,

Najčešća neželjena dejstva hemoterapije

Nakon postavljene dijagnoze maligne bolesti pristupa se izboru metoda za lečenje, u zavisnosti od stadijuma maligniteta i opšteg stanja pacijenta. Hemoterapija je jedan od najčešćih oblika tretmana malignih bolesti.

Lekovi koji se koriste u toku hemoterapije (citostatici) ciljano ubijaju ćelije koje se ubrzano dele. Tumorske ćelije pripadaju grupi ćelija koje se nekontrolisano i brzo dele, tako da hemoterapeutski lekovi primarno imaju za cilj da unište ovu vrstu ćelija. Međutim, kako i neke od zdravih ćelija imaju osobinu da se brzo dele, a citostatici nemaju selektivno dejstvo, dolazi do oštećenja zdravih ćelijskih linija.

U zavisnosti od vrste ćelija i organa oštećenih u toku hemoterapije, razlikovaće se i broj i intenzitet neželjenih pojava u toku primene citostatika.

Najčešće se javljaju sledeće:

  • Smanjeno stvaranje ćelija krvi
    Anemija nastaje usled oštećenja crvene krvne loze i smanjene količine cirkulišućih eritrocita.
    Krvarenje nakon neznatne povrede, ili spontano (kod izraženog nedostatka trombocita) nastaje usled oštećenja loze trombocita. Trombociti imaju nezamenljivu ulogu u zaustavljanju krvarenja, pa će njihov nedostatak dovesti do poremećaja koagulacije.
    Infekcije nastaju kod oštećenja bele loze, odnosno smanjenog stvaranja leukocita, koji imaju važnu ulogu u zaštiti i odbrani organizma od štetnog delovanja infektivnih i drugih faktora iz spoljašlje sredine.
  • Gastrointestinalne tegobe nastaju kao posledica oštećenja sluzokože (epitela koji oblaže unutrašnjost creva i organa digestivnog sistema). Često su prisutni mučnina i povraćanje, dijareja, a nekada može da postoji i zatvor.
  • Opadanje kose nastaje oštećenjem folikula dlake. Na sreću, ovo štetno dejstvo je privremeno, tako da obično nakon par nedelja dolazi do ponovnog rasta kose.
  • Ulceracije unutar usne duplje nastaju usled oštećenja sluzokože. Uglavnom su vrlo bolne, pa mogu da predstavljaju veliki problem prilikom uzimanja hrane i tečnosti.
  • Opšti simptomi pre svega uključuju malaksalost i umor, zato što hemoterapija direktno i indirektno utiče na sve organe i sisteme unutar organizma.

Poznavanje mogućih neželjenih efekata hemoterapije je veoma važno prilikom izbora metoda za lečenje. U zavisnosti od opšteg stanja pacijenta i prisustva ili odsustva pridruženih bolesti i poremećaja, odlučuje se o vrsti protokola za lečenje maligne bolesti.

Nakon sprovedene hemoterapije, poznavanje neželjenih efekata može da pomogne u sprečavanju ili smanjenju njihovog ispoljavanja.

U toku tretmana malignih bolesti, kao pomoćno sredstvo za poboljšanje imuniteta i jačanje organizma preporučujemo PRIMED 13 FORTE.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.
,

Genetske promene i nastanak tumora

Razvoj tumora u organizmu čoveka inicijalno je povezan sa nakupljanjem grešaka u genetskom materijalu, posebno u genima koji kontrolišu rast i deobu ćelija.

Geni nose instrukcije za stvaranje svih proteina koji utiču na funkcionisanje ćelija. Promene u genima mogu da uzrokuju poremećaj funkcije ovih proteina, pa tako, vremenom, kako se greške nakupljaju, postoji mogućnost razvoja tumora. Neki od karcinogena (faktora koji uzrokuju pojavu tumora) mogu da poremete funkciju proteina koji regulišu oporavak ćelija nakon oštećenja.

Greške u genima koje povećavaju rizik za nastanak karcinoma mogu da budu nasleđene od roditelja, ukoliko se ovo oštećenje nalazi u reproduktivnim ćelijama (jajne ćelije i spermatozoidi).

Promene u genima koje dovode do karcinoma mogu da nastanu i u toku života čoveka, kao posledica delovanja različitih faktora (slobodni radikali, toksične kancerogene materije i sl.). Ove greške u genima koje nastanu nakon začeća nazivaju se somatske genske mutacije.

Postoji veliki broj mogućih promena DNK. Bilo kako da nastanu, ove promene DNK uzrokuju poremećaj normalnog stvaranja ili funkcije ćelija. Uobičajeno je da svakodnevno nastane određen broj “promenjenih” ćelija, ali ih, u normalnim uslovima naš imunološki sistem ukloni. Ukoliko postoji problem u uklanjanju ovih promenjenih ćelija, ili ukoliko one nastaju u mnogo većem broju od onog koji naš imunološki sistem može da kontroliše, vremenom dolazi do njihovog nakupljanja i pojave tumora.

Ćelije tumora mogu da se manje ili više razlikuju od ćelija od kojih su inicijalno nastale. Tako, nekada se lako može patohistološkim pregledom ustanoviti vrsta tumora, odnosno poreklo. U nekim situacijama, promene genskog materijala su takve da su tomorske ćelije skoro potpuno nediferencirane, što onemogućava njihovo prepoznavanje.

Poznavanje mogućih genskih promena i identifikacija gena čije prisustvo može da znači pojavu tumora ima veliki značaj u proceni rizika za nastanak tumora kod ljudi. Tako, ukoliko se dokaže prisustvo gena koji npr. nose povećan rizik za razvoj karcinoma dojke, redovnim pregledima se može blagovremeno otkriti prisustvo bolesti u ranoj fazi, kada su mogućnosti za lečenje najveće.

Takođe, genskim analizama tumorskih ćelija moguće je raditi na ciljanoj terapiji za lečenje tumora, sa što manje neželjenih efekata.

Šta su karcinogeni?

Karcinom nastaje kao posledica promena u DNK ćelije. Neke od ovih promena mogu da se naslede od roditelja, dok se neke dešavaju usled izloženosti štetnim agensima iz okruženja.

Faktora iz okruženja ima veoma mnogo, a neki od najčešće pominjanih su:

  • Navike i stil života (ishrana, pušenje, fizička aktivnost i dr.)
  • Izloženost faktorima sredine: ultravioletno zračenje, radon, infektivni agensi)
  • Medicinski tretmani (radiološki pregledi, hemoterapija, zračna terapija, imunosupresivna terapija)
  • Kancerogene materije u radnoj sredini
  • Kancerogene materije u domaćinstvu

Kancerogene materije (kancerogeni, karcinogeni) su one materije čijim delovanjem dolazi do razvoja karcinoma. Neki od karcinogena ne utiču direktno na DNK, već drugim procesima dovode do maligne promene. Npr. Neki kancerogeni dovode do bržeg razmnožavanja ćelija. Sa većom učestalošću ćelijskih deoba povećava se i mogućnost nastanka genskih mutacija.

Karcinogeni ne izazivaju uvek i u svakom slučaju karcinom. Uglavnom je potrebno da čovek u dužem vremenkskom periodu bude izložen dejstvu visoke koncentracije kancerogena. Čak i tada, možemo da kažemo da postoji veliki rizik za nastanak karcinoma, a ne i da će se karcinom sigurno javiti, zato što na pojavu karcinoma utiču i mnogi drugi faktori (stanje imuniteta, postojanje drugih bolesti i poremećaja).

Kako se otkrivaju kancerogeni?

Utvrđivanje kancerogenog dejstva neke materije nije jednostavno. Kako je neetički ispitivati dejstvo neke materije za koju očekujemo da će imati kancerogeno dejstvo direktno na ljudima, koriste se neke druge metode koje ne mogu uvek da daju jasne rezultate.

Laboratorijska istraživanja

Istraživanja na ćelijskim linijama u laboratorijama mogu da daju velike količine informacija o delovanju različitih materija. Iako se laboratorijskim istraživanjima ne može 100% sigurno predvideti da li će neka materija izazvati karcinom kod ljudi. Većina supstanci koja se istražuje, u loboratorijskim uslovima se primenjuje u značajno većoj koncentraciji u odnosu na prosečnu koncentraciju kojoj ljudi bivaju izloženi u svakodnevnim uslovima. Što se tiče istraživanja na životinjama, rezultati takođe ne moraju da budu isti kada se jedna posmatrana supstanca primenjuje u velikoj koncentraciji u toku ispitivanja sa rezultatima dugotrajne izloženosti niskoj koncentraciji kod čoveka.

Pored toga, nekada se može razlikovati I put unosa štetnih materija, pa tako, rezultati neće biti isti ukoliko se kao put unosa uzima inhalacija, u odnosu na rezultate istrađivanja kada se kao put unosa koristi ingestija (oralni put unosa).

Bez obzira na vrstu istraživanja, većina rezultata dobijenih u laboratorijskim uslovima ima praktični značaj. Tako, ukoliko se istrađivanjem na ćelijskim linijama ili životinjama dokaže da neka materija ima kancerogeno dejstvo, može se računati da i kod ljudi koji su izloženi dugotrajnom dejstvu te materije postoji povećan rizik za razvoj bolesti.

Materije za koje se dokaže da imaju kancerogene osobine dodaju se na listu faktora rizika koje treba izbegavati u cilju prevencije različitih vrsta karcinoma.

Neki od primera potencijalnih kancerogena su:

  • Acetaldehid (iz alkoholnih napitaka)
  • Aflatoksin (toksin koji produkuju neke vrste gljivica)
  • Azbest (u svim oblicima)
  • Benzen
  • Kadmjum
  • Dietilstilbestrol
  • Estrogeni
  • Epštajn-Barov virus
  • Formaldehid
  • Hepatits B i C virus
  • Humani papiloma virus
  • Nitrati i nitriti (konzervansi koji imaju široku primenu u konzervisanju mesa i mesnih produkata)
  • Polivinilhlorid
  • Duvanski dim (ogroman broj supstanci sa štetnim dejstvom)

Ovo su samo neki od potencijalnih faktora rizika. Svakako, izloženost ovim materijama ne znači sigurno oboljevanje, ali nije na odmet da se izbegne dugotrajna izloženost.

,

Rizik za nastanak karcinoma pluća kod nepušača

Iako je pušenje na prvom mestu na listi rizika za karcinom pluća, oko 20% osoba koje umru od karcinoma pluća nikada u životu nisu bili pušači.

Pušenje svakako jeste jedan od ključnih doprinosećih faktora za nastanak ne samo karcinoma pluća, već čitavog niza različitih poremećaja i bolesti svih organa čoveka.

Međutim, postoje i drugi faktori koji mogu da izazovu bolest, a neki od najčešćih su:

  • Radon je gas koji je vodeći faktor rizika za nastanak karcinoma pluća kod nepušača. Hronična izloženost radonu značajno povećava rizik za nastanak maligniteta. Radon se normalno može naći u vazduhu, ali u minimalnoj koncentraciji. Povećana koncentracija radona može da nastane u slučaju izgradnje stambenih objekata na mestima sa prirodnim depozitima uranijuma, kada se povećava i koncentracija radona u vazduhu unutar stambenih prostorija.
  • Sekundarno pušenje takođe može da poveća rizik od nastanka bolesti povezanih sa duvanskim dimom. Iako osoba ne uvlači direktno dim iz zapaljene cigarete, udisanje vazduha zagađenog duvaskim dimom takođe povećava koncentraciju štetnih materija unutar organizma.
  • Profesionalna izloženost kancerogenim materijama kao što su azbest ili dizelna goriva je značajan faktor rizika. Godinama se radi na unapređenju zaštite u radnoj sredini, i što većem skraćenju izloženosti štetnim materijama za koje je dokazano da su povezani sa povećanim rizikom za nastanak karcinoma.
  • Aerozagađenje. Dugo je poznato da aerozagađenje iz okoline kao i unutar domaćinstva može da bude faktor rizika za nastanak karcinoma pluća.
  • Mutacije gena. Razjašnjavanje činjenica o uticaju genskih promena koje uslovljavaju nastanak i rast tumora može da pomogne u razvoju ciljanih lekova za lečenje karcinoma koje specifično deluju na određenu vrstu tumora. Na ovaj način bi se značajno povećali izgledi u lečenju svih vrsta tumora.

Iako je kod nepušača pušenje već isključeno kao jedan od najznačajnijih faktora rizika, ipak postoje dodatne preporuke, u cilju umanjenja delovanja drugih doprinosećih rizikofaktora.

Testiranje domaćinstva na prisustvo radona, izbegavanje sekundarnog pušenja i smanjenje profesionalne izloženosti kancerogenim materijama su značajne mere prevencije.

Zdrava ishrana i zdrave životne navike su značajne u cilju očuvanja zdravlja i prevencije svih oboljenja, pa tako i malignih. Savetuje se ishrana bogata svežim voćem i povrćem koje sadrži velike količine vitamina, minerala i antioksidanasa.

Kao jedan od prirodnih preparata koji može doprineti zaštiti organizma preporučujemo PRIMED 13 FORTE.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Šest simptoma koji bude sumnju na karcinom testisa

Karcinom testisa nije česta maligna bolest, a spada u kategoriju karcinoma koji se u značajnom procentu uspešno leče. Kako su testisi lako dostupni objektivnom pregledu, ne bi trebalo da se dozvoli da se previdi prisustvo bolesti u ranoj fazi, kada je procenat uspešnog lečenja najveći.

Rani znaci i simptomi karcinoma testisa

  1. Bezbolni otok ili izraslina na jednom od testisa
  2. Promena u obliku ili teksturi testisa
  3. Povećana tvrdoća (napetost) testisa
  4. Razlika u veličini između testisa
  5. Nelagodnost ili oštar bol u testisu koji može da se povremeno javlja
  6. Osećaj težine u skrotumu

Pojava izrasline je jedan od najčešćih znakova koji su prisutni kod tumora testisa. Međutim, prisustvo izrasline ne znači sigurno prisustvo maligniteta, tako da se uvek moraju uraditi sve potrebne analize u cilju utvrđivanja uzroka i postavljanja prave dijagnoze.

Bilo da su prisutni svi ili samo neki od gore navedenih simptoma, obaveza svakog muškarca je da se obrati lekaru. Kada se otkriju u ranoj fazi, tumori testisa se veoma uspešno tretiraju, sa najvećim procentom potpunog izlečenja.

Neki muškarci se mogu osećati neprijatno u toku fizikalnog pregleda urologa, ali osećaj nelagodnosti ne bi smeo da bude razlog ili izgovor za izbegavanje pregleda koji može da spasi život obolelog.

Zato, ukoliko imate bilo koji od gore navedenih simptoma, ili neki drugi simptom koji bi mogao da ukaže na bolest testisa, obavezno se obratite lekaru koji će izvršiti odgovarajuće analize i preglede neophodne u određivanju uzroka, dijagnoze i lečenja.