Posts

Apokrini tumor dojke

DojkaApokrini adenom je pojedinačan tumor okruglog ili ovalnog oblika, koji je udružen sa fibrocističnim promenama na dojci.

Klinička slika:

Simptomi mogu biti uvećanje dojke, pojava i opipavanje čvorića, nekad i bol u dojci. Benigni je tumor bez obzira na lokalizaciju i poseduje kapsulu od vezivnog tkiva, koja ne dozvoljava prodiranje ćelija tumora u okolno tkivo. Rastom tumora ne uništava se ni tkivna struktura,tumor  ne daje metastaze. Može izazvati promene u izgledu i veličini dojke, usled velikog rasta kada dostigne veću dimenziju. Ako je evolucija dugačka i bolest se ne leči, benigni tumor prelazi u malignitet. Zato ga treba sistematski pratiti ili odmah odstraniti.

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu anamneze i kliničkog pregleda dojke, UZ pregleda, biopsije i patohistološkog nalaza.

Lečenje:

Vrši se hirurškim putem-odstranjuje se tumor, bolest ima dobru prognozu.

/by

Sekundarni maligni tumori jetre

JetraJetra je najčešći organ metastaziranja malignih tumora. Sekundarni maligni tumori jetre predstavljaju metastaze primarnih tumora drugih lokalizacija, koji u jetru dospevaju najčešće putem krvi, ali je moguće i širenje putem limfe. U jetru najčešće maligno metastaziraju primarni tumori debelog creva, želuca, pankreasa, jajnika, materice, mokraćne bešike, bubrega, tumori dojke, pluća, štitne žlezde.

Metastaze u jetri se otkrivaju standardnim dijagnostičkim procedurama (ultrazvuk stomaka, CT, NMR). Kada se radi o izolovanim metastazama u jetri moguća je operacija.

Pored hirurške terapije sekundarnih tumora jetre, mogući su i ostali vidovi terapije, kao što je intersticijalno lečenje, infuziona hemoterapija, infuzije, hemoembolizacija, regionalna genska terapija.

PRIMED 13 forte, prirodni preparat, na bazi meda, šitake, kordicepsa, ganoderme, jezgra koštice kajsije, predstavlja idealnu kombinaciju za podizanje imuniteta i jačanje organizma. Povećava otpornost organizma i sprečava širenje i najopakijih bolesti poput tumora, karcinoma, herpesa i drugih bolesti imunog sistema. Idealni balans ovih sastojaka omogućava dobru apsorpciju u organizmu i njegovo efikasno delovanje u najkraćem roku na sprečavanje gripa, prehlade, virusa i bakterija i jačanje imuniteta ali i na onkološka stanja ukoliko se kontinuirano primenjuje u višemesečnom periodu.

Lekovitost kineskih pečuraka „Shitake“, „Ganoderme Lucidum“ tzv „Reishi“, „Kordiceps Sinensisa“ i semena koštice kajsije koje sadrži vitamin B17 smo poboljšali jer im je apsorpcija mnogo veća u kombinaciji sa čistim, domaćim, prirodnim medom.

/by

Pagetova bolest

Pagetova bolest je retka bolest koja se povezuje sa rakom dojke. Dijagnostikuje se u 1 do 2 od 100 žena obolelih od kancera.
Pagetova bolest počinje u bradavici ili tamnijem delu kože oko bradavice (areola). Obično se prvo pojavi kao crveni osip kože na bradavici i areoli koji može da svrbi. Prilikom češanja lako se ozledi i oprelazi u skramu. Veoma često se pomisli da je u pitanju ekcem i tako se i leči. Upravo zbog te sličnosti sa ekcemom, Pagetova bolest se često kasno dijagnostikuje.

Kako se dijagnostikuje?

Pagetova bolest se dijagnostikuje biopsijom. Hirurg uzima uzorak bradavice koji se šalje na analizu. Ako se dijagnostikujePagetova bolest, obavezno se sledeća radi mamografija. U većini slučajeva, Pagetova bolest je znak da postoji rak dojke u tkivu dojke iza bradavice. U najvećem broju slučajeva ovo je invazivan oblik tumora.

Takođe, kod žena kod kojih postoji  Pagetova bolet može postojati carcinom dojke in situ. Ovo znači da postoje ćelije kancera u tkivu uzetom biopsijom, ali su u stanju mirovanja. Ovo još uvek nije nije invazivan rak dojke. Ako se ne leči, carcinom in situ se može razviti u invazivni oblik kancera, te ako imate carcinoma in situ, obavezno je lečenje.

Lečenje 

Generalno, lečenje Pagetove bolesti skoro isto kao i kod drugih karcinoma dojke. Operacijom se odstranjuje cela dojka ili samo njen zahvaćeni deo. Dalje lečenje zavisi od toga da li ste imali karcinom in situ ili invazivni karcinom.

/by

Istine i zablude o čvorićima u dojkama

Čvorići u dojkamaKada se napipa čvorić u dojci svaka zabrinutost je razumljiva. Savet je da ne treba žuriti sa zaključcima. Pre nego što obavezno posetite svog lekara ,da biste ohrabrili sebe, proverite da li ste naseli na neki od mitova vezanih za čvoriće u dojkama.

Mit broj 1: Čvorić u dojci je sigurno rak.

Većina čvorića koje žene napipaju u dojkama (čak 8 od 10) nisu rak. To su najčešće ciste, fibroadenomi ili ciste koje se pojavljuju tokom menstrualnog ciklusa. Bitno je da žena poznaje svoje telo i primeti njegove promene jer joj to može spasiti život.

Mit broj 2: Ako ste napipali čvorić u dojci dovoljno je uraditi samo mamografiju.

Ponekad je pored mamografije potrebno uraditi još pregleda da bi sa sigurnošću postavili dijagnozu. To su ultrazvuk dojke, magnetna rezonanca ili pak kontrolna mamografija. Nekad postoji potreba za biopsijom tj. uzimanjem malog uzroka tkiva koji se proverava pod mikroskopom.

Mit broj 3: Kancerogeni čvorići u dojci su uvek bezbolni

Ovo ne mora biti tačno. Ako osećate bol u dojci to ne isključuje rak. Primer je inflamatorni karcinom dojke koji daje simptome poput crvenila, otoka, temperature i bola u dojci.

Mit broj 4: Ako ste napipali čvorić u dojci dok dojite to sigurno nije rak.

Premda dojenje smanjuje rizik od pojave karcinoma dojke ipak može da se desi. Ako ste već napipali čvorić u dojci nemojte ga ignorisati, uradite ultarzvuk da biste bili sigurni.

Mit broj 5: Ako ste mlađi od 30 godina i napipali ste čvorić u dojci, to sigurno nije rak.

Istina je da žene najčešće dobiju rak nakon menopauze ili posle 50 godina, ali može se desiti da se on javi i kod znatno mlađih žena.

Mit broj 6: Veličina čvorića ukazuje na njegovu prirodu.

Nije istina da mali čvor ne znači rak za razliku od velikog. Veličina dojki kod žena varira kao i promene u njima. Ako napipate čvorić, čak iako je mali obratite se svom lekaru. Ponekad manji čvorić može značiti jako agresivnu bolest.

Mit broj 7: Ako ste napipali čvorić ubrzo nakon mamografije u redu je da sačekate sledeću.

Ako primetite čvorić ubrzo nakon mamografije čiji su rezultati bili normalni obavezno se javite lekaru. Mamograf nekada može propustiti neke vrste raka ako imate gusto tkivo dojke ili je rak na nezgodnom mestu.

Mit broj 8: Ako u vašoj porodici postoji slučaj raka dojke onda ćete ga imati i vi.

Prema podacima Američkog udruženja za borbu protiv raka manje od 15% žena sa rakom dojke imaju rođaku koja je bolovala od iste bolesti.

/by

Maligni tumor krajnika

Maligni tumor krajnikaMaligni tumori krajnika su najčešći tumori ždrela. To mogu biti tumori pločasto slojevitog epitela ili nešto ređe limfomi. Ponekad se javljaju metastaze iz udaljenih delova tela. Izlečivost ovih tumora je velika ako se dijagnoza postavi na vreme. U uznapredovalim stadijumima preživljavanje je manje od 50%.

Faktori rizika koji povećavaju šanse za nastanak ovog karcinoma jesu pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, uticaj nekih virusa kao npr. Epšejn Barovog virusa i humanog papiloma virusa. Žvakanje duvana, ishrana bogata mastima i siromašna vlaknima kao i upotreba velikih količina bibera povećavaju rizik od nastanka bolesti.Ova bolest je tri puta češća kod muškaraca, upravo zbog veće izloženosti faktorima rizika. Oboljevanje je najčešće u petoj deceniji života.

Koji su simptomi tumora krajnika? U početnim stadijumima nema izraženih simptoma. Javljaju se blaži bolovi u grlu, peckanje, osećaj grebanja sa suvim kašljem, osećaj stranog tela. Kasnije sa razvojem bolesti javljaju se:

  • Otežano gutanje, kasnije i otežano disanje.
  • Intenzivan bol u grlu naročito pri gutanju hrane.
  • Krvarenje naročito pri uzimanju čvrste hrane.
  • Česta je pojava izuzetno neprijatnog zadaha iz usta zbog raspadanja tkiva tumora.
  • Kako tumor često metastazira u regionalne limfne žlezde na vratu one bivaju uvećane i tvrde na dodir.
  • Ako se tumor širi ka jeziku on je bolan i otečen, a ako se širi ka karotidnoj arteriji moguća je pojava krvarenja jer tumor nagriza zid arterije.
  • Javlja se gubitak težine, malaksalost.
  • Javlja se grč mišića vilice ili trizmus.

Pošto ovi tumori ponekad rastu ka unutra onda se sa dijagnozom luta i gubi dragoceno vreme. Anamneza sa kliničkom slikom i pregledom otorinolaringologa je dovoljna da se posumnja na ovu bolest. Ponekad se rade dopunske analize da bi se odredila raširenost tumora kao npr magnetna rezonanca, komjuterizovana tomografija vrata i okolnih organa. Definitivna dijagnoza se postavlja biopsijom promene.

Lečenje obuhvata obavezno hirurško uklanjanje promene sa limfnim tkivom krajnika i okolne limfne žlezde. U zavisnosti od stadijuma bolesti primenjuju se adjuvantna radioterapija i hemioterapija.

/by