, ,

Simptomi tumora jajnika

simptomi tumora jajnika

Tumor jajnika nastaje u jajnicima, reproduktivnim organima žene. Jajnici proizvode jajne ćelije za reprodukciju. Jajne ćelije putuju kroz jajovode u matericu gde se oplođeno jaje usadi i razvija u fetus . Jajnici su takođe glavni izvor ženskih hormona estrogena i progesterona . Jajnici se nalaze sa obe strane materice u karlici.

Jajnici se sastoji od 3 vrste tkiva. Svaka vrsta ćelija može da se razvija u različite vrste tumora :

  • Epitelni tumori potiču od ćelija koje pokrivaju spoljašnju površinu ovarijuma. Većina tumori jajnika su epitelni tumori .
  • Tumori germinativnih ćelija potiču od ćelija koje proizvode jajne ćelije.
  • Stromalni tumori potiču od ćelija vezivnog tkiva.

Većina ovih tumora su benigne prirode ( ne-kancerozne ) i nikada se ne šire van ovarijuma. Benigni tumori mogu biti tretirani uklanjanjem celog jajnik ili dela jajnika koji sadrži tumor.

Maligne (kancerogene) promene ili tumori jajnika niskog malignog potencijala mogu da se šire (metastaziraju) na druge delove tela, što može biti fatalno .

Znaci i simptomi tumora jajnika

Tumor jajnika se može manifestovati kroz više znakova i simptoma. Verovatnije je da će žena imati simptome ukoliko se bolest proširila izvan jajnika, ali čak rani stadijumi tumora jajnika mogu da ih izazovu. Najčešći simptomi su:

  • Nadimanje
  • Bol u stomaku ili karlici
  • Problemi sa varenjem ili brzo nastao osećaj sitost
  • Često i neodložno uriniranje

Ove simptome takođe često izazvaju i različita benigna ( non- kanceroznih ) oboljenja i maligni tumori drugih organa. Kada su izazvani tumorom jajnika, oni imaju tendenciju da budu uporni i naglašeni, na primer – simptomi se češće javljaju i jači su po intenzitetu. Ako žena ima ove simptome više od 12 puta mesečno, preporučljivo je da poseti svog lekara, po mogućstvu ginekologa.

Ostali simptomi tumora jajnika mogu biti:

  • Umor
  • Uznemiren stomak
  • Bol u leđima
  • Bol tokom polnog odnosa
  • Zatvor
  • Menstrualni promene
  • Abdominalni otok sa gubitkom težine

Međutim, ovi simptomi su više verovatno posledica drugih poremećaja i javljaju se češće kod žena koje nemaju tumor jajnika.

/by
, ,

Bakterije uzročnici karcinoma

Bakterije kao uzrocnici karcinoma

Helicobacter pylori

Karcinom želuca je četvrti najčešći tumor u svetu. Dugoročna infekcija želuca Helicobacterom pylori može izazvati čir na želucu. Takođe može izazvati upalu i oštetiti unutrašnji sloj želuca. Neke od ovih promena mogu tokom vremena dovesti do malignog oboljenja.  H. pilori infekcija je takođe povezan sa nekim vrstama limfoma želuca.

Za više od polovine svih slučajeva karcinoma želuca se smatra da su povezana sa H. pylori infekcijom. Ipak , većina ljudi koji imaju ovu bakteriju u želucu nikad ne razvijaju maligno oboljenje. Postoje neki dokazi da ljudi sa H. pylori imaju manji rizik od drugih vrsta karcinoma, mada nije jasno koja je tačna uloga bakterije.

Oko 1 od 3 odraslih ima dokaze o infekciji H. pylori, a stopa infekcije je veća kod starijih starosnih grupa. Infekcija se može širiti na nekoliko načina. Jedan je fekalna – oralni put –  preko kontaminirane hrane ili vode. Takođe se može preneti sa jedne osobe na drugu putem –  usta na usta .

Drugi faktori takođe igraju ulogu u tome da li će ili ne neko razviti karcinom želuca. Na primer, nitriti su materije koje se obično nalaze u mesu,  pojedinim pijaćim vodama I pojedinom povrću. Određene bakterije, kao što su H. pylori, mogu da konvertuju nitrite u jedinjenja za koja se smatra da izazivaju karcinoma želuca kod životinja .

Antibiotici i drugi lekovi se koristiti za lečenje H. pylori infekcije. Lekari su davali antibiotike pacijentima kojma je hiruški tretiran superficijalni karcinom želuca, kako bi izlečili H. pylori infekciju. Na taj način se sprečava ponovno javljanje karcinoma u drugim delovima želuca.

Chlamidia trachomatis

Chlamidia trachomatis je veoma česta vrsta bakterije koja može inficirati ženski reproduktivni sistem, kao i druge delove tela i kod muškaraca i kod žena. Prenosi se seksualnim putem.

Iako infekcije reproduktivnih organa mogu  izazvati simptome kod nekih ljudi, većina žena sa ovom infekcijom nema simptome. To znači da žene sa hlamidijom obično ne znaju da su inficirane, infekcija se otkriva prilikom ginekoloških ispitivanja. Uzorci briseva se potom ispituju na ovu vrstu bakterije. Infekcija je česta kod mlađih žena koje su seksualno aktivne, i mogu da traju godinama, osim ako se ne otkriju i leče.

Neke studije su pokazale da žene čiji krvni nalazi pokazuju prošlu ili trenutnu infekciju hlamidijom mogu biti pod većim rizikom za nastanak raka grlića materice od žena sa negativnim rezultatima na ovu bakteriju.

Studije su pokazale da sama hlamidija može izazivati karcinom, ali može delovati i sa HPV-om tako što promovišu rast ćelija raka. Na primer, hlamidija može uticati na to koliko se HPV zadržava u grliću materice. Istraživači su otkrili da žene koje su imale hlamidiju zajedno sa HPV-om, imaju veću verovatnoću da će imati HPV i kada se kasnije testiraju na ovaj virus, od žena koje nisu imale hlamidiju. Iako je potrebno još istraživanja da se potvrdi ova saznanja, već postoje dobri razlozi da se rade testovi za hlamidiju i da se leči antibioticima ukoliko se utvrdi.

Poznato je dugoročna infekcija hlamidijom kod žena izaziva upalu male karlice koja može dovoesti do neplodnosti, uglavnom kao posledica ožiljavanja u jajovodima. Kao i druge infekcije koje izazivaju ranice ili zapaljenje genitalnog područja, hlamidija može povećati rizik od inficiranja HIV-om ukoliko se ostvari seksualni  kontakta sa osobom zaraženom HIV infekcijom.

/by
,

Karcinoidni sindrom

karcinoidni sindrom

Karcinoidni sindrom je skup simptoma izazvan nekim od karcinoidnih tumora koji rastu iz ćelija koje su deo endokrinog sistema . Ovi tumori ponekad proizvode previše hormona, kao što je serotonin, koji prouzrokuje simptome karcinoidnog sindroma.

Karcinoidni tumori obično sporije rastu. Kada su pronađeni rano, karcinoidni tumori se često mogu uspešno lečiti i izlečiti . Ali u vreme kada se simptomi karcinoidnog sindroma pojave,tumor je obično u odmaklom stadijumu . Važno je dijagnozu tumora i karcinoidnog sindroma postaviti što je ranije moguće.

Najvažniji korak u dijagnostikovanju karcinoidnog sindrom je da se kod nejasanih poremećaja razmišlja o njemu. Nažalost, kašnjenje u dijagnozi je često, prođe čak 5 do 7 godina od pojave prvih simptoma karcinoidnog sindroma.

Najčešći simptomi karcinoidnog sindroma su:

  • Dijareja
  • Crvenilo kože ili lica
  • Lupanje srca
  • Stomačni grčevi
  • Nedostatak daha
  • Šistanje u grudima

Facijalno crvenilo kod karcinoidnog sindroma je obično “ suvo” , a ne u vezi sa znojenjem kao  druge vrste crvenila . Crvenilo je često simptom koji drugi primećuju na bolesniku pre njega samog. Ovi simptomi se mogu pogoršati od stresa , fizičkog napora  ili konzumiranja alkohola . Konzumiranje  određenih namirnica , kao što su sir, meso ili druge namirnice koje sadrže tiramin takođe mogu izazvati simptome. Stres i određene namirnice mogu izazvati I dijareju. Ove informacije u anamnezi često mogu biti važni tragovi u dijagnostici karcinoidnog sindroma.

Karcinoidni sindrom se javlja samo u oko 10% ljudi koji imaju karcinoidni tumor. Iako mnogi karcinoidni tumori proizvode hormone , ovi hormoni često ne dospevaju krvotok . To je zato što krv iz digestivnog trakta obično protiče kroz jetru pre nego što dospe u krvotok tela . Dakle, jetra je u stanju da razgradi  višak hormona pre nego što oni dospeju do drugih delova tela . Ali kada se tumor proširi na jetru ili druge delove tela, višak hormona može izazvati simptome karcinoidnog sindroma.

Pošto su simptomi karcinoidnog sindroma slični simptomima nekih drugih poremećaja , kao što je sindrom iritabilnog kolona, karcinoidni sindrom se često pogrešno dijagnostikuje.

/by
, , , ,

Benigni tumor pleure

benigni tumor pleure

Pleura (plućna maramica) je formacija koja obavija pluća. Sastoji se iz dva lista (parijetalnog i visceralnog) koji grade pleuralni prostor u kom se nalazi pleuralna tečnost.Tumori pleure se razvijaju u pleuralnom prostoru. Dele se na benigne I maligne. Maligni tumori pleure mogu biti primarni i sekundarni. Najčešći primarni tumor pleure je maligni difuzni mezoteliom – njegov nastanak se povezuje sa azbestozom. Tumori drugih organa mogu metastazirati u pleuru I one su znatno češće tumorske promene na pleuri. Najčešći primarni tumor koji daje metastaze u pleuru je tumor pluća. Maligne ćelije do pleure dospevaju krvotokom, limfotokom ili direktnom invazijom.

U plućnoj maramici (pleuri) mogu se razviti I benigni I maligni tumori koji ne nastaju kao posledica azbestoze. Najčešći benigni tumor je solitarni fibrozni tumor. On čini 78% – 88% ne-mezotelijalnih tumora pleure I znatno se ređe javlja od mezotelijalnih tumora pleure.

Benigni fibrozni tumori pleure su znatno češći kod žena nego kod muškaraca I u najvećem broju slučajeva se dijagnostikuju kod osoba između 50-te I 60-te godine života.

Uzrok nastanka benignog fibroznog tumora pleura je nepoznat. Azbest I duvanski dim ne smatraju se uzročnicima ovog tumora.

Benigni fibrozni tumor pleure često ne daje nikakve simptome, čak i kad dostigne veličinu od oko 40 cm. Neki bolesnici mogu imati sledeće simptome:

  • Bolove u grudima
  • Uporan kašalj
  • Kratak dah

Benigni fibrozni tumori pleure dijagnostikuju se rendgenskim snimkom ili skenerom pluća. Kad se otkrije promena u plućima neophodna je biopsija mase i histološki pregled uzorka kako bi se potvrdilo da li se radi o benignoj ili malignoj promeni.

Tretman benignog fibroznog tumora pleure je hiruški, jer je ovaj tumor potencijalno maligni. U najvećem broju slučajeva to je i definitivan tretman, dok su recidivi mogući u 8% slučajeva i oni se uspešno tretiraju ponovnom operacijom.

/by
, , ,

Benigne promene u dojci

Plastic surgery doctor examine patient breast

Tumori dojke, kako dobroćudni tako i zloćudni, mogu nastati praktično iz svih tkiva od kojih je dojka građena.

Fibroepitelni tumori

  • FIBROADENOMI ( tumori žlezdano-vezivnog tkiva)

Najčešći dobroćudni tumori dojke kod žena ispod 30 godina su fibroadenomi. Oni su obično relativno mali tumori od oko 2-3 cm u prečniku, mada ponekad mogu biti i veći, čak i gigantski, veličine iznad 6-7 cm.

Fibroadenomi su najčešće okrugli (ili okruglasti), čvrsti, dobro ograničeni, ali nisu inkapsulirani (učaureni) tumori. Iako su uglavnom bezbolni, najčešće ih žena sama primeti i opisuje ih kao kliker ili kuglu „što beži pod prstima“. Ovi tumori se umereno uvećavaju pred kraj menstrualnog ciklusa, kada mogu biti bolni, spontano ili na dodir.

Fibroadenomi su građeni iz žlezdanog tkiva i vezivne potpore. Mogu biti:

  • Intraduktalni, što znači da se nalaze u mlečnom kanalu
  • Periduktalni, što znači da se nalaze u okolini mlečnog kanala

Starenjem žene, ranije postojeći fibroadenom podleže starenju i diskretno se smanjuje. Vrlo retko se dešava da se fibroadenomi uvećavaju u postmenopauzalnom periodu žene (po prestanku menstruacije), čak i kod primene supstitucionalne hormonalne terapije, koja ima za cilj da nadoknadi hormone koji jajnici više ne proizvode. U trudnoći i laktaciji (dojenju) može doći do uvećanja fibroadenoma na račun njegovog žlezdanog dela, sa ili bez produkcije mleka u kanalićima fibroadenoma.

Veoma retko, duktalni ili lobularni karcinom in situ (rak, koji se nije proširio van mesta gde je nastao) se može pojaviti u fibroadenomu.

  • FILODES TUMORI (cistosarkoma filodes)

Ovaj tumor se ranije smatrao malignom varijantom fibroadenoma. Po toj teoriji filodes tumor u sebi sadrži dobroćudne epitelne ćelije, ali je tkivo koje ih povezuje zloćudno. Ukoliko u tumoru nema epitelnih ćelija, već je tumor građen samo od međućelijskog tkiva, on ima mnogo agresivniji rast i lošiju prognozu u pogledu ozdravljenja pacijenta. Obično se javlja kod žena od 40-50 godina starosti. Karakteristična slika filodes tumora je jasno ograničen tumor, najčešće građen iz više delova, glatke površine, sa izrazito brzim rastom.

Ponašanje filodes tumora je često nepredvidivo. Većina ovih tumora predstavlja lokalni problem i ne metastazira. Samo oko 20 % ovih tumora metastazira, i to krvnim putem, ne limfotokom. Iz ovog razloga se prilikom operativnog lečenja ne odstranjuju limfni čvorovi pazuha.

Po novijoj klasifikaciji filodes tumori se dele na dobroćudne i zloćudne, mada bi bila ispravnija podela na manje i više zloćudne.

Lečenje je obavezno hiruško i podrazumeva odstranjenje tumora sa zaštitnim rubom zdravog tkiva oko njega, a u slučaju da zahvata veći deo dojke, i odstranjenje celokupnog tkiva dojke. Time se tretman okončava uz redovno praćenje, sa kontrolnim pregledima kod lekara specijaliste 3-4 puta godišnje.

  • HAMARTOMI (mešoviti tumori građeni od žlezdanog, masnog i vezivnog tkiva)

Hamartomi su dobroćudni tumori dojke koji su često asimptomatski i slučajno se otkrivaju prilikom ultarzvučnog ili mamografskog pregleda. Ovaj tip tumora se najčešće pojavljuje posle 35. godine života žene.

Mogu biti potpuno ili delimično inkapsulirani, kada preovladavaju čvršća vezivna tkiva, ovi tumori postaju opipljivi, jer su tada tvrđe konzistencije. Kada se otkriju mogu ponekad predstavljati problem u razlikovanju od drugih dobroćudnih tumora, ali čak i zloćudnih, te je lečenje iz tog razloga po pravilu hiruško.

Ostali tumori

  • CISTE
  • ADENOZA DOJKE (bujanje žlezdanog tkiva)
  • FIBROZA (ožiljavanje)
  • DUKTEKTAZIJA (proširenje mlečnih kanala)
  • INTRADUKTALNI PAPILOMI (papilomi u mlečnom kanaliću)
  • LIPOMI (tumori masnog tkiva)
  • VASKULARNI TUMORI (tumori poreklom od krvnih sudova)
  • GRANULARNO-ĆELIJSKI TUMORI  – vode poreklo od ćelija koje grade omotače perifernih živaca
  • MASNA NEKROZA U DOJCI (odumiranje masnog tkiva)
/by