalaze na listi preporuka za zdravu ishranu koja se i inače preporučuje. Ishrana kao deo protektivnih faktora može da doprinese smanjenju rizika, ali da li će zaista do pojave neke bolesti doći, zavisi i od drugih delujućih faktora.

Prevencija pojave karcinoma predstavlja skup različitih mera i aktivnosti koje imaju za cilj smanjenje obolevanja i, što je najvažnije, smanjenje težih posledica koje prisustvo maligne bolesti može da ima.

Preventivni faktori su svi faktori čije delovanje može da ima pozitivan uticaj u smanjenju rizika za razvoj maligne bolesti.

Različiti načini prevencije koji se istražuju uključuju uglavnom:

  • Promene u ishrani i životnim navikama
  • Izbegavanje poznatih faktora rizika
  • Tretman prepoznatih prekanceroznih stanja za koje je poznato da vremenom mogu da pređu u malignitet

Karcinom pluća i dalje predstavlja jedan od najčešćih maligniteta kod oba pola. Može da nastane od različitih ćelija koje izgrađuju pluća, pa se u zavisnosti od tipa ćelija razlikuje i tip karcinoma.

U prevenciji karcinoma pluća, kao i kod drugih bolesti važno je poznavanje faktora koji mogu da doprinesu nastanku, kao i faktora koji mogu da smanje rizik za pojavu bolesti.

Neki od faktora rizika uključuju:

  • Pušenje
  • Postojanje maligniteta kod bliskih srodnika
  • Delovanje faktora sredine (izloženost štetnim materijama u radnom okruženju ili u životnom prostoru)

S obzirom na to da ovi faktori mogu da utiču na povećanje rizika za nastanak karcinoma, izbegavanje pomenutih faktora trebalo bi da deluje povoljno u smanjenju rizika.

Od drugih faktora koji mogu da utiču na povećanje rizika ubraja se prekomerna telesna težina, način ishrane i fizička neaktivnost. Ovi faktori zajednički su za veći broj poremećaja, ne samo za karcinom. Tako, izbegavanje ili uklanjanje njihovog delovanja može imati višestruku korist.

Nepušači imaju manji rizik od pušača, a kod pušača, pored samog delovanja duvanskog dima, može da postoji razlika u odnosu na broj cigareta dnevno.

Poznavanje faktora rizika ima značajnu ulogu u prevenciji, ali, samo izbegavanje ovih faktora svakako ne znači da do bolesti sigurno neće doći. Takođe, ni izloženost ovim faktorima neće kod svih osoba sigurno dovesti do pojave bolesti, već samo ukazuje na povećan rizik za pojavu oboljenja.

Maligne bolesti su i dalje jedan od najčešćih uzroka obolevanja svuda u svetu. U tretmanu, vrlo je važno što ranije otkrivanje bolesti, u početnoj fazi, kada su i mogućnosti za uspešno lečenje najveće.

Nažalost, većina malignih bolesti retko daje jasne znake i simptome u ranoj fazi, a ukoliko i postoje, ovi simptomi i znaci su nespecifični.

Neočekivani gubitak telesne mase

Značajan gubitak telesne mase koji ne može da se dovede u vezu sa primenom dijete ili povećanom fizičkom aktivnošću, može da postoji kod nekih vrsti tumora. Ovo nije specifičan znak samo za tumore, pa je svakako potrebno ispitati mogući uzrok.

Povišena temperatura koja dugo traje

Kako je povišena temperatura veoma čest pratilac mnogih infekcija (virusnih, bakterijskih i dr., uglavnom bezopasnih), neće svako povećanje telesne temperature biti znak za uzbunu, ali, ukoliko dugo traje ili se često javlja, mogu se ispitati i drugi uzroci.

Problemi sa disanjem

Kratak dah, kašalj i otežano disanje prate većinu respiratornih bolesti (respiratorne infekcije, astmu, opstruktivnu bolest pluća i dr.) Kašalj je često prisutan i kod pušača. Ubrzan, kratak dah može da se javi i nakon intenzivne fizičke aktivnosti ili anksioznih stanja. Svakako, ukoliko su kašalj i druge disajne tegobe duže prisutne, trebalo bi zatražiti mišljenje lekara, kako bi se isključilo prisustvo nekog drugog, ozbiljnijeg problema.

Promene u pražnjenju creva

Ovo je takođe nespecifičan znak, jer se poremećaji pražnjenja creva mogu javiti i kod raznih benignih stanja (npr. iritabilni kolon). Ali, svaka promena u pražnjenju koja dugo traje ili je praćena npr. pojavom krvi u stolici trebalo bi da se ispita, kako bi se utvrdio pravi uzrok.

Osećaj sitosti nakon unosa vrlo malih količina hrane

Ukoliko često ili u dužem vremenskom periodu već nakon unosa male količine hrane imate osećaj da se siti, ili ako je ovaj osećaj praćen i drugim simptomima, kao što je mučnina, povraćanje, nadutost, gubitak telesne mase i sl. bilo bi poželjno zatražiti savet lekara. Nekada, ovi simptomi mogu da postoje i kod refluksa želudačne kiseline (GERB, gastroezofagealni refluks) ili peptičkog ulkusa.

Navedeni simptomi nisu specifični samo za maligne bolesti, već, kao što je pomenuto, mogu da budu prisutni kod različitih benignih, prolaznih i bezopasnih stanja. Međutim, svkakao je poželjno obratiti pažnju na njihovu pojavu i dužinu trajanja, kako bi se na vreme prepoznao mogući teži uzrok njihove pojave i preduzelo odgovarajuće lečenje.

PRIMED 13 FORTE je prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva kordiceps, rejši i šitake i jezgra kajsije.
Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive.
PRIMED 13 FORTE se preporučuje:
• osobama sa oslabljenim imunitetom
• za poboljšanje opšteg stanja organizma
Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem.

Otkrivanje karcinoma dojke u ranoj fazi je jedan od veoma značajnih faktora u postizanju što uspešnijeg tretmana ove bolesti.

Redovni pregledi i skrining testovi su najbolji način za postizanje rane dijagnoze bolesti. Učestalost i vrsta testova koji će da budu sprovedeni određuje se u odnosu na uzrast žene i poznate faktore rizika ukoliko oni postoje.

Šta su skrining testovi?

Skrining testovi predstavljaju testove koji se vrše kod ljudi koji nemaju simptome bolesti, u cilju otkrivanja bolesti u ranoj asimptomatskoj fazi.

Skrinigom se karcinomi dojke češće otkrivaju u početnoj fazi, kada je prisutna tumorska masa lokalizovana samo u tkivu dojke, bez proširenja na okolna tkiva i organe.

Kada se govori o faktorima rizika, određeni rizik postoji kod svih žena, ali, u zavisnosti od dodatnih faktora, kao što su godine, ranije prisustvo maligniteta, postojanje karcinoma dojke kod bliskih srodnika i dr. taj rizik može da bude manji ili veći.

Samopregled dojke je važan za uočavanje nekih promena koje mogu da ukažu na postojanje problema. Ove preglede žene bi trebalo redovno da obavljaju, u istoj fazi ciklusa, na isti način, svakog meseca. U toku samopregleda žena obraća pažnju na postojanje promena u izgledu kože dojke, bradavice, postojanje vidljivih ili promena koje se osećaju pod prstima (čvorići). Ovi pregledi su veoma važni, ali ne bi trebalo da budu jedina preventivna mera, zato što je moguće da se ne primete promene malih dimenzija.

Ultrazvuk i mamogram daju mogućnost vizualizacije celokupnog tkiva dojke. U zavisnosti od uzrasta žene i drugih faktora koje lekar procenjuje bira se način pregleda, a obe ove metode daju dobre informacije o stanju dojke i omogućavaju detekciju promena građe.

Ukoliko se u toku pregleda utvrdi postojanje neke promene unutar tkiva dojke, lekar će odlučiti da li je potrebno da se urade dodatni pregledi i koji, u cilju identifikacije prirode prisutne promene.

Različite vrste malignih bolesti su veoma zastupljene svuda u svetu. Prema podacima SZO (Svetske Zdravstvene Organizacije) određene preventivne mere mogu da doprinesu prevenciji pojave maligniteta. Svakako, ove preventivne mere ne garantuju sasvim sigurnu zaštitu od razvoja malignih bolesti, ali bilo koji broj slučajeva karcinoma koji je moguće izbeći je dragocen.

Najveći broj preventivnih mera su zapravo preporuke koje bi svako od nas već trebalo da primenjuje, u skladu sa zdravim životnim navikama.

Održavanje optimalne telesne težine

Prekomerna telesna težina nalazi se na većini lista faktora rizika za pojavu različitih bolesti, uključujući maligne. Smatra se da je gojaznost, pored pušenja, jedan od najčešćih faktora rizika koje je moguće prevenirati.

Upotreba crvenog mesa

Crveno meso u velikim količinama, posebno dimljeno i konzervirano dovedeno je u vezu sa pojavom karcinoma kolona i želuca. U skladu sa ovim podacima, preporuka je da se količina crvenog mesa u ishrani smanji (do otprilike 500g nedeljno).

Prekomerno sunčanje

Umereno izlaganje sunčevim zracima ima značajan broj korisnih efekata, kao što je npr. stvaranje vitamina D, prekomerno sunčanje može da ima i negativne posledice. Preterano sunčanje, posebno u periodima visokog UV indeksa u toku dana može da bude faktor rizika za pojavu karicnoma kože. Zbog toga, ukoliko želite da iskoritite maksimalne povoljne efekte sunca, uz smanjenje mogućih štetnih efekata, izbegavajte prekomerno izlaganje u najtoplijim delovima dana i koristite preporučene zaštitne faktore.

Jedite dovoljno svežeg povrća i voća

Sveže voće i povrće je najbogatije vitaminima, mineralima i drugim nutrijentima koji su važni za očuvanje zdravlja, a mogu i da doprinesu prevenciji različitih oboljenja. Preporučen unos je bar 2 porcije voća i povrća dnevno.

Smanjite unos šećera

Hrana i piće sa dosta šećera uglavnom sadrži veću količinu kalorija. Prekomerni unos većih količina kalorija od onih koje se potroše u toku dana vremenom dovodi do povećanja telesne mase, koja je već opisana kao jedan od faktora rizika.

Prevencija HPV infekcije

HPV, odnosno određeni tipovi HPV-a se dovode u vezu sa pojavom karcinoma grlića materice, vagine, penisa, anusa, grla. Zbog toga, mogućnost prevencije infekcije ovim virusom ima značajnu ulogu u smanjenju obolevanja.

Redovna fizička aktivnost

Fizička aktivnost je svakako na listi preventivnih mera za većinu zdravstvenih poremećaja. Redovna fizička aktivnost pomaže u regulaciji telesne mase, metaboličkih poremećaja (dijabetes tip II), kardiovaskularnih poremećaja.

Pušenje

Duvanski dim je takođe jedan od najpoznatijih faktora rizika za veliki broj oboljenja. HOBP, tumor pluća, kardivoaskularne bolesti i dr. Prestanak pušenja je važan korak u prevenciji ovih bolesti.

Alkohol

Prekomerna upotreba alkohola takođe može da bude faktor rizika za pojavu karcinoma digestivnog sistema- karcinom želuca, jetre i kolona. Neke vrste alkoholnih pića, npr. crveno vino mogu da sadrže i korisne materije, ali se svakako savetuje umerena upotreba.

Naravno, preduzete peventivne mere mogu da doprinesu prevenciji obolevanja, ali ne znače da do pojave bolesti sasvim sigurno neće doći. Takođe, postojanje faktora rizika ne znači sigurnu pojavu bolesti, već ukazuje na povećan rizik za njen nastanak. Da li će doći do pojave neke bolesti zavisi od udruženog delovanja više različitih faktora i njihovog međusobnog uticaja. Dobro poznavanje i praćenje faktora rizika i zaštitnih faktora omogućava nam da sprovedemo odgovarajuće mere u cilju smanjenja rizika za nastanak bolesti.