Posts

, , ,

Promene na mamogramu – šta sleduje?

abnormalan mamogram

Abnormalan nalaz na mamogramu može da unese paniku u život žena, Neke od tih vizuelizovanih promena su benigne, neke su normalan proces starenja organizma, dok su pojedine sumnjive i zbunjujuće i zahtevaju detaljnija ispitivanja.

Tri najčešća promene na mamogramu, koje radiolozi žele dodatno da ispitaju i provere su:

  • Nova izraslina
  • Asimetrična gustina – (tkivo dojke ne izgleda isto u obe dojke)
  • Novonastale kalcifikacije (male bele tačkice)

Za prve dve promene bi trebalo uraditi dodatni snimak i ultrazvučno snimanje da se ustanovi da li je promena ispunjena tečnošću ili je čvrsta i da bi se stekao bolji uvid u oblik. Promene koje su nepravilne ili zvezdaste su zabrinjavajuće.

Za tumačenje kalcifikacija bi trebalo imati posebne stavove o uvećanju koji mogu da pomognu da se utvrdi da li su promene normalne ili sumnjive. Većina kalcifikacija su normalne pojave i povezane su  sa starenjem – nisu posledica uzimanja previše kalcijuma.

Ako Vam lekari kažu da ponovite snimak za 6 meseci, to znači da pretpostavljaju da je promena benigna. Međutim, ako ne želite da čekate 6 meseci imate pravo da tražite drugo mišljenje.

Uporedo lekar treba uraditi i fizički pregled grudi da bi bili sigurni da promena nije opipljiva. Zapamtite ključna stvar kod mamograma je da on treba da pronađe lezije rano i dok su suviše male da bi se osećale pod prstima.

Ukoliko postoje manje, ali sumnjive promene na mamogramu zahteva se biopsija. Rade se stereotaksijska biopsija i Core biopsija. Ovaj način biopsije se pokazao pouzdanim kao i hirurška biopsija, ali je mnogo manje invazivna.

Drugi način da se uradi biopsija je uz vizuelizaciju ultrazvukom – to je ponekad lakša varijanta jer dojka ne mora da bude komprimovana. Većina mamografskih promena, osim kalcifikacija, mogu se identifikovati na ultrazvuku.

/by

Istine i zablude o čvorićima u dojkama

Čvorići u dojkamaKada se napipa čvorić u dojci svaka zabrinutost je razumljiva. Savet je da ne treba žuriti sa zaključcima. Pre nego što obavezno posetite svog lekara ,da biste ohrabrili sebe, proverite da li ste naseli na neki od mitova vezanih za čvoriće u dojkama.

Mit broj 1: Čvorić u dojci je sigurno rak.

Većina čvorića koje žene napipaju u dojkama (čak 8 od 10) nisu rak. To su najčešće ciste, fibroadenomi ili ciste koje se pojavljuju tokom menstrualnog ciklusa. Bitno je da žena poznaje svoje telo i primeti njegove promene jer joj to može spasiti život.

Mit broj 2: Ako ste napipali čvorić u dojci dovoljno je uraditi samo mamografiju.

Ponekad je pored mamografije potrebno uraditi još pregleda da bi sa sigurnošću postavili dijagnozu. To su ultrazvuk dojke, magnetna rezonanca ili pak kontrolna mamografija. Nekad postoji potreba za biopsijom tj. uzimanjem malog uzroka tkiva koji se proverava pod mikroskopom.

Mit broj 3: Kancerogeni čvorići u dojci su uvek bezbolni

Ovo ne mora biti tačno. Ako osećate bol u dojci to ne isključuje rak. Primer je inflamatorni karcinom dojke koji daje simptome poput crvenila, otoka, temperature i bola u dojci.

Mit broj 4: Ako ste napipali čvorić u dojci dok dojite to sigurno nije rak.

Premda dojenje smanjuje rizik od pojave karcinoma dojke ipak može da se desi. Ako ste već napipali čvorić u dojci nemojte ga ignorisati, uradite ultarzvuk da biste bili sigurni.

Mit broj 5: Ako ste mlađi od 30 godina i napipali ste čvorić u dojci, to sigurno nije rak.

Istina je da žene najčešće dobiju rak nakon menopauze ili posle 50 godina, ali može se desiti da se on javi i kod znatno mlađih žena.

Mit broj 6: Veličina čvorića ukazuje na njegovu prirodu.

Nije istina da mali čvor ne znači rak za razliku od velikog. Veličina dojki kod žena varira kao i promene u njima. Ako napipate čvorić, čak iako je mali obratite se svom lekaru. Ponekad manji čvorić može značiti jako agresivnu bolest.

Mit broj 7: Ako ste napipali čvorić ubrzo nakon mamografije u redu je da sačekate sledeću.

Ako primetite čvorić ubrzo nakon mamografije čiji su rezultati bili normalni obavezno se javite lekaru. Mamograf nekada može propustiti neke vrste raka ako imate gusto tkivo dojke ili je rak na nezgodnom mestu.

Mit broj 8: Ako u vašoj porodici postoji slučaj raka dojke onda ćete ga imati i vi.

Prema podacima Američkog udruženja za borbu protiv raka manje od 15% žena sa rakom dojke imaju rođaku koja je bolovala od iste bolesti.

/by

Tumorski markeri

Tumor markeriTumorski markeri su specifični biomolekuli koje stvara organizam kao metabolički ili imunološki odgovor zdrave ćelije na prisutnost maligne ćelije ili ih produkuju same maligne ćelije kao sastavne biomolekule maligniteta. Tumorski markeri mogu biti: enzimi, specifični proteini, različiti antigeni, hormoni, specifični receptori i dr. Danas je otkriveno preko 100 različitih tumorskih markera, ali se u laboratorijskoj praksi za sada koristi oko dvadesetak.

Tumorski markeri se najčešće određuju iz krvi, urina ili uzorka tkiva korišćenjem različitih laboratorijskih metoda.

Tumorske markere treba odrediti kad je osoba zdrava. Svaka osoba ima svoju etalonsku (osnovnu ili početnu) vrednost svakog tumorskog markera posebno.

Određivanje koncentracije tumorskih markera se može raditi u vreme postavljanja dijagnoze; pre, u toku ili nakon završetka terapije; i na kraju periodično da bi se ustanovilo eventualno ponovno jaljanje tumora.

Ako se tumorski marker određuje da bi se ustanovila uspešnost terapije ili da bi se videlo da li je došlo do pogoršanja osnovne bolesti i ponovnog javljanja tumora, njegovu koncentraciju treba određivati periodično u određenim vremenskim razmacima (da bi se videlo da li dolazi do povišenja ili smanjenja koncentracije istog). Ovakva SERIJSKA određivanja su svakako daleko značajnija u odnosu na pojedinačno merenje nivoa tumorskih markera.

Tumorski markeri se ne mogu koristiti za dijagnozu kancera. Zlatni standard za postavljanje dijagnoze maligniteta je BIOPSIJA (uzimanje dela tkiva tumora, nakon čega se različitim patohistološkim tehnikama dokazuje prisustvo tumorskih ćelija koje se mogu videti pod mikroskopom). U slučaju da je maligni proces već toliko uznapredovao u trenutku otkrivanja određivanje tumorskih markera može poslužiti za otkrivanje primarnog tumora (tj. gde je proces započeo). Npr. ukoliko žena ima maligni tumor koji prožima celu karlicu i trbuh i uz to povećan CA 125, najverovatnije je da je tumor ovarijalnog porekla (čak i u slučaju da hirurg ne može da razluči koje je izvorno mesto kancera). Ovo je od presudnog značaja za donošenje odluke o protokolu i vrsti terapije.

Alfa- feto protein (AFP) je primer tumorskog markera koji može pomoći dijagnostici kancera jetre. Nivo ovog tumorskog markera može biti povećan u raznoraznim bolestima jetre, ali ako dostigne određeni visoki nivo, doktor može biti poprilično siguran da je u pitanju maligni proces.

Jedna od najvećih uloga određivanja koncentarcije tumorskih markera jeste upravo u praćenju uspešnosti primenjenih terapijskih pocedura (pogotovo kod uznapredovalih maligniteta). Ako se tumorski marker odredi pre i posle primene terapije, i pri tome je došlo do značajnog pada njegove koncentracije znači da je primenjen protokol u lečenju bio jako uspešan. Sve ostale procedure za procenu uspešnosti terapije, kao što su rendgen, magnetna rezonanca, skener i sl. su mnogo skuplje i sa većim rizikom po čovekovo zdravlje. S druge strane, ako uz primenjenu terapiju tumorski marker raste, to je znak neadekvatnosti terapije i da ona mora biti modifikovana. Jedini izuzetak je slučaj ogromne osetljivosti na određene hemoterapijske lekove, kada taj lek uništi u kratkom roku veliki broj malignih ćelija i uzrokuje oslobađanje ogromnih količina markera u krv, što će dovesti do KRATKOTRAJNOG porasta njegove koncentracije.

Tumorski markeri mogu poslužiti otkrivanju rekurentnih tumora nakon završetka terapije i kada još ne postoje znaci, simptomi istog. Čak i pre nego što se isti tumor može dokazati imaging tehnikama. Ovo se najčešće odnosi na sledeće tumorske markere:

  • Prostata specifičan antigen (PSA) za rak prostate
  • Humani horionski gonadotropin (HCG) za gestacione tumore trofoblasta i neke tumore gestacionih ćelija
  • Alfa- feto protein (AFP) za rak jetre i tumore germinativnih ćelija
  • CA 125 za tumore jajnika
  • Karcino embrionalni antigen (CEA) za kancere debelog creva

U ovakvim slučajevima periodično, serijsko određivanje tumorskog markera ima monogo veći značaj nego pojedinačno i nasumično rađenje istih analiza. Pri tom, preporučuje se POREĐENJE REZULTATA TESTOVA RAĐENIH U JEDNOJ, ISTOJ LABORATORIJI, a takođe uvek voditi računa da su koncentracije izražene u istim jedinicama (ng/mL, U/mL i sl).

/by