Posts

Koliko je rak grlića materice učestao kod žena govori i to da prema statistici svakog dana kod pet žena se dijagnostifikuje rak, a dve izgube bitku sa ovom podmuklom bolešću.
KAKO SE PRENOSI HPV VIRUS?
HPV VIRUS koji je glavni uzročnik raka grlića materice prenosi se polnim odnosom, ali i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Najveće i najčešće zaraženo područje je genitalno područje.
Obeshrabrujuća vest je da se HPV može preneti uprkos korišćenju prezervativa kao zaštite kod muškaraca. Infekcija (kondilomi) se obično javljaju oko korena penisa.
MANIFESTACIJA HPV INFEKCIJE
Postoje tri tipa HPV virusa, sa visokim, srednjim i niskim onkogenim potencijalom. Ako žena utvrdi postojanje virusa u telu to ne znači da će ona dobiti karcinom. To su osobe koje treba češće da se kontrolišu, znači da su one u povećanom riziku i da treba da prate stanje.
Tipovi 16, 18, 31, 33 i 45 izazivaju maligne promene na grliću materice, zbog čega su i najopasniji. Ovi tipovi HPV-a uz maligne promene mogu uzrokovati i izrasline, odnosno kondilome koji najčešće rastu u grozdovima, unutar vagine i oko anusa.
Ako trudnica ima kondilome postoji opasnost da HPV infekciju tokom porođaja prenese na dete.
Postoje i tipovi HPV-a koji nisu onkogenog tipa, pa ako sumnjate da imate ovu infekciju najbolje je da se uradi test HPV tipizacije.
Da bi se dokazalo postojanje HPV virusa potrebno je obaviti urološki ili ginekološki pregled, i po potrebi koristiti molekularno biološki pregled. Muškarcima se za dokazivanje HPV-a uzima bris mokraćne cevi, dok se kod žena uzima bris vrata materice i radi se posebna pretraga na prisustvo HPV-a. Svakako, potrebno je uraditi i PAPA test i kolposkopiju koji pokazuju eventualne promene u ćelijama grlića materice.
Cervikalna intraepitalna neoplazija.
Nalaz PAPA testa se označava skraćenicom CIN (cervikalna intraepitalna neoplazija).
Postoje 3 stepena, zavisno od jačine promena u materici.
Ono što rak grlića materice čini vrlo podmuklim jeste činjenica da u početku, čak i godinama može da ne bude nikakvih simptoma. Posle toga se pojavljuje iscedak i ono što je tipično je kontaktno krvarenje ili krvarenje prilikom seksualnog odnosa. To već govori o nekoj uzapredovaloj fazi bolesti. U ranoj fazi, te pred maligne promene u onoj situaciji kada već može da se spreči nastanak karcinom ne daje nikakve tegobe.
PRIMED 13 forte je prirodni preparat na bazi meda i medicinskih gljiva dodatno obogaćen jezgrima koštice kajsije. PRIMED 13 FORTE se posebno preporučuje:
osobama sa oslabljenim imunitetom
kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu poremećaja zdravlja.
Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem. Medicinske gljive se u narodnoj medicini tradicionalno upotrebljavaju kao prirodna pomoć u prevenciji i tretmanu različitih oštećenja vitalnih organa.

Bakterije kao uzrocnici karcinoma

Helicobacter pylori

Karcinom želuca je četvrti najčešći tumor u svetu. Dugoročna infekcija želuca Helicobacterom pylori može izazvati čir na želucu. Takođe može izazvati upalu i oštetiti unutrašnji sloj želuca. Neke od ovih promena mogu tokom vremena dovesti do malignog oboljenja.  H. pilori infekcija je takođe povezan sa nekim vrstama limfoma želuca.

Za više od polovine svih slučajeva karcinoma želuca se smatra da su povezana sa H. pylori infekcijom. Ipak , većina ljudi koji imaju ovu bakteriju u želucu nikad ne razvijaju maligno oboljenje. Postoje neki dokazi da ljudi sa H. pylori imaju manji rizik od drugih vrsta karcinoma, mada nije jasno koja je tačna uloga bakterije.

Oko 1 od 3 odraslih ima dokaze o infekciji H. pylori, a stopa infekcije je veća kod starijih starosnih grupa. Infekcija se može širiti na nekoliko načina. Jedan je fekalna – oralni put –  preko kontaminirane hrane ili vode. Takođe se može preneti sa jedne osobe na drugu putem –  usta na usta .

Drugi faktori takođe igraju ulogu u tome da li će ili ne neko razviti karcinom želuca. Na primer, nitriti su materije koje se obično nalaze u mesu,  pojedinim pijaćim vodama I pojedinom povrću. Određene bakterije, kao što su H. pylori, mogu da konvertuju nitrite u jedinjenja za koja se smatra da izazivaju karcinoma želuca kod životinja .

Antibiotici i drugi lekovi se koristiti za lečenje H. pylori infekcije. Lekari su davali antibiotike pacijentima kojma je hiruški tretiran superficijalni karcinom želuca, kako bi izlečili H. pylori infekciju. Na taj način se sprečava ponovno javljanje karcinoma u drugim delovima želuca.

Chlamidia trachomatis

Chlamidia trachomatis je veoma česta vrsta bakterije koja može inficirati ženski reproduktivni sistem, kao i druge delove tela i kod muškaraca i kod žena. Prenosi se seksualnim putem.

Iako infekcije reproduktivnih organa mogu  izazvati simptome kod nekih ljudi, većina žena sa ovom infekcijom nema simptome. To znači da žene sa hlamidijom obično ne znaju da su inficirane, infekcija se otkriva prilikom ginekoloških ispitivanja. Uzorci briseva se potom ispituju na ovu vrstu bakterije. Infekcija je česta kod mlađih žena koje su seksualno aktivne, i mogu da traju godinama, osim ako se ne otkriju i leče.

Neke studije su pokazale da žene čiji krvni nalazi pokazuju prošlu ili trenutnu infekciju hlamidijom mogu biti pod većim rizikom za nastanak raka grlića materice od žena sa negativnim rezultatima na ovu bakteriju.

Studije su pokazale da sama hlamidija može izazivati karcinom, ali može delovati i sa HPV-om tako što promovišu rast ćelija raka. Na primer, hlamidija može uticati na to koliko se HPV zadržava u grliću materice. Istraživači su otkrili da žene koje su imale hlamidiju zajedno sa HPV-om, imaju veću verovatnoću da će imati HPV i kada se kasnije testiraju na ovaj virus, od žena koje nisu imale hlamidiju. Iako je potrebno još istraživanja da se potvrdi ova saznanja, već postoje dobri razlozi da se rade testovi za hlamidiju i da se leči antibioticima ukoliko se utvrdi.

Poznato je dugoročna infekcija hlamidijom kod žena izaziva upalu male karlice koja može dovoesti do neplodnosti, uglavnom kao posledica ožiljavanja u jajovodima. Kao i druge infekcije koje izazivaju ranice ili zapaljenje genitalnog područja, hlamidija može povećati rizik od inficiranja HIV-om ukoliko se ostvari seksualni  kontakta sa osobom zaraženom HIV infekcijom.