Posts

Karcinom nastaje kao posledica promena u DNK ćelije. Neke od ovih promena mogu da se naslede od roditelja, dok se neke dešavaju usled izloženosti štetnim agensima iz okruženja.

Faktora iz okruženja ima veoma mnogo, a neki od najčešće pominjanih su:

  • Navike i stil života (ishrana, pušenje, fizička aktivnost i dr.)
  • Izloženost faktorima sredine: ultravioletno zračenje, radon, infektivni agensi)
  • Medicinski tretmani (radiološki pregledi, hemoterapija, zračna terapija, imunosupresivna terapija)
  • Kancerogene materije u radnoj sredini
  • Kancerogene materije u domaćinstvu

Kancerogene materije (kancerogeni, karcinogeni) su one materije čijim delovanjem dolazi do razvoja karcinoma. Neki od karcinogena ne utiču direktno na DNK, već drugim procesima dovode do maligne promene. Npr. Neki kancerogeni dovode do bržeg razmnožavanja ćelija. Sa većom učestalošću ćelijskih deoba povećava se i mogućnost nastanka genskih mutacija.

Karcinogeni ne izazivaju uvek i u svakom slučaju karcinom. Uglavnom je potrebno da čovek u dužem vremenkskom periodu bude izložen dejstvu visoke koncentracije kancerogena. Čak i tada, možemo da kažemo da postoji veliki rizik za nastanak karcinoma, a ne i da će se karcinom sigurno javiti, zato što na pojavu karcinoma utiču i mnogi drugi faktori (stanje imuniteta, postojanje drugih bolesti i poremećaja).

Kako se otkrivaju kancerogeni?

Utvrđivanje kancerogenog dejstva neke materije nije jednostavno. Kako je neetički ispitivati dejstvo neke materije za koju očekujemo da će imati kancerogeno dejstvo direktno na ljudima, koriste se neke druge metode koje ne mogu uvek da daju jasne rezultate.

Laboratorijska istraživanja

Istraživanja na ćelijskim linijama u laboratorijama mogu da daju velike količine informacija o delovanju različitih materija. Iako se laboratorijskim istraživanjima ne može 100% sigurno predvideti da li će neka materija izazvati karcinom kod ljudi. Većina supstanci koja se istražuje, u loboratorijskim uslovima se primenjuje u značajno većoj koncentraciji u odnosu na prosečnu koncentraciju kojoj ljudi bivaju izloženi u svakodnevnim uslovima. Što se tiče istraživanja na životinjama, rezultati takođe ne moraju da budu isti kada se jedna posmatrana supstanca primenjuje u velikoj koncentraciji u toku ispitivanja sa rezultatima dugotrajne izloženosti niskoj koncentraciji kod čoveka.

Pored toga, nekada se može razlikovati I put unosa štetnih materija, pa tako, rezultati neće biti isti ukoliko se kao put unosa uzima inhalacija, u odnosu na rezultate istrađivanja kada se kao put unosa koristi ingestija (oralni put unosa).

Bez obzira na vrstu istraživanja, većina rezultata dobijenih u laboratorijskim uslovima ima praktični značaj. Tako, ukoliko se istrađivanjem na ćelijskim linijama ili životinjama dokaže da neka materija ima kancerogeno dejstvo, može se računati da i kod ljudi koji su izloženi dugotrajnom dejstvu te materije postoji povećan rizik za razvoj bolesti.

Materije za koje se dokaže da imaju kancerogene osobine dodaju se na listu faktora rizika koje treba izbegavati u cilju prevencije različitih vrsta karcinoma.

Neki od primera potencijalnih kancerogena su:

  • Acetaldehid (iz alkoholnih napitaka)
  • Aflatoksin (toksin koji produkuju neke vrste gljivica)
  • Azbest (u svim oblicima)
  • Benzen
  • Kadmjum
  • Dietilstilbestrol
  • Estrogeni
  • Epštajn-Barov virus
  • Formaldehid
  • Hepatits B i C virus
  • Humani papiloma virus
  • Nitrati i nitriti (konzervansi koji imaju široku primenu u konzervisanju mesa i mesnih produkata)
  • Polivinilhlorid
  • Duvanski dim (ogroman broj supstanci sa štetnim dejstvom)

Ovo su samo neki od potencijalnih faktora rizika. Svakako, izloženost ovim materijama ne znači sigurno oboljevanje, ali nije na odmet da se izbegne dugotrajna izloženost.

Iako je pušenje na prvom mestu na listi rizika za karcinom pluća, oko 20% osoba koje umru od karcinoma pluća nikada u životu nisu bili pušači.

Pušenje svakako jeste jedan od ključnih doprinosećih faktora za nastanak ne samo karcinoma pluća, već čitavog niza različitih poremećaja i bolesti svih organa čoveka.

Međutim, postoje i drugi faktori koji mogu da izazovu bolest, a neki od najčešćih su:

  • Radon je gas koji je vodeći faktor rizika za nastanak karcinoma pluća kod nepušača. Hronična izloženost radonu značajno povećava rizik za nastanak maligniteta. Radon se normalno može naći u vazduhu, ali u minimalnoj koncentraciji. Povećana koncentracija radona može da nastane u slučaju izgradnje stambenih objekata na mestima sa prirodnim depozitima uranijuma, kada se povećava i koncentracija radona u vazduhu unutar stambenih prostorija.
  • Sekundarno pušenje takođe može da poveća rizik od nastanka bolesti povezanih sa duvanskim dimom. Iako osoba ne uvlači direktno dim iz zapaljene cigarete, udisanje vazduha zagađenog duvaskim dimom takođe povećava koncentraciju štetnih materija unutar organizma.
  • Profesionalna izloženost kancerogenim materijama kao što su azbest ili dizelna goriva je značajan faktor rizika. Godinama se radi na unapređenju zaštite u radnoj sredini, i što većem skraćenju izloženosti štetnim materijama za koje je dokazano da su povezani sa povećanim rizikom za nastanak karcinoma.
  • Aerozagađenje. Dugo je poznato da aerozagađenje iz okoline kao i unutar domaćinstva može da bude faktor rizika za nastanak karcinoma pluća.
  • Mutacije gena. Razjašnjavanje činjenica o uticaju genskih promena koje uslovljavaju nastanak i rast tumora može da pomogne u razvoju ciljanih lekova za lečenje karcinoma koje specifično deluju na određenu vrstu tumora. Na ovaj način bi se značajno povećali izgledi u lečenju svih vrsta tumora.

Iako je kod nepušača pušenje već isključeno kao jedan od najznačajnijih faktora rizika, ipak postoje dodatne preporuke, u cilju umanjenja delovanja drugih doprinosećih rizikofaktora.

Testiranje domaćinstva na prisustvo radona, izbegavanje sekundarnog pušenja i smanjenje profesionalne izloženosti kancerogenim materijama su značajne mere prevencije.

Zdrava ishrana i zdrave životne navike su značajne u cilju očuvanja zdravlja i prevencije svih oboljenja, pa tako i malignih. Savetuje se ishrana bogata svežim voćem i povrćem koje sadrži velike količine vitamina, minerala i antioksidanasa.

Kao jedan od prirodnih preparata koji može doprineti zaštiti organizma preporučujemo PRIMED 13 FORTE.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.

zivot-bez-rakaSprovođenje preventivnih mera ima za cilj smanjenje rizika za nastanak karcinoma. Da bi sprečili pojavu karcinoma, naučnici moraju istraživati faktore rizika i zaštitne faktore koji su bitni u nastanku karcinoma.

Neke faktore rizika je moguće izbeći, dok druge nije jednostavno neutralisati ili ukloniti. Na primer, i pušenje i naleđeni mutirani geni nose rizik za nastanak karcinoma, ali pušenje je moguće izbeći, dok su nasleđeni geni sastavni deo ćelija našeg organizma.

Opšte preporuke u prevenciji bilo koje bolesti, uključjući i maligne, obuhvataju:

  • Redovnu, raznovrsnu i zdravu ishranu
  • Redovne fizičke aktivnosti prilagođenje uzrastu i fizičkoj izdržljivosti
  • Izbegavanje poznatih rizičnih faktora
  • Redovne kontrole zdravstvenog stanja po utvrđenim režimima
  • Adekvatno lečenje utvrđenih prekanceroznih stanja

Kao deo zdrave ishrane medicinske gljive su odličan izbor. Sve medicinske gljive (Reishi, Shitaka, Kordiceps, Hericium erinaceus, Coprinus comatus i druge) imaju povoljno dejstvo na imunološki sistem, deluju antioksidativno, a pomažu i u regulaciji povišenih vrednosti šećera i masnoće u krvi. Osim toga, pokazano je da deluju zaštitno na ćelije jetre i bubrega koje su stalno izložene raznim toksičnim materijama koje se unose preko hrane i vode.

Sve ove medicinske gljive možete pronaći u PRIMED Bio Apotekama na 4 lokacije u Beogradu. Za više informacija o preparatima pozovite naš Call centar na broj telefona 011/715-12-65.

Female reproductive organMenopauza, sama po sebi nije povezana sa većim rizikom za nastanak karcinoma. Međutim, učestalost javljanja maligniteta, uključujući i karcinom jajnika povećava se sa godinama starosti. Štaviše, neki od lekova koji se koriste u tretmanu postmenopauzalnih tegoba mogu da povećaju ili smanje rizik za nastanak karcinoma.

Šta izaziva karcinom jajnika?

Uzrok nastanka karcinoma nažalost još uvek nije razjašnjen. Postoji mogućnost da imate povećan rizik od nastanka karcinoma jajnika ako:

  • Kod Vaših bliskih srodnika postoji karcinom jajnika
  • Ukoliko niste nikada bili trudni
  • Imate više od 50 godina

Studije pokazuju da žene koje su rađale, dojile decu, ili koristile kontraceptivne pilule, imaju manji rizik za nastanak ovarijalnog karcinoma. Ovi faktori smanjuju broj ovulacija u životu žene, što može uticati na smanjenje rizika od ovog karcinoma. O prednostima i rizicima koje nosi upotreba kontraceptivnih pilula posavetujte se sa Vašim ginekologom.

Koji su simptomi karcinoma jajnika?

U ranom stadijumu ne postoje jasni simptomi i znaci. Prvi znak je obično uvećenje jajnika. Uzimajući u obzir lokalizaciju jajnika u karličnoj duplji, ovo uvećanje može veoma dugo ostati neprimećeno. Simptomi uznapredovalog karcinoma obuhvataju:

  • Povećanje obima abdomena (posledica nakupljanja tečnosti u trbušnoj duplji)
  • Bolovi u donjem delu abdomena i nogama
  • Smanjenje ili povećanje telesne mase u kratkom vremenskom periodu
  • Promene u pražnjenju creva i mokraćne bešike
  • Mučnina
  • Oticanje nogu.

Kako da se zaštitite od nastanka karcinoma jajnika?

Nažalost, još uvek nije utvrđen siguran način za prevenciju karcinoma jajnika, ali postoje neke mere koje se mogu preuzeti u cilju smanjenja rizika za njegov nastanak, ili omogućiti dijagnostikovanje u ranom stadijumu, kada je i najbolja prognoza. Ove mere obuhvataju sledeće:

  • Redovne ginekološke kontrole, sa ultrazvučnim pregledom organa male karlice (o učestalosti pregleda dogovorite se sa Vašim ginekologom)
  • Obavestite Vašeg ginekologa o bilo kakvom neuobičajenom vaginalnom krvarenju ili abdominalnom bolu
  • Ukoliko neko od Vaših bliskih srodnika boluje od karcinoma jajnika, obavestite Vašeg ginekologa
  • Nemojte koristiti previše talka za kožu blizu vagine
  • Izbegavajte prekomernu konzumaciju masne hrane

Nije dokazano da manji unos masti sigurno utiče na smanjenje rizika od karcinoma jajnika, ali zdrava israna sa regulisanjem unosa masnoće i drugih vrsta hranljivih materija može uticati na smanjenje rizika od razvoja mnogih hroničnih bolesti, uključujući i neke druge vrste karcinoma.