Karcinom mokraćne bešike je najčešći maligni tumor urinarnog trakta i znatan uzrok smrtnosti od maligniteta u svetu i u našoj zemlji. Praktična, kliničko-patološka podela ovih tumora na površne i invazivne ima i prognostički značaj: površnih tumora je 80 posto i oni samo kod jedne trećine bolesnika zahvataju mišićni sloj, postajući tako invazivni, što prognozu tih bolesnika čini mnogo neizvesnijom (do 50 posto bolesnika s invazivnim karcinomom bešike razvija metastaze u toku dve godine, bez obzira na radikalno hirurško lečenje). U lečenju površnih karcinoma mokraćne bešike suveren metod je i dalje lokalna terapija instilacijama vakcine BCG, koja se koristi kako za terapiju postojećih tumora, tako i za profilaksu recidiva tumora. U lokalno napredovalim tumorima dva su pristupa danas vodeća: radikalna cistektomija s rekonstrukcijom urinarnog trakta ili očuvanje mokraćne bešike s agresivnom lokalnom terapijom i/ili sistemskom hemioterapijom. Radikalna cistektomija ostaje vodeći terapijski pristup lokalno napredovalim karcinomima mokraćne bešike, dok se kombinovani pristup, koji za cilj ima očuvanje mokraćne bešike, mora i dalje smatrati istraživačkim, pogodnim samo za selekcionisane bolesnike. Sistemska hemioterapija je jedini terapijski modalitet koji može produžiti život bolesnicima s napredovalim i metastatskim karcinomom mokraćne bešike. Standardni režim M-VAC (metotreksat-vinblastin-doksorubicin-cisplatin) poredi se poslednjih godina s kombinacijama koje sadrže nove antineoplastične agense. Profil toksičnosti novih režima je prihvatljiviji, ali za sada nema napretka u trajanju preživljavanja u poređenju sa standardnom kombinacijom M-VAC.
