, ,

Simptomi tumora jajnika

simptomi tumora jajnika

Tumor jajnika nastaje u jajnicima, reproduktivnim organima žene. Jajnici proizvode jajne ćelije za reprodukciju. Jajne ćelije putuju kroz jajovode u matericu gde se oplođeno jaje usadi i razvija u fetus . Jajnici su takođe glavni izvor ženskih hormona estrogena i progesterona . Jajnici se nalaze sa obe strane materice u karlici.

Jajnici se sastoji od 3 vrste tkiva. Svaka vrsta ćelija može da se razvija u različite vrste tumora :

  • Epitelni tumori potiču od ćelija koje pokrivaju spoljašnju površinu ovarijuma. Većina tumori jajnika su epitelni tumori .
  • Tumori germinativnih ćelija potiču od ćelija koje proizvode jajne ćelije.
  • Stromalni tumori potiču od ćelija vezivnog tkiva.

Većina ovih tumora su benigne prirode ( ne-kancerozne ) i nikada se ne šire van ovarijuma. Benigni tumori mogu biti tretirani uklanjanjem celog jajnik ili dela jajnika koji sadrži tumor.

Maligne (kancerogene) promene ili tumori jajnika niskog malignog potencijala mogu da se šire (metastaziraju) na druge delove tela, što može biti fatalno .

Znaci i simptomi tumora jajnika

Tumor jajnika se može manifestovati kroz više znakova i simptoma. Verovatnije je da će žena imati simptome ukoliko se bolest proširila izvan jajnika, ali čak rani stadijumi tumora jajnika mogu da ih izazovu. Najčešći simptomi su:

  • Nadimanje
  • Bol u stomaku ili karlici
  • Problemi sa varenjem ili brzo nastao osećaj sitost
  • Često i neodložno uriniranje

Ove simptome takođe često izazvaju i različita benigna ( non- kanceroznih ) oboljenja i maligni tumori drugih organa. Kada su izazvani tumorom jajnika, oni imaju tendenciju da budu uporni i naglašeni, na primer – simptomi se češće javljaju i jači su po intenzitetu. Ako žena ima ove simptome više od 12 puta mesečno, preporučljivo je da poseti svog lekara, po mogućstvu ginekologa.

Ostali simptomi tumora jajnika mogu biti:

  • Umor
  • Uznemiren stomak
  • Bol u leđima
  • Bol tokom polnog odnosa
  • Zatvor
  • Menstrualni promene
  • Abdominalni otok sa gubitkom težine

Međutim, ovi simptomi su više verovatno posledica drugih poremećaja i javljaju se češće kod žena koje nemaju tumor jajnika.

/by
, ,

Bakterije uzročnici karcinoma

Bakterije kao uzrocnici karcinoma

Helicobacter pylori

Karcinom želuca je četvrti najčešći tumor u svetu. Dugoročna infekcija želuca Helicobacterom pylori može izazvati čir na želucu. Takođe može izazvati upalu i oštetiti unutrašnji sloj želuca. Neke od ovih promena mogu tokom vremena dovesti do malignog oboljenja.  H. pilori infekcija je takođe povezan sa nekim vrstama limfoma želuca.

Za više od polovine svih slučajeva karcinoma želuca se smatra da su povezana sa H. pylori infekcijom. Ipak , većina ljudi koji imaju ovu bakteriju u želucu nikad ne razvijaju maligno oboljenje. Postoje neki dokazi da ljudi sa H. pylori imaju manji rizik od drugih vrsta karcinoma, mada nije jasno koja je tačna uloga bakterije.

Oko 1 od 3 odraslih ima dokaze o infekciji H. pylori, a stopa infekcije je veća kod starijih starosnih grupa. Infekcija se može širiti na nekoliko načina. Jedan je fekalna – oralni put –  preko kontaminirane hrane ili vode. Takođe se može preneti sa jedne osobe na drugu putem –  usta na usta .

Drugi faktori takođe igraju ulogu u tome da li će ili ne neko razviti karcinom želuca. Na primer, nitriti su materije koje se obično nalaze u mesu,  pojedinim pijaćim vodama I pojedinom povrću. Određene bakterije, kao što su H. pylori, mogu da konvertuju nitrite u jedinjenja za koja se smatra da izazivaju karcinoma želuca kod životinja .

Antibiotici i drugi lekovi se koristiti za lečenje H. pylori infekcije. Lekari su davali antibiotike pacijentima kojma je hiruški tretiran superficijalni karcinom želuca, kako bi izlečili H. pylori infekciju. Na taj način se sprečava ponovno javljanje karcinoma u drugim delovima želuca.

Chlamidia trachomatis

Chlamidia trachomatis je veoma česta vrsta bakterije koja može inficirati ženski reproduktivni sistem, kao i druge delove tela i kod muškaraca i kod žena. Prenosi se seksualnim putem.

Iako infekcije reproduktivnih organa mogu  izazvati simptome kod nekih ljudi, većina žena sa ovom infekcijom nema simptome. To znači da žene sa hlamidijom obično ne znaju da su inficirane, infekcija se otkriva prilikom ginekoloških ispitivanja. Uzorci briseva se potom ispituju na ovu vrstu bakterije. Infekcija je česta kod mlađih žena koje su seksualno aktivne, i mogu da traju godinama, osim ako se ne otkriju i leče.

Neke studije su pokazale da žene čiji krvni nalazi pokazuju prošlu ili trenutnu infekciju hlamidijom mogu biti pod većim rizikom za nastanak raka grlića materice od žena sa negativnim rezultatima na ovu bakteriju.

Studije su pokazale da sama hlamidija može izazivati karcinom, ali može delovati i sa HPV-om tako što promovišu rast ćelija raka. Na primer, hlamidija može uticati na to koliko se HPV zadržava u grliću materice. Istraživači su otkrili da žene koje su imale hlamidiju zajedno sa HPV-om, imaju veću verovatnoću da će imati HPV i kada se kasnije testiraju na ovaj virus, od žena koje nisu imale hlamidiju. Iako je potrebno još istraživanja da se potvrdi ova saznanja, već postoje dobri razlozi da se rade testovi za hlamidiju i da se leči antibioticima ukoliko se utvrdi.

Poznato je dugoročna infekcija hlamidijom kod žena izaziva upalu male karlice koja može dovoesti do neplodnosti, uglavnom kao posledica ožiljavanja u jajovodima. Kao i druge infekcije koje izazivaju ranice ili zapaljenje genitalnog područja, hlamidija može povećati rizik od inficiranja HIV-om ukoliko se ostvari seksualni  kontakta sa osobom zaraženom HIV infekcijom.

/by
, ,

Limfedem

limfedem

Šta je limfedem?

Tokom operacije raka dojke, lekar može ukloniti jedan ili više limfnih čvorova iz pazušnog područja da se ustanovi da li se rak proširio. Kada se uklanjaju limfni čvorovi, takođe se uklanjaju I limfni sudovi koji nose tečnost iz distalnih delova tog područja do glavnih limfnih sudova.

Uklanjanje limfnih čvorova i sudova menja protok limfne tečnosti na toj strani gornjeg dela tela. To otežava oticanje tečnosti iz grudi, dojke i ruku. Ako ostali limfni sudovi ne mogu da sakupe dovoljno tečnosti iz ovih regija, višak tečnosti se zadržava u tim tkivima i nastaje oticanje  ili limfedem. Zračenje na limfne čvorove u pazuha može da utiče na protok limfne tečnosti u rukama , grudima I dojkama, izaziva ožiljke i oštećenja, povećavajući rizik od limfedema.

Limfedem je nagomilavanje limfne tečnosti u tkivu pod kožom. To se obično polako razvija tokom vremena. Oticanje može da varira od blagog do ozbiljnog. Može početi brzo posle operacije ili zračenja. Ali takođe može početi I mesecima ili čak godinama kasnije. Žene koje imaju mnogo uklonjenih limfnih čvorova I žene koji su imale terapiju zračenja protiv raka dojke, imaju veći rizik od nastanka limfedema.

Lekari još uvek ne znaju u potpunosti zašto neki pacijenti imaju veći problem sa nagomilavanjem tečnosti od drugih. Očekuje se da će u budućnosti manji broj žena razvijati limfedem zbog:

  • Grudne hirurgija i lečenja  – više se primenjuju konzervativne metode koje uklanjaju rak i malu količinu zdravog tkiva oko nje nego što se to čini kod  mastektomije, koja uklanja cele dojke i više limfnih čvorova.
  • Istraživački napredak doneo je metode poput biopsije sentinel limfnog čvora. Sentinel nodus (SN) je prvi drenažni nodus na putu limfatičke drenaže od mesta malignog tumora, što dozvoljava uklanjanje manjeg broja limfnih čvorova.
  • Novije studije ispituju koji limfni čvorovi dreniraju limfu iz ruku, kako mogu biti sačuvani pre operacije kada je to moguće.

Jedan tip limfedema je čak u porastu, to je edem  grudnog koša.To je najverovatnijo posledica većeg broja konzervatnivnih tretmana, jer sve veći broj žena podleže zračenju.

Ima još dosta toga da se istraži o limfedemu. Postoje načini kako možete brinuti o ugroženoj regiji I smanjite šanse za buduće probleme. Kada je nastao limfedem, više ne može da se izleči . Ali rana i pažljiva briga može smanjiti simptome i sprečiti pogoršanje. U stvari , neke žene upravljaju svojim limfedema tako dobro, da one postaju ubeđene da problem više ne postoji. Sve žene koje su imale epizode ​​limfedema trebalo bi pratiti smernice i uputstva svog lekara da bi se izbegao povratak ili pogoršanje limfedema.

Šta je limfni sistem?

Naša tela imaju mrežu limfnih čvorova i limfnih sudova koji sakupljaju i nose limfnu tečnost , slično kao što vene prikupljaju krv iz udaljenih delova tela ( u rukama i nogama ) i nose je nazad u srce. Limfna tečnost sadrži proteine, soli i vodu, kao i bela krvna zrnca, koji pomažu u borbi protiv infekcija . U limfnim sudovima, jednosmerni ventili rade sa mišićima tela da pomognu kretanje tečnosti kroz telo . Limfni čvorovi su male kolekcije tkiva koje služe kao filteri za štetne materije i pomažu nam da se borimo sa infekcijama.

Zašto treba da znate o limfedema?

Neke žene koje su lečene od raka dojke razvijaju oticanje ili limfedema ruku, grudi i dojki. Većina žena koje su imale rak dojke neće razviti ovaj neželjeni efekat. Rizik od limfedema je veći za žene čiji je rak dojke tretiran I operacijom i radioterapijom. Mi takođe znamo da je rizik od limfedema veći sa brojem uklonjenih limfnih čvorova i veći kod žena koje su gojazne. Ipak , ne postoji način da se predvidi ko će razviti ovo stanje.

Postoje koraci koje možete preduzeti da smanjite rizik od nastanka limfedema i stvari koje možete da uradite i sprečite njegovo pogoršanje. Prevencija limfedema I njegovo rano otkrivanje znatno doprinose boljoj kontroli ovog stanja I sprečavaju pogoršanja, zbog čega je bitno upoznati  I informisati pacijente o limfedemu kao posledici lečenja tumora dojke.

/by

Simptomi i znaci Hočkinove bolesti

Hočkinova bolestU najvećem broju slučajeva (preko 90%), Hočkinova bolest počinje u limfnim žlezdama. Vratne limfne žlezde su su najčešća početna lokalizacija bolesti. Žlezde su uvećane, ali ne bole, nekada se mogu spajati međusobno, ili sa kožom. Kasnije, sa napredovanjem fibroze, žlezde postaju izrazito tvrde. Uvećane limfne žlezde u medijastinumu (sredogruđu) mogu davati sliku kompresivnog medijastinumskog tumora. U slučaju da bolest zahvati hilusne žlezde jetre mogu se javiti simptomi opstruktivne žutice, ascites (pojava izliva u trbušnoj duplji) i simptomi stenoze dvanaestopalačnog creva.

Opšti simptomi koji su najčešće prisutni su povišena temperatura, noćno znojenje, svrab kože i gubitak telesne težine. Periodi febrilnosti (povišene temperature) se smenjuju sa afebrilnim periodima.

U odmaklom stadijumu bolesti javlja se uvećanje slezine kod više od 50% obolelih. Često se zapažaju koštane promene tipa osteolize ili osteoskleroze, a ponekad i infiltrati u koži ili centralnom nervnom sistemu.

Maligna infiltracija sluzokože creva može dovesti do gubitka apetita, povraćanja, proliva, a nekada se mogu javiti i ulceracije, krvarenje i stenoze.

Infiltrati u plućnom tkivu javljaju se najčešće posle radioterapije medijastinumskih promena. Sem infiltrata sagrađenih od limfomskog tkiva, mogu se javiti i infiltrati zapaljenskog porekla, izazvani bakterijskim i gljivičnim infekcijama.

Kao klasični pokazatelji evolucije bolesti se, pored limfadenopatije i hepatosplenomegalije (uvećanja jetre i slezine), smatraju: povišena telesna temperatura, noćno znojenje i gubitak telesne težine za više od 10% u poslednjih šest meseci.

/by
,

Karcinoidni sindrom

karcinoidni sindrom

Karcinoidni sindrom je skup simptoma izazvan nekim od karcinoidnih tumora koji rastu iz ćelija koje su deo endokrinog sistema . Ovi tumori ponekad proizvode previše hormona, kao što je serotonin, koji prouzrokuje simptome karcinoidnog sindroma.

Karcinoidni tumori obično sporije rastu. Kada su pronađeni rano, karcinoidni tumori se često mogu uspešno lečiti i izlečiti . Ali u vreme kada se simptomi karcinoidnog sindroma pojave,tumor je obično u odmaklom stadijumu . Važno je dijagnozu tumora i karcinoidnog sindroma postaviti što je ranije moguće.

Najvažniji korak u dijagnostikovanju karcinoidnog sindrom je da se kod nejasanih poremećaja razmišlja o njemu. Nažalost, kašnjenje u dijagnozi je često, prođe čak 5 do 7 godina od pojave prvih simptoma karcinoidnog sindroma.

Najčešći simptomi karcinoidnog sindroma su:

  • Dijareja
  • Crvenilo kože ili lica
  • Lupanje srca
  • Stomačni grčevi
  • Nedostatak daha
  • Šistanje u grudima

Facijalno crvenilo kod karcinoidnog sindroma je obično “ suvo” , a ne u vezi sa znojenjem kao  druge vrste crvenila . Crvenilo je često simptom koji drugi primećuju na bolesniku pre njega samog. Ovi simptomi se mogu pogoršati od stresa , fizičkog napora  ili konzumiranja alkohola . Konzumiranje  određenih namirnica , kao što su sir, meso ili druge namirnice koje sadrže tiramin takođe mogu izazvati simptome. Stres i određene namirnice mogu izazvati I dijareju. Ove informacije u anamnezi često mogu biti važni tragovi u dijagnostici karcinoidnog sindroma.

Karcinoidni sindrom se javlja samo u oko 10% ljudi koji imaju karcinoidni tumor. Iako mnogi karcinoidni tumori proizvode hormone , ovi hormoni često ne dospevaju krvotok . To je zato što krv iz digestivnog trakta obično protiče kroz jetru pre nego što dospe u krvotok tela . Dakle, jetra je u stanju da razgradi  višak hormona pre nego što oni dospeju do drugih delova tela . Ali kada se tumor proširi na jetru ili druge delove tela, višak hormona može izazvati simptome karcinoidnog sindroma.

Pošto su simptomi karcinoidnog sindroma slični simptomima nekih drugih poremećaja , kao što je sindrom iritabilnog kolona, karcinoidni sindrom se često pogrešno dijagnostikuje.

/by