, ,

Koliki je vaš rizik za tumor janika?

Pantibebiostoje faktori koji povećavaju rizik od nastanka tumora jajnika. Ukoliko imate jedan ili više od ovih faktora rizika, ne znači da ćete svakako dobiti tumor jajnika, ali vaš rizik može biti veći nego rizik kod prosečne žene. U faktore rizika za razvoj tumora jajnika se ubrajaju:
Nasleđene mutacije gena. – Mali procenat tumora jajnika je uzrokovan nasleđenom mutacijom gena. Geni koji povećavaju rizik od pojave raka janika se zovu BRCA1 (BReast CAncer Gene 1) i BRCA2 (BReast CAncer Gene 2). Ovi geni su prvobitno nađeni u porodicama u kojima je bilo više slučajeva raka dojke, pa su po tome i dobili ime, a kod žena sa tom mutacijom bio je znatno povećan i rizik od tumora janika. Drugi nasledni sindrom koji je povezan sa razvojem tumora janika je nasledni nepolipozni karcinom debelog creva (HNPCC). Kod žena iz porodica u kojima je zabeležen HNPCC, povećan je rizik od razvoja tumora endometrijuma, tumora debelog creva, tumora janika i želuca.
Porodično javljanje tumora janika– Ako je ženskim osobama u vašoj porodici bio dijagnostifikovan tumor janika i kod vas je rizik od bolesti povećan.
Ako vam je ranije postavljena dijagnoza tumora dojke, debelog creva, rak, anusa ili materice, rizik od razvoja tumora janika je kod vas povećan.
Starenje– Rizik od tumora janika raste kako starite. Tumor jajnika se najčešće javlja tokom menopauze, ali se može javiti u bilo kom životnom dobu.
Žene koje nisu rađale imaju povećan rizik od razvoja tumora janika.
Hormonska terapija tokom menopauze- Rezultati ispitivanja o mogućoj povezanosti hormonske terapije u menopauzi i rizika od razvoja tumora jajnika nisu dosledni.Neka ispitivanja pokazuju da postoji povećan rizik od pojave raka janika dok druga to ne pokazuju.

/by
, , ,

Toksični efekti antitumorskih lekova na srce

xxxxNakon dijagnoze tumora, sledeći važan korak je odluka o vrsti lečenja koja je najbolja u konkretnom slučaju. Operacija i zračenje se smatraju lokalnim tretmanima jer su usmereni samo na tumor, dok se hemoterapija, biološki lekovi i hormonski lekovi smatraju sistemskom terapijom jer oni utiču na telo u celini. U terapiji tumora se veoma često koristi kombinacija više vrsta lečenja.
Sistemska hemoterapija uništava ili usporava rast tumorskih ćelija, ali deluje i na zdrave ćelije pa izaziva niz nuspojava za vreme lečenja, a ponekad i nakon nekoliko godina.
Sistemska terapija može izazvati umor, ispadanje kose, ulceracije u usnoj duplji, proliv, smanjenje i gubitak plodnosti, smanjeno stvaranje krvnih ćelija što može dovesti do anemije, čestih infekcija, krvarenja…
Osim ovih, dobro poznatih neželjenih efekata, sistemska terapija tumora može imati i negativno dejstvo na srce i krvne sudove, bilo direktno, bilo indirektno promenom arterijskog pritiska, poremećajem ravnoteže masti, razvojem metaboličkog sindroma ili stvaranjem krvnih ugrušaka.
Antitumorski lekovi na srcu izazivaju:
– Oštećenje srčanog mišića (miokarda) i smanjenje sposobnosti kontrakcije, odnosno istiskivanja krvi iz srca što rezultira proširenjem srca i različitim stupnjevima srčanog zatajenja.
– Promene srčanog ritma i aritmije.
– Promene na krvnim sudovima srca koji hrane srčani mišić što može izazvati infarkt miokarda.
Najpoznatiji lekovi koji mogu oštetiti srčani mišić pripadaju grupi antaciklina (doksorubicin, epirubicin) koji posredstvom stvaranja slobodnih radikala dovode do smrti ćelija srca. Ovi lekovi se primenjuju u različitim hemoterapijskim protokolima u lečenju raka dojke. Kardiotoksičnost ovih lekova zavisi od njihove ukupne doze, načina primene i postojanja predhodnih srčanih bolesti.
Kako prepoznati srčane nuspojave?
Hemoterapija je praćena nizom nuspojava od kojih neke mogu biti potencijalno smrtonosne. stoga je jako važno prepoznati ih na vreme i preduzeti odgovarajuće terapijske postupke.
U slučaju srčanih poremećaja potrebno je obratiti pažnju na sledeće simptome: nizak pritisak, stezanje u grudima, kratak dah, loša tolerancija fizičkog napora, brzo umaranje, nepravilan rad srca, preskakanje srca, suvi kašalj, spavanje na uzdignutom uzglavlju, otok nogu…
U svim navedenim situacijama je neophodno obavestiti lekara i u skladu sa trenutnim stanjem primeniti odgovarajuću terapiju. Važno je što ranije uvideti promene jer su tada rezultati lečenja mnogo bolji uz manju mogućnost neželjenih ishoda. Lekar vam može smanjiti dozu leka, proisati drugi antitumorski lek ili lek koji će zaštititi vaše srce.
Kako da sami zaštitite svoje srce tokom hemoterapije?
Da biste održali svoje srce zdravim preporučuje se uzimanje optimalne ishrane sa manje zasićenih masnoća i rafinisanih ugljenihhidrata, ograničite i unos soli na 2-3 gr dnevno, redovno kontrolišite krvni pritisak, masnoće i šećer u krvi. Ako već imate neku kardiološku bolest potrebno je da redovno uzimate svoju terapiju, konsultovati svoga kardiologa i onkologa vezano za efekte leka i potencijalne neželjene efekte.

/by
, , ,

Uloga tumor markera

tumor-markeriU kliničkoj praksi tumor markeri se najviše koriste za procenu uspešnosti terapije pojedinih tumora i za rano otkrivanje recidiva (povratka) bolesti. Pad nivoa tumor markera tokom lečenja, odnosno neposredno nakon završenog lečenja tumora ukazuje na povoljan odgovor tumora na terapiju. Međutim,održavanje visoke vrednosti tumor markera uprkos lečenju ili čak njegov dalji rast, znak su nedelotvornosti terapije.
Uspešno lečenje– može se reći da je lečenje uspešno kada je nakon sprovedene terapije tumora nivo tumor markera pao na normalnu vrednost. To nam govori da je tumorska masa maksimalno smanjena ili čak potpuno uklonjena.
Delimično uspešno lečenje– je ono kod koga je nakon sprovedene terapije došlo do značajnijeg pada nivoa tumor markera, ali je on još uvek iznad normalnih vrednosti. Ovakav nalaz nam govori da primarni tumor nije u celosti odstranjen ili da postoji neka dodatna lokalizacija tumora ili da su prisutne metastaze.
Neuspešno lečenje– je ono kod koga je uprkos sprovedenoj terapiji tumora vrednost tumor markera ostala napromenjena ili je eventualno još i porasla.
Povratak bolesti (remisija)– ponovni porast nivoa tumor markera koji se nakon primarnog lečenja bio spustio na normalu.
Tumor markeri takođe predstavljaju veliku pomoć u postavljanju tačne dijagnoze, pri čemu njihova uloga leži u pravilnom usmerevanju dijagnostičkih procedura, čime je moguće značajnije skratiti vreme potrebno za postavljanje konačne dijagnoze. To je u slučaju malignih oboljenja od neizmerne koristi.
Noviji tumor markeri pokazuju ujedno i preduslov delovanja pojedinih antitumorskih lekova. Konačno, neki tumor markeri vrlo dobro govore o proširenosti tumora i njegovoj agresivnosti. Time nam daju mogućnost preciznijeg određivanja stadijuma maligne bolesti, kao i njenu prognozu.

/by
, ,

Rana dijagnoza tumora bubrega

Tumori-bubrega-velikaTumor bubrega je treći po učestalosti tumor urinarnog sistema, nakon tumora bešike i prostate. Oteževajuća činjenica je ta da tumor bubrega može da naraste i do nekih 20 centimetara i da pri tome nema simptome ili su simptomi koji se jave blagi i nespecifični.  Kada bi se bolest otkrila na vreme, izlečenje je moguće u preko 80 % slučajeva tumora bubrega. U ranom otkrivanju tumora bubrega presudna je rana dijagnostika koja se omogućava preventivnim pregledima kod urologa, jednom godišnje.
Simptomi tumora bubrega su, ukoliko se jave oskudni i nespecifični, poput neobjašnjivog skoka temperature i groznice. Retko se javlja krv u mokraći.
Ultrazvukom se kao jednostavnom dijagnostičkom metodom u gotovo 100 % slučajeva može otkriti tumor bubrega. Često je dovoljan samo pregled kao uvod u dalju dijagnostiku koja podrazumeva laboratorijske analize, uzimanje podataka o pacijentu i odluku o definitivnom lečenju. Da bi se donela definitivna odluka o lečenju tumora bubrega potrebno je uraditi skener, magnetnu rezonancu i renovazografiju. tj ciljano snimanje bubrega sa kontrastom da bi se procenilo da li se radi o malignom ili benignom tumoru, kakav je odnos tumora prema krvnim sudovima. Na osnovu tih podataka se donosi odluka o vrsti operacije, da li da se obavi parcijalna operacija kada se odstranjuje samo tumor ili je potrebno odstraniti ceo bubreg sa tumorom. Olakšavajuća okolnost pri određivanju opsežnosti operacije je ta da je bubreg parni organ. Tako, i da se u slučaju malignog tumora operacijom odstrani ceo bubreg, time život pacijenta nije ugrožen, jer je život moguć i sa samo jednim ovim organom.
Ukoliko se tumor bubrega otkrije na vreme, pravovremenom hirurškom intervencijom u 80% slučajeva je moguće potpuno izlečenje, a dodatna hemioterapija i radioterapija nisu potrebne. U suprotnom, ako se sa pravovremenom dijagnozom zakasni, pri tome ne pomaže ni hirurška intervencija, kao ni radioterapija i hemoterapija.
Osim klasičnim operativnim zahvatima, tumor bubrega je moguće ukloniti i laparaskopskom hirurgijom. Na žalost, nije usamljen slučaj da hirurzi tokom operacije tumora bubrega izvade i onaj jedini funkcionalni bubreg, što znači da život pacijenta dalje nije moguć bez hemodijalize.
Tumori bubrega se u današnje vreme javljaju i zbog produženog životnog veka stanovništva. Ako se uzme u obzir da je početkom 20. veka prosečan ljudski vek bio 50, a sada je 76 godina. Porast oboljevanja od malignih bolesti može da se veže za starenje populacije, dok kod mladih to nije slučaj. Medicina se trudi da tih 30 godina produženog života bude kvalitetno i da ljudi i u starosti žive kvalitetno.
Tumori bubrega veoma često nemaju simptome. Ako pacijent dolazi na pregled zbog bola, pojave krvi u mokraći, temperature, to ponekad može da bude kasno. Zbog toga su bitni preventivni pregledi kod urologa jednom godišnje, nakon 50. godina starosti, čak i kada nema nikakvih simptoma. Jednom godišnje je potrebno uraditi ultrazvuk stomaka, urotrakta i bubrega.
Rano otkrivanje tumora bubrega je najvažniji čin u lečenju ove opake bolesti. Adjuvantna terapija, hemoterapija i radioterapija, nikad ne predstavljaju izlečenje kad se radi o tumorima bubrega, već samo zalečenje. Drugim rečima, pravovremena dijagnoza je jedina šansa za izlečenje malignog tumora bubrega.

/by
, , , ,

Da li reumatoidni artritis nosi veći rizik za razvoj malignih bolesti?

reumatoidni artritis i rizik od razvoja tumora

Prilikom razmatranja rizika za pojavu tumora kod osoba sa reumatoidnim artritisom, korisno je da se posebno razmotre pojedina maligna oboljenja. Dok je ukupan rizik za pojavu tumora kod ljudi sa reumatoidnim artritisom na istom nivou kao i u opštoj populaciji, postoji nešto veća učestalost limfoma i tumora pluća i niža učestalost kolorektalnih i tumora dojke kod onih sa reumatoidnim artritisom.

Biološki lekovi i rizik za nastanak malignih oboljenja

Pošto su razvijeni bioloških lekova i koriste se za lečenje reumatoidnog artritisa počev od 1998. godine, zabrinutost zbog rizika od razvoja malignih oboljenja je porasla. Ne samo da ima pitanja o rizicima za maligna oboljenja kod osoba sa reumatoidnim artritisom, postoje i pitanja u vezi tretmana reumatoidnog artritisa. Pre ere bioloških lekova, konkretno TNF inhibitori, koristili su se samo sledeći lekovi za lečenje reumatoidnog artritisa-metotreksat, sulfasalazin, hidroksihlorokin i soli zlata. Iako postoji zabrinutost i u vezi sa ovim lekovima, zabrinutost  je povećana zbog opasnosti od ozbiljnih infekcija i maligniteta nakon što su uvedeni TNF inhibitori.

Lečenje artritisa

TNF (tumor necrosis factor) je proinflamatorni citokin. Ali druga uloga koju TNF igra u telu, je da promoviše nekrozu tumorskih ćelija i smrt tumorskih ćelija, što stvara zabrinutost u vezi moguće veze  sa nastankom maligniteta. Drugim rečima, ako se inhibira TNF radi kontrole upale, to omogućava da se razvije tumor? Na osnovu nekoliko studija praćenja limfoma kod pacijenata lečenih inhibitorima TNF za reumatoidni artritis, FDA je u martu 2003. godine izneo upozorenje o potencijalnom riziku za razvoj maligniteta sa upotrebom TNF inhibitora.

Rezultati studija

Samo jedna objavljena studija (Bongartz et al . , 2006) je pokazala povećan rizik od razvoja tumora kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom lečenih inhibitorima TNF u odnosu na pacijente koji su dobijali placebo. Ova studija je obuhvatila više od 5.000 pacijenata sa reumatoidnim artritisom iz 9 randomiziranih, kontrolisanih ispitivanja koja su trajala od 3 do 12 meseci. Tu je utvrđen statistički značajan rizik od maligniteta kod pacijenata lečenih lekovima Humira ( adalimumab ) ili Remicade (infliksimab ) u odnosu na placebo grupu.

Međutim, nekoliko drugih studija, uključujući i Mariette et al . (2011), Askling et al. ( 2011 ), i Volfe i Mišo ( 2007 ), nije utvrdilo sličan rizik od maligniteta kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom tretirani TNF inhibitorima.

Određeni tipovi malignih oboljenja

Limfomi

  • Poznato je da ljudi sa reumatoidnim artritisom imaju oko dvostruko veći  rizik od razvoja limfoma u odnosu na opštu populaciju. Aktivnost bolesti i ozbiljnost može dodatno povećati i rizik.

Karcinom kože

  • Na osnovu brojnih studija, zaključeno je da postoji povećan rizik za karcinom kože koji je povezan sa upotrebom TNF inhibitora u lečenju reumatoidnog artritisa.

Tumori pluća

  • Na osnovu analize 12 studija, ljudi sa reumatoidnnim artritisom imaju povećan rizik od razvoja tumora pluća u odnosu na opštu populaciju. Osobe sa reumatoidnim artritisom imaju 63 % veće šanse nego osobe iz opšte populacije da razviju tumor pluća.

Karcinom dojke

  • Sistematska analiza randomiziranih, kontrolisanih studija od januara 1998. do jula 2013. godine gde su se poredili pacijenati sa reumatoidnim artritisom tretirani TNF inhibitorom plus metotreksat, ili placebo plus metotreksat  i pratili više od 24 nedelje. Rezultati ispitivanja nisu pokazali statistički značajno povećanje razvoja karcinoma dojke ili ukupnih maligniteta kod odraslih sa reumatoidnim artritisom tretirani TNF inhibitorom. U studiji jeste bilo više pacijenata koji su razvili malignitet dok su bili tretirani TNF inhibitorima u poređenju sa pacijentima koji su dobili placebo ili metotreksat, ali razlika nije bila statistički značajna.

Kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom koji su imali u anamnezi karcinom dojke, a tretirani su TNF inhibitorima, nije imao bilo recidiva u većem procentu od pacijenata koji nisu tretirani TNF inhibitorima, prema rezultatima objavljenim u Analima reumatskih bolesti (8 avgust , 2014).

Primed Kordiceps prah i Primed 13 Forte su izuzetani preparati koji u prirodnom obliku sadrži veliki broj nutritivnih I aktivnih materija koje su neophodne za uspostavljanje normalnog rada svih sistema I organa u našem organizmu.

Kordiceps ima dvosmerno delovanje na regulaciju funkcije imunog sistema:

  • U slučajevima oslabljenog imuniteta (maligna oboljenja, hepatitis, HIV infekcija) pod dejstvom kordicepsa broj I aktivnost belih krvnih zrnaca raste.
  • U slučajevima prekomerne aktivnosti imunog sistema kod autoimunih bolesti (alergija, dijabetes, reumatoidni artritis, psorijaza, lupus, kolagenoza, limfom itd.) snižava imunitet što je poznato kao imunosupresija. Do danas je kordiceps vodeći proizvod protiv autoimunih bolesti i to potpuno prirodan bez štetnih delovanja za razliku od kortikosteroida.

 

 

/by