, , ,

Savremena hirurgija tumora bubrega

hirurgijaIako rak bubrega nije među najčešćim malignim bolestima, stopa oboljevanja od ove bolesti raste. Najčešće se radi o tumoru bubrežnih ćelija, koji čini svega 2 do 3 % malignih bolesti. Karcinom bubrežnih ćelija čini gotovo 90% svih malignih tumora bubrega i to je najčešći tumor bubrega. Zahvaljujući sve češćoj upotrebi savremenih dijagnostičkih sredstava, ultrazvuka i kompjuterizovane tomografije povećava se broj slučajno otkrivenih tumora bubrega i tada se uglavnom radi o manjim tumorima.
U velikom broju slučajeva tumora bubrega, neophodno je da se uradi radikalna nefrektomija (odstranjenje kompletnog tkiva bubrega sa okolnim žlezdama). Na zapadu se ovakva intervencija sve češće izvodi laparaskopski i takva intervencija nosi manji rizik od komplikacija u poređenju sa klasičnom, otvorenom operacijom.
Postoje neke situacije kada se ne otklanja bubreg u celosti već se radi delimična nefrektomija koja može da se izvede kao otvorena ili kao laparaskopska operacija, u zavisnosti od iskustva i veštine hirurga. Operativno lečenje kod ove vrste pacijenata nosi značajno manju smrtnost od ove bolesti u odnosu na nehirurške metode. Ovo ne važi baš za sve pacijente, naročito ne za one starije od 75 godina.
Analize pokazuju da posle laparaskopske operacije pacijenti ostaju kraće u bolnici, imaju manju potrebu za analgeticima, oporavak je znatno kraći, tokom same operacije se gubi znatno manje krvi i samo trajanje operacije kraće traje. Istina je da vreme trajanja operacije zavisi najviše od iskustva hirurga i ono se skraćuje sa iskustvom koje hirurg ima u obavljanju laparaskopskih operacija.
Iako nema dovoljno dostupnih i kvalitetnih podataka da bi se doneli kvalitetni zaključci u vezi sa smrtnošću i sa ishodom lečenja  malignih tumora krioablacijom i radiofrekventnom ablacijom, metodama kojima se čuva najviše tkivo bubrega, u nekim slučajevima su ove metode najpogodnije. One su posebno indikovane kod starijih pacijenata i kod onih koji imaju udružene bolesti, koje komplikuju intervenciju.
U slučaju širenja bolesti i pojave metastaza, osim sistemske terapije, doktorima je i dalje na raspolaganju nefrektomija kao opcija lečenja. Sistemska terapija uključuje pre svega hemioterapiju i imunoterapiju, kao ciljne terapije lekovima koje deluju na specifične receptore u telu i na taj način kontrolišu bolest.
Citoreduktivna nefrektomija u kombinaciji sa interferonom alfa poboljšava preživljavanje pacijenata koji imaju metastatski bubrežni karcinom. Ovom terapijom se poboljšava preživljavanje i odlaže se sistemska terapija. Uz to koristi se radio terapija kod pacijenata sa metastazama na kostima i u mozgu i ona daje pre svega olakšavanje tegoba.
Doktori nisu sigurni šta uzrokuje rak bubrega, ali upozoravaju na određene faktore rizika – pre svega pušenje, gojaznost i povišen krvni pritisak. Oni koji imaju najbliže srodnike sa rakom bubrega, takođe imaju povišen rizik. I brojni drugi faktori se spominju kao povezani sa višim rizikom od bolesti, ali za to nema zvaničnih potvrda. To uključuje loše navike u ishrani, ili povremenu izloženost specifičnim kancerogenima, ali rezultati u literaturi su nedovoljni za jasne zaključke. Recimo, umereno konzumiranje alkohola izgleda ima zaštitni efekat ali nije poznato na koji način, a najefikasnija prevencija izbegavanje pušenja i smanjenje gojaznosti.

/by
, , ,

Kako održati vitalnost tokom hemoterapije

Kako održati vitalnost tokom hemoterapije

Ako ste podvrgnuti hemoterapiji, a želite da ostanete vitalni što je moguće više tokom lečenja, obratite pažnju na svoju ishranu koja ima veliki uticaj na celokupno stanje organizma.

Hemoterapija i tretmani zračenja dodatno iscrpljuju organizam pored same bolesti. Postoje različita iskustva sa hemoterapijom, slede saveti u vezi sa ishranom koji će pomoći da se lakše podnesu neprijatne nuspojave terapije.

Spremajte ukusnu hranu. Hemoterapija može da utiče na osećaj ukusa, dajući nekim namirnicama i piću metalan ili neprijatan ukus. Voda i meso su dve najčešće stvari koje postaju neukusne tokom hemoterapije. Ako postaje teško piti običnu vodu, pokušajte da uzimate aromatizovanu mineralnu vodu ili dodajte iseckani limun u vodu sa česme. Ako pojedine vrste mesa teže podnosite, pokušajte sa drugim izvorima proteina kao što su jaja, manje masni mlečni proizvodi, pasulj i riba.

Sprečite opstipaciju. Dok neki ljudi imaju problem sa dijarejom tokom hemoterapije, drugi  imaju sa opstipacijom. Unošenje tečnosti  je važno da bi se sprečila opstipacija. Uključujući sve vrste vlakana u ishrani koji takođe mogu biti od pomoći. Ako niste navikli na velike količine vlakana, povećavajte unos vlakana postepeno. Neka fizička aktivnost – čak i samo 20 minut – može biti moćan stimulans za crevnu peristaltiku.

Održavajte telesnu težinu.Oboleli od malignih bolesti ponekad mogu da dobiju na težini tokom lečenja. Stoga se preporučuju nisko – masni obroci i mnogo povrća.

Povećajte apetit. Mnogi ljudi koji prolaze kroz hemoterapiju imaju problem sa apetitom. Obzirom da se ugljeni hidrati dobro vare, preporučuju se grickalice sa žitaricama, tost sa puterom od kikirikija ili drugim orašastim plodovima ili humus namaz. Dobro se podnosi i jogurt i hranljivi šejkovi.

Zaustavite dijareju. Ako imate retku stolicu, izbegavajte masnu i prženu hranu, kofein, slatka pića i voćne sokove, zelene salate, sirove proizvode.

Vodite dnevnik ishrane. Zapisujte šta jedete i pijete tokom dana i zabeležite sve simptome koje svakodnevno doživljavate. To će pomoći da zajedno sa svojim lekarom identifikujete šta može biti uzrok mučnine, zatvora ili dijareje.

Tretirajte ranice u ustima. Neka vrsta hemioterapije može izazvati ranice u ustima – oralni mukozitis. Da bi potpomogli zaceljenje, izbegavajte začinjenu hranu, alkohol i vrelu hranu. Održavajte vlažnost usne duplje konzumacijom dovoljnih količina tečnosti tokom dana. Ispiranje usta slanom vodom nakon obroka takođe može biti od pomoći.

Održavajte organizam hidriranim. Dijareja i povraćanje u kombinaciji sa niskim unosom tečnosti može izazvati dehidrataciju. Znaci dehidratacije mogu uključivati suva ili lepljiva usta, upale oči, smanjena količina urina (urin je tamno žute boje kada se koncentriše) i nemogućnost lučenja suza.

Zaustavite mučninu. Konzumacija hladne hrane umesto tople, svež đumbir i čaj od nane ili đumbira mogu  da pomognu da se ublaži mučnina. Takođe je najbolje da izbegavate masnu ili prženu hrane i hranu sa jakim mirisima.

Jedite manje obilne obroke. Manje obilni obroci se bolje tolerišu tokom hemoterapija od obilnih obroka. Češći i manje obilni obroci pomažu i sa problemima sa mučninom.

Razgovarajte sa nutricionistom. Može pomoći savetovanje sa nutricionistom , koji je stručnjak za hranu i ishranu.

Izbegavajte alkohol. Tokom hemoterapije poštedite jetru jer ona pomaže organizmu da metaboliše sve potencijalne toksine iz krvotoka. Alkohol može izazvati nepotrebni stres za jetru i otežati jetri da obradi  hemoterapije. Alkohol takođe može pogoršati mučninu ili druge gastrointestinalna neželjena dejstva hemoterapije ili može stupiti u interakciju sa lekovima hemoterapije i promeniti njihovo dejstvo.

Oprezno sa suplementima. Posavetujte se sa svojim lekarom pre uvođenja nekog suplementa, jer oni takođe mogu uticati na dejstvo hemoterapije.

Ograničite unos zelenog čaja. Ograničite konzumaciju zelenog, belog i crnog čaja na jednu ili dve šolje dnevno. Oni su bogati fitohemikalijama i mogu ometati željeni efekat hemoterapije.

Posavetujte se sa svojim lekarom o sojinim namirnicama. Sojine namirnice imaju sastojke koji mogu nepovoljno uticati kod određenih vrsta tumora.

Brojne su dobrobiti kordicepsa kod osoba na hemoterapiji I radioterapiji. Predstavlja efikasno sredstvo pomoću kojeg imuni sistem i celo telo mogu da se održe jakim i vitalnim iako su istovremeno izloženi efektima hemoterapije i zračenja. Kordiceps ublažava tegobe koje nastaju kao posledica neželjenih efekata lekova koji se primenjuju u hemoterapiji. Smanjuje mučninu, bolove i gubitak težine. Jača imuni sistem tj. sprečava propadanje belih krvnih zrnaca (leukocita), koji su najosetljiviji na štetna dejstva antitumorske terapije. Pomaže da se održi normalan broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i krvnih pločica (trombocita). Kordiceps štiti i ćelije bubrega i jetre od toksičnih efekata hemoterapije, preko kojih se ovi lekovi metabolišu. U nekim studijama je čak ustanovljeno da kordiceps ima svojstvo da pojačava aktivnost antitumorske terapije.

tumor

kordiceps

 

Primed prirodne preparate na bazi kordicepsa možete kupiti u Primed biljnim apotekama ulica Vojvode Stepe 120, Primed Biošop, ulica Knez Mihajlova 21a, TC Milenijum, lokal 54, Primed Biošop 2, ulica Jurija Gagarina 151g, TC Piramida, lokal 10.

Telefoni za informacije: 0113912431, 0113288948, 0112168073

/by
, , ,

Terapija koštanih metastaza tumora dojke

koštane metastaze

Kod žena sa uznapredovalim malignim tumorom dojke najčešće mesto metastaza su kosti i javljaju se kod 65 do 75 posto pacijentkinja. Prema izgledu na rengenskom snimku razlikuju se dve vrste koštanih metastaza: osteolitične metastaze, kod kojih dolazi do razgradnje kostiju i osteoblastične metastaze kod kojih dolazi do stvaranja nove, ali slabije kosti. Kod tumora dojke najčešće se sreću osteolitične metastaze.

Terapija koštanih metastaza

Bisfosfonati su grupa lekova koja sprečava razgradnju kostiju. Kod pacijentkinja sa malignim tumorom dojke koji je metastazirao na kost, ovi lekovi mogu zaustaviti ili usporiti razgradnju kostiju tako da na taj način smanjuju pojavu komplikacija koštanih metastaza. Bisfosfonati mogu biti u obliku tableta (ibandronat, klodronat, alendronat) ili u vidu intravenske infuzije.
Vitamin D i preparati kalcijuma se često koriste uz bisfosfonate kao dopunsko lečenje. Uz to, kod obolelih je neophodna promena stila života, bez konzumiranja alkohola, cigareta, kao i redovna fizička aktivnost.
Studije i istraživanja su pokazali da primena bisfosfonata kod bolesnica sa koštanim metastazama malignog tumora dojke smanjuje rizik od nastanka koštanih komplikacija. Pritom se misli na rizik od preloma kostiju, kompresiju kičmene moždine, potrebu za operacijom i zračenjem zahvaćene kosti. Takođe, ovi lekovi snižavaju nivo kalcijuma u krvi kod pacijentkinja sa hiperkalcemijom koja nastaje kao posledica nastanka koštanih metastaza.Pored toga, ovi lekovi snižavaju i bol. Primenjeni samostalno ili u kombinaciji sa drugim vidovima lečenja, sistemskom terapijom ( citostatici, hormonska terapija) mogu smanjiti tumorsku masu i u kostima i u mekim tkivima, mogu sprečiti nastanak novih krvnih sudova tumora, invaziju i lepljenje tumorskih ćelija za kost i podsticati umiranje tumorskih ćelija. Međutim, nema dokaza da bisfosfonati sprečavaju nastanak koštanih metastaza niti da produžavaju preživljavanje obolelih.
Jedna od retkih, ali najtežih negativnih efekata primene bisfosfonata je osteonekroza kostiju vilice. U pitanju je pojava nekroze kosti u usnoj šupljini koja ne zaceljuje ni nakon 6 do 8 nedelja, uprkos lečenju. Faktor rizika za nastanak osteonekroze kostiju vilice je vađenje zuba za vreme terapije bisfosfonatima, a stimulisana je infekcijom okolnog područja. Iz tog razloga je potrebno, pre početka terapije bisfosfonatima sanirati sve procese u vilici i na zubima i redovno održavati higijenu usne duplje, kako bi se smanjio rizik od ove pojave. U tereapiji osteonekroze kostiju vilice se primenjuju: analgetici, antibiotici, antibakterijski rastvori za ispiranje usne duplje, debridman sa hirurškim čišćenjem zahvaćenog tkiva. Uznapredovali i uporni slučajevi bolesti se leče hirurškim putem i hiperbaričnom komorom.
Druga nuspojava koja se javlja kod intravenske primene bisfosfonata je bubrežna insuficijencija ili zatajivanje bubrežne funkcije. Ova pojava je češća kod pacijentkinja sa uznapredovalim malignim tumorom dojke, uz istovremenu primenu hemoterapije ili drugih lekova koji imaju štetno dejstvo na bubrege, kao i kod pacijentkinja sa nekom drugom hroničnom bolešću bubrega, visokim pritiskom i šećernom bolesti. Iz tog razloga je potrebno pažljivo pratiti funkciju bubrega za vreme primene bisfosfonata.
Bisfosfonati predstavljaju vrednu terapijsku opciju u lečenju bolesnica sa koštanim metastazama malignog tumora dojke. Koriste se sa ciljem ublažavanja postojećih tegoba izazvanih promenama u kostima i smanjivanja učestalosti komplikacija.

/by
, , ,

Toksični efekti antitumorskih lekova na srce

xxxxNakon dijagnoze tumora, sledeći važan korak je odluka o vrsti lečenja koja je najbolja u konkretnom slučaju. Operacija i zračenje se smatraju lokalnim tretmanima jer su usmereni samo na tumor, dok se hemoterapija, biološki lekovi i hormonski lekovi smatraju sistemskom terapijom jer oni utiču na telo u celini. U terapiji tumora se veoma često koristi kombinacija više vrsta lečenja.
Sistemska hemoterapija uništava ili usporava rast tumorskih ćelija, ali deluje i na zdrave ćelije pa izaziva niz nuspojava za vreme lečenja, a ponekad i nakon nekoliko godina.
Sistemska terapija može izazvati umor, ispadanje kose, ulceracije u usnoj duplji, proliv, smanjenje i gubitak plodnosti, smanjeno stvaranje krvnih ćelija što može dovesti do anemije, čestih infekcija, krvarenja…
Osim ovih, dobro poznatih neželjenih efekata, sistemska terapija tumora može imati i negativno dejstvo na srce i krvne sudove, bilo direktno, bilo indirektno promenom arterijskog pritiska, poremećajem ravnoteže masti, razvojem metaboličkog sindroma ili stvaranjem krvnih ugrušaka.
Antitumorski lekovi na srcu izazivaju:
– Oštećenje srčanog mišića (miokarda) i smanjenje sposobnosti kontrakcije, odnosno istiskivanja krvi iz srca što rezultira proširenjem srca i različitim stupnjevima srčanog zatajenja.
– Promene srčanog ritma i aritmije.
– Promene na krvnim sudovima srca koji hrane srčani mišić što može izazvati infarkt miokarda.
Najpoznatiji lekovi koji mogu oštetiti srčani mišić pripadaju grupi antaciklina (doksorubicin, epirubicin) koji posredstvom stvaranja slobodnih radikala dovode do smrti ćelija srca. Ovi lekovi se primenjuju u različitim hemoterapijskim protokolima u lečenju raka dojke. Kardiotoksičnost ovih lekova zavisi od njihove ukupne doze, načina primene i postojanja predhodnih srčanih bolesti.
Kako prepoznati srčane nuspojave?
Hemoterapija je praćena nizom nuspojava od kojih neke mogu biti potencijalno smrtonosne. stoga je jako važno prepoznati ih na vreme i preduzeti odgovarajuće terapijske postupke.
U slučaju srčanih poremećaja potrebno je obratiti pažnju na sledeće simptome: nizak pritisak, stezanje u grudima, kratak dah, loša tolerancija fizičkog napora, brzo umaranje, nepravilan rad srca, preskakanje srca, suvi kašalj, spavanje na uzdignutom uzglavlju, otok nogu…
U svim navedenim situacijama je neophodno obavestiti lekara i u skladu sa trenutnim stanjem primeniti odgovarajuću terapiju. Važno je što ranije uvideti promene jer su tada rezultati lečenja mnogo bolji uz manju mogućnost neželjenih ishoda. Lekar vam može smanjiti dozu leka, proisati drugi antitumorski lek ili lek koji će zaštititi vaše srce.
Kako da sami zaštitite svoje srce tokom hemoterapije?
Da biste održali svoje srce zdravim preporučuje se uzimanje optimalne ishrane sa manje zasićenih masnoća i rafinisanih ugljenihhidrata, ograničite i unos soli na 2-3 gr dnevno, redovno kontrolišite krvni pritisak, masnoće i šećer u krvi. Ako već imate neku kardiološku bolest potrebno je da redovno uzimate svoju terapiju, konsultovati svoga kardiologa i onkologa vezano za efekte leka i potencijalne neželjene efekte.

/by
, , , ,

Da li reumatoidni artritis nosi veći rizik za razvoj malignih bolesti?

reumatoidni artritis i rizik od razvoja tumora

Prilikom razmatranja rizika za pojavu tumora kod osoba sa reumatoidnim artritisom, korisno je da se posebno razmotre pojedina maligna oboljenja. Dok je ukupan rizik za pojavu tumora kod ljudi sa reumatoidnim artritisom na istom nivou kao i u opštoj populaciji, postoji nešto veća učestalost limfoma i tumora pluća i niža učestalost kolorektalnih i tumora dojke kod onih sa reumatoidnim artritisom.

Biološki lekovi i rizik za nastanak malignih oboljenja

Pošto su razvijeni bioloških lekova i koriste se za lečenje reumatoidnog artritisa počev od 1998. godine, zabrinutost zbog rizika od razvoja malignih oboljenja je porasla. Ne samo da ima pitanja o rizicima za maligna oboljenja kod osoba sa reumatoidnim artritisom, postoje i pitanja u vezi tretmana reumatoidnog artritisa. Pre ere bioloških lekova, konkretno TNF inhibitori, koristili su se samo sledeći lekovi za lečenje reumatoidnog artritisa-metotreksat, sulfasalazin, hidroksihlorokin i soli zlata. Iako postoji zabrinutost i u vezi sa ovim lekovima, zabrinutost  je povećana zbog opasnosti od ozbiljnih infekcija i maligniteta nakon što su uvedeni TNF inhibitori.

Lečenje artritisa

TNF (tumor necrosis factor) je proinflamatorni citokin. Ali druga uloga koju TNF igra u telu, je da promoviše nekrozu tumorskih ćelija i smrt tumorskih ćelija, što stvara zabrinutost u vezi moguće veze  sa nastankom maligniteta. Drugim rečima, ako se inhibira TNF radi kontrole upale, to omogućava da se razvije tumor? Na osnovu nekoliko studija praćenja limfoma kod pacijenata lečenih inhibitorima TNF za reumatoidni artritis, FDA je u martu 2003. godine izneo upozorenje o potencijalnom riziku za razvoj maligniteta sa upotrebom TNF inhibitora.

Rezultati studija

Samo jedna objavljena studija (Bongartz et al . , 2006) je pokazala povećan rizik od razvoja tumora kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom lečenih inhibitorima TNF u odnosu na pacijente koji su dobijali placebo. Ova studija je obuhvatila više od 5.000 pacijenata sa reumatoidnim artritisom iz 9 randomiziranih, kontrolisanih ispitivanja koja su trajala od 3 do 12 meseci. Tu je utvrđen statistički značajan rizik od maligniteta kod pacijenata lečenih lekovima Humira ( adalimumab ) ili Remicade (infliksimab ) u odnosu na placebo grupu.

Međutim, nekoliko drugih studija, uključujući i Mariette et al . (2011), Askling et al. ( 2011 ), i Volfe i Mišo ( 2007 ), nije utvrdilo sličan rizik od maligniteta kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom tretirani TNF inhibitorima.

Određeni tipovi malignih oboljenja

Limfomi

  • Poznato je da ljudi sa reumatoidnim artritisom imaju oko dvostruko veći  rizik od razvoja limfoma u odnosu na opštu populaciju. Aktivnost bolesti i ozbiljnost može dodatno povećati i rizik.

Karcinom kože

  • Na osnovu brojnih studija, zaključeno je da postoji povećan rizik za karcinom kože koji je povezan sa upotrebom TNF inhibitora u lečenju reumatoidnog artritisa.

Tumori pluća

  • Na osnovu analize 12 studija, ljudi sa reumatoidnnim artritisom imaju povećan rizik od razvoja tumora pluća u odnosu na opštu populaciju. Osobe sa reumatoidnim artritisom imaju 63 % veće šanse nego osobe iz opšte populacije da razviju tumor pluća.

Karcinom dojke

  • Sistematska analiza randomiziranih, kontrolisanih studija od januara 1998. do jula 2013. godine gde su se poredili pacijenati sa reumatoidnim artritisom tretirani TNF inhibitorom plus metotreksat, ili placebo plus metotreksat  i pratili više od 24 nedelje. Rezultati ispitivanja nisu pokazali statistički značajno povećanje razvoja karcinoma dojke ili ukupnih maligniteta kod odraslih sa reumatoidnim artritisom tretirani TNF inhibitorom. U studiji jeste bilo više pacijenata koji su razvili malignitet dok su bili tretirani TNF inhibitorima u poređenju sa pacijentima koji su dobili placebo ili metotreksat, ali razlika nije bila statistički značajna.

Kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom koji su imali u anamnezi karcinom dojke, a tretirani su TNF inhibitorima, nije imao bilo recidiva u većem procentu od pacijenata koji nisu tretirani TNF inhibitorima, prema rezultatima objavljenim u Analima reumatskih bolesti (8 avgust , 2014).

Primed Kordiceps prah i Primed 13 Forte su izuzetani preparati koji u prirodnom obliku sadrži veliki broj nutritivnih I aktivnih materija koje su neophodne za uspostavljanje normalnog rada svih sistema I organa u našem organizmu.

Kordiceps ima dvosmerno delovanje na regulaciju funkcije imunog sistema:

  • U slučajevima oslabljenog imuniteta (maligna oboljenja, hepatitis, HIV infekcija) pod dejstvom kordicepsa broj I aktivnost belih krvnih zrnaca raste.
  • U slučajevima prekomerne aktivnosti imunog sistema kod autoimunih bolesti (alergija, dijabetes, reumatoidni artritis, psorijaza, lupus, kolagenoza, limfom itd.) snižava imunitet što je poznato kao imunosupresija. Do danas je kordiceps vodeći proizvod protiv autoimunih bolesti i to potpuno prirodan bez štetnih delovanja za razliku od kortikosteroida.

 

 

/by