Zašto dolazi do širenja karcinoma prostate?

Karcinom prostate potiče od ćelija prostate koje izgube kontrolu rasta, tako da dolazi do njihovog nekontrolisanog umnožavanja. Za razliku od benignih tumora, kod karcinoma, maligne ćelije se mogu putem krvi proširiti u druge organe (metastaze).

Do napredovanja bolesti i pojave metastaza može doći iz nekoliko razloga:

Neuspelo lečenje u ranoj fazi

Kada se karcinom prostate otkrije u ranoj fazi, uspešnost tretmana je uglavnom izuzetno visoka. Međutim, u nekiim slučajevima, čak i nakon sprovedenog lečenja, može doći do širenja bolesti. Ovo se obično dešava nakon operativnog zahvata ili radioterapije. Pretpostavlja se da dolazi do zadržavanja minimalnog broja kancerskih ćelija koje nastavljaju da se razmnožavaju. Zbog ove mogućnosti, neophodne su redovne kontrole i praćenje pacijenata, kako bi se na vreme uočila ponovna pojava karcinoma i sprovelo odgovarajuće lečenje.

Aktivno posmatranje

Kod muškaraca kod kojih karcinom prostate sporo napreduje i ne daje nikakve simptome, nekada se ne pristupa uklanjanju karcinoma odmah nakon postavljanja dijagnoze. Kod ovih pacijenata, redovnim kontrolnim pregledima prati se rast karcinoma (aktivno praćenje) i određuje kada će se i na koji način pristupiti lečenju. Nedostatak ovog pristupa je mogućnost nepredviđenog širenja bolesti u periodu između dve kontrole.

Problemi u realizaciji plana lečenja

Kada se donese odluka i napravi plan lečenja karcinoma, u cilju povećanja izgleda za uspešno lečenje, neophodno je da se on sprovede u potpunosti. Ukoliko je određen veći broj ciklusa radio i hemoterapije, preskakanje ciklusa iz bilo kog razloga može smanjiti mogućnost izlečenja. Uglavnom, preskakanje termina dešava se usled lošeg opšteg stanja pacijenta, ali nekada pacijenti svojevoljno preskoče tretman.

Kasno postavljanje dijagnoze

Kao i kada je bilo koji karcinom u pitanju, kasno otkrivanje karcinoma prostate obično znači da je došlo do lokalnog širenja ili stvaranja metastaza u udaljenim organima. Međutim, karcinom prostate u ranoj fazi ili ne daje nikakve simptome, ili su simptomi potpuno nespecifični da bi probudili sumnju na malignitet.

Još uvek nije usaglašeno mišljenje o sprovođenju skrining plana kada je u pitanju karcinom prostate. Neki od lekara preporučuju da svi muškarci stariji od 50 godina otpočnu redovne preventivne preglede prostate, a neki smatraju da bi sa preventivnim pregledima trebalo započeti i ranije, posebno ukoliko postoji pozitivna porodična anamneza za pojavu bolesti prostate.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.
,

Posete ginekologu- obavezno posle 45. godine

Opšte je poznato da je prevencija najbolji način lečenja. Takođe, ukoliko se neki problem ili bolest otkrije u ranoj fazi, mogućnosti za kompletno lečenje i oporavak su najveći.

Međutim, iako je ovo jako dobro poznato, iako se puno govori o prevenciji, ipak su mnoge bolesti, koje se uspešno mogu prevenirati, konstantno u porastu.

Ginekološki pregledi su obaveza i dužnost svake žene koja brine o svom zdravlju.

Redovnim ginekološkim pregledima prati se zdravlje ginekoloških organa tokom celog generativnog perioda žene (doba polne zrelosti). Posle 45 godine, ili nakon menopauze, postepeno se dešavaju promene hormonskog balansa, usled smanjenja polnih hormona. Ove promene značajno utiču na ginekološki status žene.

Koliko često bi trebalo raditi ginekološki pregled, i koje analize su neophodne?

Osnovni pregled žene nakon 45 godine obavezno uključuje PAPA test, analizu vaginalnog sekreta, kolposkopiju, ultrazvuk male karlice, ultrazvuk dojki i mamografiju. Spisak analiza se ne razlikuje u odnosu na žene pre 45. godine, ali se u ovom periodu posebno naglašava važnost redovnih ginekoloških pregleda, usled veće učestalosti određenih ginekoloških oboljenja.

Ukoliko je žena zdrava, a na pregledu se ne otkriju nikakve patološke promene, posete ginekologu mogu biti zakazane jednom godišnje. Ukoliko se pregledom ustanove određene patološke promene (ranica na grliću materice, polipi i sl.) ili je već postojao neki ginekološki problem, razmak između ginekoloških pregleda se skraćuje, pa je preporuka za ove žene da se jave ginekologu jednom u 3-6 meseci. Naravno, ukoliko osećate neki problem koji ima veze sa ginekološkim organima, ne treba da čekate zakazani pregled, već ćete se odmah javiti ginekologu.

Zašto je ginekološki pregled toliko važan?

Naglašavanje važnosti i insistiranje na redovnim ginekološkim pregledima najpre ima za cilj prevenciju i rano otkrivanje promena koje mogu preći u malignu bolest. Veliki broj prekanceroznih stanja zahteva dosta vremena da bi se razvio u maligno oboljenje, što nam pruža ogromnu prednost u prevenciji maligniteta.

Grlić materice je lako vidljiv pod kolposkopom a PAPA test je danas jednostavna, rutinska analiza.
I pored toga, karcinom grlića materice je i dalje jedan od vodećih uzroka smrti kod žena.

Koji simptomi koje žena sama može da oseti su znak za hitno obraćanje ginekologu?

Ukoliko žena u određenom periodu (npr. 3-6 meseci nije imala menstrualno krvarenje, a odjednom do krvarenja dođe, trebalo bi otići ginekologu. Ovo nije specifičan znak maligniteta, već može postojati i kod pojave polipa, hiperplazije sluzokože materice, ali svakako, treba biti ispitan.

Pojava sekreta sumnjivog izgleda (sukrvica, krv, gnoj i sl.) je svakako razlog za odlazak ginekologu.

Bol u maloj karlici ili u predelu jajnika, posebno ukoliko dugo traje, trebalo bi da bude ispitan. Iako se obično javlja kod upale jajnika, nekada može biti znak karcinoma.

Prestanak pušenja znači prevenciju raka

KARCINOM pluća se u Srbiji dnevno dijagnostikuje kod 20 osoba, a čak 12 obolelih izgubi bitku sa ovom teškom bolešću. Po učestalosti raka pluća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi. Zabrinjavajuće je što broj obolelih raste, a među njima su 90 odsto pušači.

Karcinom pluća u početnoj fazi je izlečiv hirurškim zahvatom, ali se najveći broj pacijenata javlja lekaru u poodmaklom stadijumu, kada ih na to uputi iskašljavanje krvi.

Kako se veliki broj otkriva u odmakloj fazi bolesti, neophodno je raditi na prevenciji javljanje bolesti. Prevencija raka pluća znači najpre prestanak pušenja, a sledeći bitan korak je rendgenski snimak kojim se sagledava struktura pluća i uočava prisustvo senki. Mnogi izbegavaju i jedno i drugo, što zbog zavisnosti od cigareta, što zbog straha od zračenja, koje je nopravdano

Simptomi koji ukazuju na pojavu karcinoma pluća najčešće su slični simptomima pušačkog bronhitisa i ponavljanih infekcija disajnih puteva. Takođe, vrlo često su prisutni kašalj koji može da bude suv ili sa iskašljavanjem sekreta, otežano disanje, osećaj nedostatka vazduha, bol u grudnom košu, promuklost i neobjašnjiv umor. Tumor pluća je podmukla bolest, jer godinama može da bude bez ijednog simptoma, pa se dešava da se karcinom otkrije slučajno kada pacijent ode na rendgensko snimanje grudnog koša zbog prijema na zakazanu hiruršku intervenciju.

Dijagnostika karcinoma pluća se uglavnom zasniva na bronhoskopiji. To je minimalno invazivna i bezbedna kako dijagnostička tako i terapijska metoda kojom se sagledava unutrašnjost disajnih puteva i uzima uzorak tkiva na pregled.

Podaci ukazuju na to da se kod svega od 15 do, eventualno, 25 odsto obolelih rak pluća otkrije u početnoj fazi. Kod njih je u najvećem procentu dovoljna samo jedna hirurška intervencija do potpunog izlečenja.

Pojava personalizovane molekularno-biološke terapije i najnovije imunološke terapije omogućava bolje ishode lečenja kod pacijenata u poodmakloj fazi bolesti . Sa ovim tipovima terapije beleže se dugotrajna, delimična ili potpuna povlačenja metastatskih tumora.Iako imunoterapija kod onih koji mogu da je prime daje odlične rezultate, ona je dostupna malom broju pacijenata jer još nije odobrena na teret zdravstvenog osiguranja.

primed 13 kordicepsPrimed 13 kordiceps je prirodni preparat na bazi meda i medicinske gljive kordiceps. Preparat se preporučuje osobama sa oslabljenim imunitetom, kao preventivno i pomoćno sredstvo u tretmanu malignih bolesti, kod bolesti i oštećenja jetre i bubrega, u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Primed 13 kordiceps ima izraženo antioksidativno dejstvo. štiti organizam od nastanka bolesti. Antikancerogeno dejstvo kordicepsa čini ovaj preparat pogodnim za upotrebu u prevenciji nastanka malignih bolesti. Može se koristiti i tokom tretmana malignih bolesti radi jačanja imunih snaga organizma i zaštite zdravih ćelija i tkiva organizma od toksičnog dejstva zračenja i hemoterapije

PRIMED 13 Forte nam je pomogao u toku hemoterapije

Mom suprugu je pre 4 meseca otkriven karcinom pluća, nakon što je više meseci bio lečen od hronične opstruktivne bolesti pluća. Trenutno je na hemoterapiji, do sada je imao 5 ciklusa.

Za PRIMED 13 forte smo saznali na internetu, odlučili da probamo i odmah poručili 3 pakovanja. Redovno ga koristi, 2x dnevno.

Možemo da kažemo da nam je PRIMED 13 forte puno pomogao. Zahvaljujući PRIMED 13 forte, nijednom nije vraćen zbog loše krvne slike i lošeg imuniteta, koji su česti u toku hemoterapije. Nema mučnine, povraćanja, vrtoglavice, krvna slika je fantastična.

Na kontrolnom CT vidi se da se karcinom znatno smanjio. Nastavljamo sa hemoterapijom još 2 ciklusa, a nakon toga sledi zračenje.

Moram da napomenem da ga i ja koristim preventivno, iako sam zdrava.

Vesna Ubavin,

Bačka Palanka

PORUČITE PRIMED 13 FORTE: http://jacanjeimuniteta.kancer.rs/

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije. Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive.

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.
,

Da li zračna terapija izaziva karcinom?


Terapija zračenjem je jedna od metoda koje se koriste u tretmanu malignih bolesti. Ova metoda podrazumeva izlaganje tela, odnosno dela tela radioaktivnim zracima. Zračenje dovodi do oštećenja genetskog materijala malignih ćelija, i na taj način prestaje razmnožavanje i dolazi do njihove smrti.

Već dugo je poznato da zračna terapija može neznatno povećati rizik za nastanak drugog karcinoma. To je rizik o kome lekari moraju da vode računa prilikom donošenja odluke o izboru terapije i ukupnom broju ponavljanja ciklusa zračne terapije.

Zračna terapija i leukemija

Većina leukemija, uključujući akutnu i hroničnu mijeloidnu i akutnu limfoblastnu leukemiju, mogu biti uzrokovane ranijem izlaganju radioaktivnom zračenju. Mijelodisplazni sindrom takođe može biti povezan sa ranije sprovedenom zračnom terapijom. Većina ovih karcinoma nastaje u periodu od 5-9 godina nakon zračenja. Nakon ovog perioda, progresivno opada rizik od nastanka sekundarnog karcinoma. Primećeno je da rizik od nastanka leukemije nije povezan sa uzrastom osobe u trenutku sprovođenja zračenja.

Zračna terapija i solidni tumori

Za razliku od leukemije, solidnim tumorima je potrebno više vremena da se razviju. Većina ovih tumora javlja se nakon 10 ili više godina od izlaganja zračenju. Uticaj zračne terapije na povećanje rizika od nastanka karcinoma zavise od doze zračenja, tretiranog dela tela i uzrasta osobe u trenutku zračenja. Karcinomi koji nastaju kao posledica zračenja obično se javljaju na mestu ili u okolini regije koja je u prošlosti bila izložena terapiji zračenjem. Karcinom dojke češće se javlja kod osoba koje su u ranoj mladosti lečene zračnom terapijom.

Postoje I drugi faktori koji mogu da utiču na razvoj karcinoma kod osoba koje su nekada lečene zračnom terapijom. Npr., pušenje značajno povećava rizik od ponovnog nastanka karcinoma pluća kod osoba koje su lečene zračenjem. S’ druge strane, rana menopauza izazvana hemoterapijom može smanjiti rizik od karcinoma dojke nakon zračenja.

U većini slučajeva, korist zračne terapije u tretmanu nadmašuje potencijalni rizik od nastanka sekundarnog karcinoma. Međutim, kako rizik ipak postoji, izbor metoda lečenja se individualno prilagođava svakom pacijentu, u zavisnosti od vrste karcinoma, stadijuma razvoja, kao i opšteg zdravstvenog stanja i postojanja udruženih bolesti.

Postojanje rizika ne znači da će do razvoja karcinoma sigurno doći, ali ukazuje na značaj praćenja pacijenata i nakon proglašavanja “izlečenja”, kako se ne bi prevideo nastanak sekundarnog karcinoma.