Posts

Faktori rizika za nastanak Non-Hodgkin limfoma

Faktori rizika za nastanak bilo koje bolesti su mnogobrojni, i veliki broj ovih faktora je zajednički za različita oboljenja. Poznato je da sama izloženost faktorima rizika ne znači da će sasvim sigurno doći do pojave bolesti, ali svakako znači da postoji povećan rizik koji bi trebalo ukloniti.

Neke faktore rizika možemo da kontrolišemo, kao što su pušenje, ishrana i dr. dok na neke druge ne možemo da utičemo (godine, pol).

Istraživanja različitih faktora rizika pokazala su da neki od njih mogu da budu povezani sa povećanjem rizika za nastanak non-Hodgkin lifoma.

  • Godine starosti su jedan od značajnih faktora, imajući u vidu da se najveći broj slučaja limfoma otkrije kod osoba starijih od 60 godina. Međutim, postoje i neke vrste limfoma koje se češće javljaju kod mladih.
  • Pol je još jedan faktor rizika koji se ispituje. Kada je u pitanju pol, nešto je manja ukupna učestalost limfoma kod žena, ali postoje i određene vrste limfoma koje su učestalije kod žena.
  • Rasa, etnička pripadnost i geografsko poreklo. Analiza ovih faktora ukazuje na nešto veću učestalost javljanja limfoma kod pripadnika bele rase. Takođe, češća je učestalost u razvijenijim zemljama. Neke vrste limfoma su povezane sa delovanjem virusa, pa će njihova učestalost javljanja zavisiti od geografske rasprostranjenosti.
  • Prisustvo non-Hodgkin limfoma kod bliskih srodnika povećava rizik za pojavu bolesti
  • Izloženost delovanju različitih štetnih materija pokazuje da delovanje nekih hemijskih materija (kao što su benzen, neki insekticidi i pesticidi) može da poveća rizik za pojavu limfoma. Takođe, i neke vrste hemoterapeutskih lekova koji se koriste u svrhu lečenja drugih vrsta tumora mogu da budu povezani sa povećanjem rizika za razvoj limfoma. Pojedini lekovi koji se koriste u lečenju reumastkog artritisa (metotreksat) ili inhibitori TNF-a takođe se ispituju u cilju otkrivanja povezanosti sa pojavom limfoma.
  • Izloženost zračenju kao faktor rizika može da bude povezan sa pojavom malignih bolesti. Praćenjem preživelih nakon aktiviranja atomske bombe i nesreće sa nuklearnim reaktorom zapažena je povećana učestalost javljanja nekih vrsta tumora, uključujući non-Hodgkin limfom, leukemiju i karcinom štitaste žlezde. Pacijenti koji su kao deo tretmana neke druge vrste tumora bili izloženi zračenju mogu da imaju nešto veći rizik za pojavu limfoma kasnije u životu.
  • Oslabljen imunološki sistem je jedan od značajnih faktora za pojavu različitih bolesti. Poznato je da svakodnevno nastaje određeni broj izmenjenih ćelija koje naš imunitet efikasno uklanja. U situaciji kada je imunološki odgovor kompromitovan iz bilo kog razloga, to može da utiče I na povećanje rizika za nastanak malignih bolesti.
  • Postojanje nekih autoimunih bolesti, kao što su reumatski artritis, sistemski lupus, Sjegrenov sindrom, celijakija i dr. može da bude faktor rizika.
  • Infekcije
    Neki infektivni agensi mogu da povećaju rizik za razvoj limfoma, kao što su Epštajn-Barov virus, herpes virusi (HHV-8), HIV, Helicobacter pylori, hepatitis C virus i dr.
  • Telesna težina i gojaznost su poznati faktori rizika za razvoj mnogih bolesti, uključujući i maligne.

Svakako, kao što je pomenuto, samo postojanje i izloženost faktorima rizika ne znači sigurnu pojavu maligne bolesti. Da li će doći do pojave limfoma zavisi od udruženog delovanja različitih faktora. Poznavanje poznatih faktora može da bude od značaja u cilju smanjenja izloženosti i time smanjenja rizika od razvoja bolesti.

/by
, ,

Neke činjenice o karcinomu

Maligne bolesti predstavljaju veliku grupu oboljenja koja mogu da se razviju bilo gde u organizmu, na bilo kom organu.

Jedinstveni uzrok malignih bolesti do danas još uvek nije otkriven. Postoji veliki broj identifikovanih faktora rizika za koje je potvrđeno da mogu da doprinesu povećanju rizika za razvoj maligne bolesti. Međutim, samo prissutvo faktora rizika ne znači sigurnu pojavu bolesti. Na pojavu maligne bolesti značajnu ulogu ima međusobni uticaj različitih faktora rizika (spoljašnji faktori, faktori nasleđa, genetski faktori).

Karcinom nastaje nekontrolisanom deobom ćelija bilo gde u telu. To znači da bilo koja grupa ćelija koja izgubi konrolu nad deobom može da dovede do nagomilavanja ovih “ćelija sa greškom” koje daljim umnožavanjem dovode do formiranja tumora. U ovom procesu značajnu ulogu ima imunološki sistem. Ukoliko imunološki sistem normalno funkcioniše, u stanju je da određeni broj izmenjenih ćelija koje se normalno stvaraju svakodnevno, ukloni i na taj način onemogući njihovo nakupljanje.

Tipični simptomi karcinoma se uglavnom kasno javljaju, u uznapredovaloj fazi, kada su mogućnosti za uspešno lečenje znatno smanjene. Ukoliko postoje u ranoj fazi, uglavnom su nespecifični, pa je teško da se posumnja na malignitet, već se uglavnom povezuju sa nekim drugim uzrocima.

Postoji preko 200 vrsta malignih bolesti. Prema poreklu, razlikuju se karcinomi (nastaju od epitelnih ćelija), sarkomi (nastaju od ćelija vezivnog tkiva), limfomi (nastaju od ćelija limfnog sistema), leukemije (poreklo od ćelija krvi).

Maligne bolesti karakteriše pojava metastaza. Tako, razlikujemo primarni tumor, na mestu na kome dolazi do primarnog nakupljanja malignih ćelija, i sekundarni ili metastatski tumor, koji se može razviti na udaljenim mestima u organizmu. Nekada se prvo otkrije metastatski tumor, pa tek istraživanjem pronađe mesto primarnog tumora.

Prognoza toka i ishoda maligne bolesti može da se značajno razlikuje. Veoma važan faktor u proceni mogućnosti za lečenje je stadijum bolesti. Od toga zavisi da li je moguće operativno ukloniiti tumor ili će se izabrati neka druga metoda tretmana. Takođe, na tok lečenja mogu da utiču i opšte zdravstveno stanje pacijenta, kao i prisustvo drugih oboljenja i poremećaja.

O kojoj god vrsti maligne bolesti da je reč, sigurno je da se radi o veoma ozbiljnom problemu koji zahteva ozbiljan pristup u cilju što efikasnijeg tretmana što ranije, kako bi se povećale šanse za uspešno lečenje.

/by
,

Šta je prevencija karcinoma?

Prevencija karcinoma obuhvata preduzimanje različitih mera i postupaka u cilju sprečavanja nastanka karcinoma. Sprečavanjem nastanka svakog pojedinačnog slučaja karcinoma, smanjuje se ukupan broj obolelih od ove teške bolesti, i najvažnije, broj umrlih.

Da bi se sprečio nastanak bilo kog karcinoma, naučnici se bave istraživanjem faktora koji povećavaju mogućnost nastanka karcinoma i faktora koji smanjuju rizik za razvoj maligniteta.

Faktor rizika je sve što može da negativno utiče na zdravlje čoveka i poveća rizik za razvoj neke bolesti. Suprotno, faktori koji mogu da smanje rizik za razvoj bolesti ili poremećaja, nazivaju se protektivni faktori.

Kada je u pitanju nastanak karcinoma, teško je govoriti o uzroku bolesti, zato što jedinstveni uzrok bolesti zajednički za sve obolele još uvek nije otkriven. Ono što se zna jeste da dolazi do promene u genetskom materijalu, a faktori koji deluju na genetski materijal mogu da se razlikuju.

Neki faktori rizika mogu da se izbegnu, dok je delovanje nekih drugih faktora nemoguće isključiti.

Na primer, pušenje je faktor rizika za veoma veliki broj različitih bolesti, uključujući maligne. Pušenje predstavlja faktor rizika koji je moguće isključiti. S’ druge strane, neki nasledni faktori koji takođe imaju ulogu u razvoju bolesti ne mogu da se izbegnu.

U dilju prevencije karcinoma savetuje se smanjenje delovanja faktora rizika, a povećanje delovanja protektivnih (zaštitnih) faktora. Nažalost, čak ni strogo poštovanje i primenjivanje svih preporučenih mera ne može osigurati život bez obolevanja. Rizik se može smanjiti, ali postoje slučajevi koji će se jednostavno desiti, bez obzira na sve preduzete mere.

Takođe, neće kod svake osobe koja je izložena nekom faktoru rizika doći do pojave bolesti. Sigurno je da će u grupi osoba koje su izložene rizičnim faktorima biti veći procenat obolelih u odnosu na grupu osoba koje nisu izložene faktorima rizika, ali, sigurno je i to da neće kod svih osoba izloženih rizikofaktorima nastati karcinom.

Različiti načini prevencije koji se proučavaju uključuju sledeće:

  • Promena stila života i navika

  • Izbegavanje poznatih faktora rizika za nastanak bolesti

  • Blagovremeno tretiranje prekanceroznih stanja za koja je poznato da vremenom mogu da pređu u malignitet.

PRIMED 13 FORTE JE PRIRODAN PREPARAT NA BAZI MEDA, MEDICINSKIH GLJIVA KORDICEPS, ŠITAKE I REIŠI SLOMLJENE SPORE, OBOGAĆEN JEZGROM KAJSIJINE KOŠTICE. NE SADRŽI VEŠTAČKE BOJE, KONZERVANSE I DRUGE ADITIVE.

PRIMED 13 FORTE se preporučuje:

  • osobama sa oslabljenim imunitetom

  • u prevenciji i tretmanu oštećenja jetre, bubrega i drugih organa

PORUČITE PRIMED 13 FORTE: https://jacanjeimuniteta.kancer.rs/

/by

Simptomi karcinoma bešike koje bi trebalo znati

Karcinom mokraćne bešike nastaje nekontrolisanim razmnožavanjem epitelnih ćelija koje se nalaze unutar mokraćne bešike. Za razliku od nekih drugih vrsta karcinoma, karcinom bešike se obično otkrije u ranijoj fazi rasta, kada su mogućnosti lečenja značajno veće. Međutim, karcinom bešike ima jednu lošu osobinu, tendenciju ka čestim recidivima. Zbog toga, redovne kontrole su neophodne, da bi se na vreme otkrio recidiv bolesti.

Neki od alarmantnih simptoma koje nikako ne bi smeli da previdimo su:

  • Krv u urinu. Iako može da postoji i kod ozbiljnije upale mokraćne bešike, ili peska i kamena u bubregu, svako postojanje krvi u urinu se mora ozbiljno shvatiti i ispitati. Kod prisutnog karcinoma, krvarenje je bezbolno, za razliku od krvarenja izazvanog pokretanjem kamena koje prati bol različitog intenziteta.
  • Promene u načinu i učestalosti pražnjenja bešike. Kod karcinoma bešike, nekada kao simptom može postojati učestala potreba za mokrenjem, ali sa otežanim pražnjenjem i osećajem nepotpunog pražnjenja i težine u donjem delu stomaka.

Iako ovi simptomi mogu da postoje kod nekih drugih, po prirodi benignih stanja, neophodno je da budu prijavljeni lekaru, kako bi se sprovela odgovarajuća testiranja. Važnost ranog javljanja lekaru je već dobro poznata. Rano otkriven karcinom bešike se vrlo uspešno tretira, ali svako odlaganje javljanja lekaru produžava vreme postavljanja dijagnoze i otpočinjanja tretmana, a time se smanjuje i uspešnost lečenja.

U toku tretmana karcinoma, kao pomoćno sredstvo za poboljšanje imuniteta I jačanje organizma preporučujemo PRIMED 13 FORTE.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.
/by
,

Značaj pravilne pripreme hrane za obolele od malignih bolesti

zdrava hrana

Pravilna i zdrava ishrana veoma je važna za vreme i nakon tretmana malignih bolesti.

Hemoterapija, terapija zračenjem kao i drugi agresivni oblici terapije u značajnoj meri dovode do slabljenja imunološkog i drugih sistema i organa čoveka.

Pored željenog dejstva na maligne ćelije, hemoterapija i zračenje oštećuju i zdrave ćelije organizma, na prvom mestu ćelije koje se brzo dele. Tu spadaju i crevne resice odgovorne za varenje i apsorpciju hrane.

Njihovo oštećenje praćeno je u manjoj ili većoj meri izraženim gastrointestinalnim problemima, pa je izbor i pravilna obrada namirnica veoma važna, kako bi se uspešnije izbegla mogućnost infekcije i drugih problema sa varenjem i apsorpcijom hrane.

Preporuka za pripremu i upotrebu hrane obolelima od malignih bolesti

Neke od preporuka za pripremu i upotrebu hrane osobama obolelim od malignih bolesti, za vreme, i nakon tretmana su sledeće:

Svu hranu koja se konzumira bez termičke obrade obavezno je dobro oprati, kako bi se smanjila mogućnost unošenja štetnih mikroorganizama.

U stanjima veoma oslabljenog imuniteta čak i inače bezazleni mikroorganizmi mogu izazvati infekciju.

Ne koristiti termički neobrađeno mleko i mlečne proizvode. Mleko i mlečni proizvodi takođe mogu sadržati bakterije koje u oslabljenom organizmu mogu biti uzrok infekcije, i usporiti oporavak nakon tretmana.

Izbegavajte dimljene suvomesnate proizvode

Izbegavati pršutu i druge dimljene suvomesnate proizvode. Dimljenje na nižim temperaturama nije dovoljno da se unište mikroorganizmi, pa je najbolje ne koristiti ove namirnice, makar dok se organizam ne oporavi.

Vodite računa o kvalitetu vode za piće, o njenoj mikrobiološkoj i biohemijskoj ispravnosti.

Koristite voće, povrće i druge namirnice iz proverenih izvora, koja je proizvedena u kontrolisanim uslovima, bez prekomerne upotrebe hemikalija za zaštitu od insekata i drugih štetočina.

U toku prireme hrane, vodite računa da se namirnice termički obrađuju onoliko koliko je vremenski poželjno i na temperaturi koja je dovoljna da se unište mikroorganizmi, a da se ujedno sačuva što više hranljivih sastojaka.

Ukoliko niste sigurni koje namirnice bi trebalo da koristite a koje da izbegavate, svakako možete konsultovati nutricionistu, koji će moći da napravi individualni jelovnik prilagođen vašim potrebama i trenutnom zdravstvenom stanju.

Preporučujemo upotrebu preparata koji snažno podiže i aktivira imuni sistem

primed13forte

Primed 13 Forte  je prirodan preparat koji sadrži med, medicinske gljive kordiceps, reishi, šitake i jezgro kajsije. Povoljno deluje na imunitet, pa se može koristiti kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu različitih poremećaja zdravlja.

/by