,

Karcinom jajnika i menopauza

Female reproductive organMenopauza, sama po sebi nije povezana sa većim rizikom za nastanak karcinoma. Međutim, učestalost javljanja maligniteta, uključujući i karcinom jajnika povećava se sa godinama starosti. Štaviše, neki od lekova koji se koriste u tretmanu postmenopauzalnih tegoba mogu da povećaju ili smanje rizik za nastanak karcinoma.

Šta izaziva karcinom jajnika?

Uzrok nastanka karcinoma nažalost još uvek nije razjašnjen. Postoji mogućnost da imate povećan rizik od nastanka karcinoma jajnika ako:

  • Kod Vaših bliskih srodnika postoji karcinom jajnika
  • Ukoliko niste nikada bili trudni
  • Imate više od 50 godina

Studije pokazuju da žene koje su rađale, dojile decu, ili koristile kontraceptivne pilule, imaju manji rizik za nastanak ovarijalnog karcinoma. Ovi faktori smanjuju broj ovulacija u životu žene, što može uticati na smanjenje rizika od ovog karcinoma. O prednostima i rizicima koje nosi upotreba kontraceptivnih pilula posavetujte se sa Vašim ginekologom.

Koji su simptomi karcinoma jajnika?

U ranom stadijumu ne postoje jasni simptomi i znaci. Prvi znak je obično uvećenje jajnika. Uzimajući u obzir lokalizaciju jajnika u karličnoj duplji, ovo uvećanje može veoma dugo ostati neprimećeno. Simptomi uznapredovalog karcinoma obuhvataju:

  • Povećanje obima abdomena (posledica nakupljanja tečnosti u trbušnoj duplji)
  • Bolovi u donjem delu abdomena i nogama
  • Smanjenje ili povećanje telesne mase u kratkom vremenskom periodu
  • Promene u pražnjenju creva i mokraćne bešike
  • Mučnina
  • Oticanje nogu.

Kako da se zaštitite od nastanka karcinoma jajnika?

Nažalost, još uvek nije utvrđen siguran način za prevenciju karcinoma jajnika, ali postoje neke mere koje se mogu preuzeti u cilju smanjenja rizika za njegov nastanak, ili omogućiti dijagnostikovanje u ranom stadijumu, kada je i najbolja prognoza. Ove mere obuhvataju sledeće:

  • Redovne ginekološke kontrole, sa ultrazvučnim pregledom organa male karlice (o učestalosti pregleda dogovorite se sa Vašim ginekologom)
  • Obavestite Vašeg ginekologa o bilo kakvom neuobičajenom vaginalnom krvarenju ili abdominalnom bolu
  • Ukoliko neko od Vaših bliskih srodnika boluje od karcinoma jajnika, obavestite Vašeg ginekologa
  • Nemojte koristiti previše talka za kožu blizu vagine
  • Izbegavajte prekomernu konzumaciju masne hrane

Nije dokazano da manji unos masti sigurno utiče na smanjenje rizika od karcinoma jajnika, ali zdrava israna sa regulisanjem unosa masnoće i drugih vrsta hranljivih materija može uticati na smanjenje rizika od razvoja mnogih hroničnih bolesti, uključujući i neke druge vrste karcinoma.

/by
,

7 načina da smanjite rizik od karcinoma kolona

Debelo-crevo-colon-i-rectumOd sredine osamdesetih godina XX veka, postepeno se smanjuje broj obolelih, ali i dalje predstavlja veliki problem u određenim delovima sveta. Ranije mišljenje da se karcinom kolona javlja samo kod starijih osoba pokazalo se kao netačno. Sve više obolelih je mlađe od 50 godina, sa čestim postojanjem uznapredovalog oblika bolesti.

Pored skrining pregleda za karcinom kolona, koji otkriva bolest u ranom stadijumu, ovde je navedeno nekoliko preporuka koje mogu uticati na smanjenje rizika za razvoj karcinoma.

  1. Ostavite cigarete!

Pored ostalih štetnih dejstava duvanskog dima, dokazano je da kod pušača postoji povećan rizik za nastanak karcinoma kolona.

  1. Pokrenite se!

Moderno vreme donelo je manje potrebe za fizičkom aktivnošću. Fizička neaktivnost utiče i na razvoj različitih kardiovaskularnih poremećaja. Dovoljno je sat vremena umerene fizičke aktivnosti dnevno (šetnja, vožnja bicikla, trčanje) da se značajno popravi fizička izdržljivost i smanji rizik za razne bolesti modernog društva.

  1. Održavajte optimalnu telesnu težinu

Postoje određeni dokazi da smanjenje telesne težine, posebno masnih naslaga oko trbuha može smanjiti rizik od nastanka karcinoma, posebno u starijoj populaciji.

  1. Smanjite unos crvenog mesa

Mnoge studije pokazuju povezanost između ishrane crvenim mesom (posebno mesnim prerađevinama)i pojave karcinoma kolona. Takođe, nitriti koji se koriste za konzervisanje mesnih prerađevina imaju određena kancerogena dejstva.

  1. Smanjite unos prostih šećera

Povećanje upotrebe rafinisanih šećera, a posebno visoko fruktoznog kukuruznog sirupa, dovelo je do porasta broja obolelih od karcinoma kolona. Unosite više svežeg voća i povrća bogatih vlaknima koja povoljno utiču na probavu i crevnu floru.

  1. Izbegavajte antibiotike

Prekomerna neracionalna upotreba antibiotika narušava crevnu floru, što može uticati na razvoj različitih poremećaja, uključujući i razvoj malignih promena.

  1. Vitamin D

Prema nekim istraživanjima, optimalna količina vitamina D u organizmu ima povoljno dejstvo u prevenciji karcinoma kolona. Najjednostavniji način obezbeđivanja dovoljno vitamina D je svakako sunčanje, ali postoji i veliki broj suplemenata za nadoknadu ovog vitamina.

Ovi saveti ne mogu izlečiti karcinom, ali mogu uticati na smanjenje rizika za njegov nastanak

/by
, , ,

Dijagnoza tumora povećava rizik od moždanog udara

slogOsobe kojima je nedavno dijagnostifikovan tumor izložene su povećanom riziku od moždanog udara u mesecima nakon postavljanja dijagnoze tumora. Takođe, rizik od moždanog udara veći je kod osoba koje imaju agresivniji oblik tumora, ukazuje nova studija.

U ovom istraživanju učestvovali su pacijenti starosnog doba od 66 i više godina kojima je nedavno postavljena dijagnoza raka dojke, raka debelog creva, raka pluća, raka prostate ili raka gušterače.

Rizik od moždanog udara bio je najveći u prva tri meseca od postavljanja dijagnoze tumora obzirom da je intenzitet hemoterapije, terapije zračenjem i drugih tretmana obično u tom periodu najveći.

Kod pacijenata sa karcinomom pluća, karcinomom gušterače i karcinomom debelog creva, rizik od moždanog udara je bio najveći. Dok je kod pacijenata sa karcinomom dojke i prostate rizik bio najmanji, obzirom da je u vreme postavljanja dijagnoze njihov karcinom bio ograničen.

Rak povećava rizik od moždanog udara, nezavisno od drugih faktora rizika za moždani udar poput hipertenzije i dijabetesa.

/by
, , ,

Vakcina kao profilaksa tumora

stageKarcinom mokraćne bešike je najčešći maligni tumor urinarnog trakta i znatan uzrok smrtnosti od maligniteta u svetu i u našoj zemlji. Praktična, kliničko-patološka podela ovih tumora na površne i invazivne ima i prognostički značaj: površnih tumora je 80 posto i oni samo kod jedne trećine bolesnika zahvataju mišićni sloj, postajući tako invazivni, što prognozu tih bolesnika čini mnogo neizvesnijom (do 50 posto bolesnika s invazivnim karcinomom bešike razvija metastaze u toku dve godine, bez obzira na radikalno hirurško lečenje). U lečenju površnih karcinoma mokraćne bešike suveren metod je i dalje lokalna terapija instilacijama vakcine BCG, koja se koristi kako za terapiju postojećih tumora, tako i za profilaksu recidiva tumora. U lokalno napredovalim tumorima dva su pristupa danas vodeća: radikalna cistektomija s rekonstrukcijom urinarnog trakta ili očuvanje mokraćne bešike s agresivnom lokalnom terapijom i/ili sistemskom hemioterapijom. Radikalna cistektomija ostaje vodeći terapijski pristup lokalno napredovalim karcinomima mokraćne bešike, dok se kombinovani pristup, koji za cilj ima očuvanje mokraćne bešike, mora i dalje smatrati istraživačkim, pogodnim samo za selekcionisane bolesnike. Sistemska hemioterapija je jedini terapijski modalitet koji može produžiti život bolesnicima s napredovalim i metastatskim karcinomom mokraćne bešike. Standardni režim M-VAC (metotreksat-vinblastin-doksorubicin-cisplatin) poredi se poslednjih godina s kombinacijama koje sadrže nove antineoplastične agense. Profil toksičnosti novih režima je prihvatljiviji, ali za sada nema napretka u trajanju preživljavanja u poređenju sa standardnom kombinacijom M-VAC.

/by
, , ,

Adenomi štitaste žlezde ne daju upadljive simptome

stitnaAdenomi štitaste žlezde su benigni tumori, obično ih slučajno otkrije lekar na pregledu ili sam pacijent. Karakteriše ih benigni tok sa kliničkom slikom eutireoze i znatno ređe hipertireoze. Adenomi štitaste žlezde su 3 do 4 puta češći kod žena nego kod muškaraca.
Adenomi štitaste žlezde su malene formacije, veličine 3 do 4 cm u promeru, redak je istovremeni nalaz dva ili više adenoma. Nemaju intenzivan rast, ne prodiru u limfne žlezde i krvne sudove i ne metastaziraju.
Razlikuju se tri glavne grupe adenoma:
–folikularni (embrionalni, fetalni, mikrofolikularni, makrofolikularni).
–papilarni.
-adenom građen od Hürthelovih ćelija.
Stručnjaci smatraju da su papilarni adenom i adenom Hürthelovih ćelija ustvari karcinomi niskog stupnja maligniteta.
Adenomi štitaste žlezde rastu sporo i dugo, ne prave upadljive simptome, a adenom koji je promera manjeg od 1 cm se često ne može ni palpirati. Obično su bezbolni, čvrste konzistencije, glatke površine, nisu fiksirani ni prema koži ni prema podlozi. Limfni čvorovi nisu povećani. Ponekad se javlja krvarenje unutar tumora što dovodi do oslobađanja hormona štitaste žlezde u cirkulaciju, dajući sliku subakutnog tireoditisa. Proces se često spontano smiri , unutar tumora može ostati šupljina ili fibroza tumora.
Adenomi štitaste žlezde su uglavnom eutireoidni, a klinička slika autonomnog toksičnog adenoma varira od simptoma vegetativne distonije i psihoneuroze do slike hipertireoze. Posebu pažnju treba obratiti na poremećaje ritma ili na pojavu srčane dekompenzacije, čiji se pravi uzrok ne zna ako se previdi toksični adenom.
Prognoza benignih tumora štitaste žlezde je dobra, a smetnje koje stvaraju mogu se uspešno otkloniti.
Mirni netoksični čvorovi mogu se lečiti supresivnom terapijom hormona štitaste žlezde, ali retko potpuno nestanu na taj način. Kod sumnjivog citološkog nalaza, indikovan je hirurški zahvat.

/by