,

Fibrocistična bolest dojki

 

fibrocistična bolest dojki

Fibrocistična bolest je stanje u dojkama, po pravilu obostrano, koje se opisuje kao granulirana ili zrnasta struktura dojki. Ovo je najčešće dobroćudna promena koja se javlja u preko 50% žena koje prilikom pregleda prstima imaju neujednačenu strukturu dojke. Bolest se najčešće manifestuje u vidu osetljivosti i bola koji se ciklično ponavlja. Menstrualni ciklusi kod ovih žena su često umereno nepravilni ili su prisutni drugi znaci obično manjeg hormonalnog poremećaja. Hormonski disbalans, narušena ravnoteža estrogena i progesterona, dovodi do brojnih promena u tkivu dojke, koje zajednički nazivamo fibrocistična bolest. Ovakve promene se često javljaju ispod ili oko areole, kao i u spolje-gornjim kvadrantima dojke. Pregledom ovakvog tkiva pod mikroskopom nakon biopsije otkriva se da se u mlečnim kanalićima odigrava bujanje ćelija koje ih oblažu sa unutrašnje strane. Često dolazi do sužavanja ili zatvaranja mlečnih kanalića, što rezultira stvaranjem cističnih formacija (cista) unutar kanalića. U režnjevima dolazi do adenoze ili sklerozirajuće adenoze, (režnjići postaju naglašeniji ili bivaju protkani ožiljnim tkivom), koji tada mogu davati sliku čvora u dojci.
Bujanje tkiva koje se dešava u mlečnim kanalićima kod fibrocistične bolesti dojki može biti bujanje bez atipije ćelije i bujanje sa atipijom ćelija. Atipija je reč koja opisuje kako abnormalne ćelije izgledaju pod mikroskopom. Posmatrane pod mikroskopom, sve normalne ćelije nekog organa izgledaju vrlo slično. Ako neka ćelija među tim normalnim i izgleda drugačije, ona je atipična, i može vremenom da preraste u zloćudnu.
Kategorije dobroćudnih promena u dojci nakon mikroskopskog pregleda tkiva su:

  • Promene bez bujanja ćelija u 70% slučajeva
  • Promene sa bujanjem ćelija, bez atipije ćelija u 26% slučajeva
  • Promene sa bujanjem ćelija, sa atipijom ćelija u 4% slučajeva

Iz ovih procenata se sabiranjem lako može izračunati da su 96% promena u dojkama potpuno dobroćudne i ne prelaze u rak.
Atipično bujanje ćelija unutar kanalića, posebno ako kod žene postoji i porodična istorija raka dojke, povećava rizik od nastanka raka dojke na 20% od pojave takvog stanja, za narednih 15 godina, koliko se pacijentkinje obično prate. Mora se napomenuti, da je najkritičniji period za nastanak raka u toku prvih 10 godina nakon postavljana dijagnoze.
Tretman fibrocistične bolesti dojke, mada ne rešava uvek problem, može da uključuje:
• Nošenje čvrstih grudnjaka
• Ishranu bogatu voćem, povrćem i žitaricama, a siromašnu masnoćama
• Smanjenje unosa soli u organizam
• Uzimanje vitamina E, B6 i drugih vitamina
• Izbegavanje preteranog unosa kofeina (kafa i jaki čajevi)
• Uzimanje lekova po preporuci lekara

/by
, ,

Hondromi vilice

Hondromi predstavljaju benigne tumore poreklom od tkiva hrskavice. Ovo su tumori koji ne pokazuju tendenciju ka metastaziranju, ali mogu svojim rastom da prave funkcionalne i estetske smetnje. Ovi tumori sporo rastu, tvrdi su, imaju svoju kapsulu, svojim rastom mogu dovesti do ispadanja zuba, ukoliko se nalaze u predelu vilice. Hondromi imaju benignu prirodu, ali ako se ne leče mogu maligno da alterišu.
Ova vrsta tumora se najčešće nalazi u području šake, znatno ređe se mogu naći u predelu lobanje, tj u predelu vilice. U usnoj duplji se hondromi nalaze na nepcu, u korenu jezika, a pre svega u predelu donjeviličnog zgloba.
Hondromi se podjednako javljaju i kod muškog i kod ženskog pola. Znatno je češća njihova pojava kod osoba između 30 i 40 godina starosti.
Simptomi hondroma vilice su sledeći:
-Pojava izrasline koja je tvrda na dodir.
-Pojava bola lakog intenziteta.
-Ako je tumor u predelu donjeviličnog zgloba javlja se poremećaj zagrižaja.
-Klaćenje i ispadanje zuba.
-Deformacije lica kod velikih tumora.
Dijagnoza hondroma vilice.
Anamneza i klinička slika mogu da postave sumnju na postojanje hondroma u predelu šake ili lica. Redgenski snimak šake ili lobanje može da pokaže znake tipične za postojanje hondroma vilice ili šake. Definitivna dijagnoza se postavlja histopatološkom analizom isečka dobijenog biopsijom ili operativnim lečenjem.
Terapija hondroma vilice je na prvom mestu hirurška. Kod velikih tumora, neophodno je raditi rekonstrukciju delova vilice, nakon operacije.

/by
, ,

Vrste nadbubrežnih tumora

Sve ćelije u organizmu rastu i razmnožavaju se da bi zamenile stare i oštećene ćelije. Ovaj rast je strogo kontrolisan i kada se prozvede dovoljan broj ćelija za zamenu starih, normalne ćelije prestaju da se dele. Tumori nastaju kada ovaj proces ima grešku i ćelije nastavljaju da se nekontrolisano umnožavaju. Razlika između benignih i malignih tumora je to što se benigni ne šire na druge telove tela tj. ne metastaziraju, niti napadaju okolna tkiva. Maligni tumori rastu nekontrolisano i napadaju i oštećuju druga tkiva oko njih. šire se i na udaljene delove tela, najčešće putem krvotoka ili preko limfnog sistema.
Najčešći oblik tumora nadbubrežne žlezde je benigni tumor koji se zove nadbubrežni adenom. Ovi tumori uglavnom ne stvaraju tegobe i ne trebaju da se leče. Obično se otkrivaju na CT snimku načinjenom iz nekog drugog razloga. Zato se na drugi način nazivaju “incidentalome”. Najčešći maligni tumori nadbubrežne žlezde su tumori koji su metastazirali krvotokom iz drugih delova tela na nadbubrežnu žlezdu. Nekoliko različitih vrsta tumora može da se proširi na nadbubrežnu žlezdu: melanom, rak pluća ili rak dojke. Nadbubrežne žlezde su četvrtopo redu, najčešće mesto u telu gde tumori metastaziraju, nakon pluća, jetre i kostiju.
Karcinom srži nadbubrežne žlezde se retko sreće. Češći su karcinomi koji nastaju u kori žlezde, i nazivaju se nadbubrežni kortikalni karcinomi. Ovi karcinomi mogu da luče višak steroidnih hormona i zato se nazivaju funkcionalni, ili da ne luče hormone pa se nazivaju nefunkcionalni. Najčešći karcinom koji se javlja u nadbubrežnoj žlezdi se naziva feohromocitom. Kod dece, maligni tumor nadbubrežne žlezde koji se često sreće se naziva neuroblastom.
Ostale vrste tumora nadbubrežne žlezde se mogu javiti, kao što je limfoma, međutim, ovi slučajevi su retki.

 

/by
, ,

Simptomi mioma materice

 

Miomi su benigni tumori, koji potiču od mišićnih ćelija materice i koji nemaju mogućnost daljeg širenja i metastaziranja. Svojim rastom miomi mogu da pritiskaju okolne strukture i remete njihovu funkciju. Ne zna se tačno šta dovodi do nastanka mioma, ali se zna da hormon estrogen utiče na rast mioma.
Mnogi miomi nemaju simptome, čak više od 70% njih. Miomi koji su bez simptome se otkrivaju slučajno, na rutinskom pregledu. Simptomi mioma mogu biti različiti po intenzitetu što zavisi od veličine mioma, njegove lokalizacije, promenama unutar njega i da li je prisutna trudnoća kod žene.Simptomi mioma materice su sledeći.
-Obilno menstrualno krvarenje, krvarenje van ciklusa, bolne menstruacije.
-Bol i napetost u donjem delu stomaka zbog pritiska mioma na strukture u materici.
-Zbog čestih i obilnih krvarenja javlja se anemija koja je uporna i teško se leči. Javljaju se zamaranje, bledilo, lupanje i preskakanje srca.
-Javlja se nelagodnost u donjem trbuhu i nadimanje.
-Zbog pritiska na debelo crevo javlja se zatvor i otežano pražnjenje stolice.
-Učestalo i bolno mokrenje zbog pritiska mioma na bešiku i mokraćne kanale.
-Ukoliko je tumor veliki i pritiska neku veliku venu, javlja se venski zastoj ,tromboza, otoci nogu.
-Bolni odnosi ako je miom na nezgodnom mestu.
–Neplodnost i problemi sa začećem se često sreću, čak 10% neplodnosti nastaje zbog mioma. Nakon odstranjenja mioma čak 40% žena zatrudni.
-Spontani pobačaji se takođe javljaju kao komplikacija mioma, koji može da mnogo poraste u drugom itrećem trimestru trudnoće i izazove prevremeni porođaj ili spontani pobačaj.

/by

Apokrini tumor dojke

DojkaApokrini adenom je pojedinačan tumor okruglog ili ovalnog oblika, koji je udružen sa fibrocističnim promenama na dojci.

Klinička slika:

Simptomi mogu biti uvećanje dojke, pojava i opipavanje čvorića, nekad i bol u dojci. Benigni je tumor bez obzira na lokalizaciju i poseduje kapsulu od vezivnog tkiva, koja ne dozvoljava prodiranje ćelija tumora u okolno tkivo. Rastom tumora ne uništava se ni tkivna struktura,tumor  ne daje metastaze. Može izazvati promene u izgledu i veličini dojke, usled velikog rasta kada dostigne veću dimenziju. Ako je evolucija dugačka i bolest se ne leči, benigni tumor prelazi u malignitet. Zato ga treba sistematski pratiti ili odmah odstraniti.

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu anamneze i kliničkog pregleda dojke, UZ pregleda, biopsije i patohistološkog nalaza.

Lečenje:

Vrši se hirurškim putem-odstranjuje se tumor, bolest ima dobru prognozu.

/by