Posts
Helicobacter pylori
Karcinom želuca je četvrti najčešći tumor u svetu. Dugoročna infekcija želuca Helicobacterom pylori može izazvati čir na želucu. Takođe može izazvati upalu i oštetiti unutrašnji sloj želuca. Neke od ovih promena mogu tokom vremena dovesti do malignog oboljenja. H. pilori infekcija je takođe povezan sa nekim vrstama limfoma želuca.
Za više od polovine svih slučajeva karcinoma želuca se smatra da su povezana sa H. pylori infekcijom. Ipak , većina ljudi koji imaju ovu bakteriju u želucu nikad ne razvijaju maligno oboljenje. Postoje neki dokazi da ljudi sa H. pylori imaju manji rizik od drugih vrsta karcinoma, mada nije jasno koja je tačna uloga bakterije.
Oko 1 od 3 odraslih ima dokaze o infekciji H. pylori, a stopa infekcije je veća kod starijih starosnih grupa. Infekcija se može širiti na nekoliko načina. Jedan je fekalna – oralni put – preko kontaminirane hrane ili vode. Takođe se može preneti sa jedne osobe na drugu putem – usta na usta .
Drugi faktori takođe igraju ulogu u tome da li će ili ne neko razviti karcinom želuca. Na primer, nitriti su materije koje se obično nalaze u mesu, pojedinim pijaćim vodama I pojedinom povrću. Određene bakterije, kao što su H. pylori, mogu da konvertuju nitrite u jedinjenja za koja se smatra da izazivaju karcinoma želuca kod životinja .
Antibiotici i drugi lekovi se koristiti za lečenje H. pylori infekcije. Lekari su davali antibiotike pacijentima kojma je hiruški tretiran superficijalni karcinom želuca, kako bi izlečili H. pylori infekciju. Na taj način se sprečava ponovno javljanje karcinoma u drugim delovima želuca.
Chlamidia trachomatis
Chlamidia trachomatis je veoma česta vrsta bakterije koja može inficirati ženski reproduktivni sistem, kao i druge delove tela i kod muškaraca i kod žena. Prenosi se seksualnim putem.
Iako infekcije reproduktivnih organa mogu izazvati simptome kod nekih ljudi, većina žena sa ovom infekcijom nema simptome. To znači da žene sa hlamidijom obično ne znaju da su inficirane, infekcija se otkriva prilikom ginekoloških ispitivanja. Uzorci briseva se potom ispituju na ovu vrstu bakterije. Infekcija je česta kod mlađih žena koje su seksualno aktivne, i mogu da traju godinama, osim ako se ne otkriju i leče.
Neke studije su pokazale da žene čiji krvni nalazi pokazuju prošlu ili trenutnu infekciju hlamidijom mogu biti pod većim rizikom za nastanak raka grlića materice od žena sa negativnim rezultatima na ovu bakteriju.
Studije su pokazale da sama hlamidija može izazivati karcinom, ali može delovati i sa HPV-om tako što promovišu rast ćelija raka. Na primer, hlamidija može uticati na to koliko se HPV zadržava u grliću materice. Istraživači su otkrili da žene koje su imale hlamidiju zajedno sa HPV-om, imaju veću verovatnoću da će imati HPV i kada se kasnije testiraju na ovaj virus, od žena koje nisu imale hlamidiju. Iako je potrebno još istraživanja da se potvrdi ova saznanja, već postoje dobri razlozi da se rade testovi za hlamidiju i da se leči antibioticima ukoliko se utvrdi.
Poznato je dugoročna infekcija hlamidijom kod žena izaziva upalu male karlice koja može dovoesti do neplodnosti, uglavnom kao posledica ožiljavanja u jajovodima. Kao i druge infekcije koje izazivaju ranice ili zapaljenje genitalnog područja, hlamidija može povećati rizik od inficiranja HIV-om ukoliko se ostvari seksualni kontakta sa osobom zaraženom HIV infekcijom.
NAPOMENA
Sve informacije i saveti na stranici tumor.rs služe isključivo u informativne svrhe i ne mogu da zamene stručno mišljenje i pregled lekara. Za sve informacije o vašem zdravlju i prepoznatim simptomima obratite se nadležnom lekaru.