, , ,

Uloga tumor markera

tumor-markeriU kliničkoj praksi tumor markeri se najviše koriste za procenu uspešnosti terapije pojedinih tumora i za rano otkrivanje recidiva (povratka) bolesti. Pad nivoa tumor markera tokom lečenja, odnosno neposredno nakon završenog lečenja tumora ukazuje na povoljan odgovor tumora na terapiju. Međutim,održavanje visoke vrednosti tumor markera uprkos lečenju ili čak njegov dalji rast, znak su nedelotvornosti terapije.
Uspešno lečenje– može se reći da je lečenje uspešno kada je nakon sprovedene terapije tumora nivo tumor markera pao na normalnu vrednost. To nam govori da je tumorska masa maksimalno smanjena ili čak potpuno uklonjena.
Delimično uspešno lečenje– je ono kod koga je nakon sprovedene terapije došlo do značajnijeg pada nivoa tumor markera, ali je on još uvek iznad normalnih vrednosti. Ovakav nalaz nam govori da primarni tumor nije u celosti odstranjen ili da postoji neka dodatna lokalizacija tumora ili da su prisutne metastaze.
Neuspešno lečenje– je ono kod koga je uprkos sprovedenoj terapiji tumora vrednost tumor markera ostala napromenjena ili je eventualno još i porasla.
Povratak bolesti (remisija)– ponovni porast nivoa tumor markera koji se nakon primarnog lečenja bio spustio na normalu.
Tumor markeri takođe predstavljaju veliku pomoć u postavljanju tačne dijagnoze, pri čemu njihova uloga leži u pravilnom usmerevanju dijagnostičkih procedura, čime je moguće značajnije skratiti vreme potrebno za postavljanje konačne dijagnoze. To je u slučaju malignih oboljenja od neizmerne koristi.
Noviji tumor markeri pokazuju ujedno i preduslov delovanja pojedinih antitumorskih lekova. Konačno, neki tumor markeri vrlo dobro govore o proširenosti tumora i njegovoj agresivnosti. Time nam daju mogućnost preciznijeg određivanja stadijuma maligne bolesti, kao i njenu prognozu.

/by

Šta je to neuroblastom?

Neuroblastom je tumor koji počinje u prvobitnim nervnim ćelijama koje se nalaze u embrionu ili fetusu. Termin neuro se odnosi na poreklo od nervnih ćelija, a blastom se odnosi na ćelije u razvoju ili nezrele ćelije. Ova vrsta tumora ce sreće kod odojčadi i male dece, retko se nalazi kod dece starije od 10 godina.
Neuroblastom se može javiti u nekoliko delova tela, najčešće u oku i nadbubrežnim žlezdama, čije ćelije imaju slično poreklo. Nešto ređe, neuroblastom se može razviti i u drugim oblastima tela, abdomenu, kičmi, vratu, tamo gde u blizini postoje grupe nervnih ćelija.
Neki oblici neuroblastoma se mogu povući sami od sebe, a neki zahtevaju kompleksno lečenje. Ovo zavisi od više faktora.
Znaci i simptomi neuroblastoma variraju u zavisnosti od dela tela koji je pogođen.
Najčešći oblik neuroblastoma se javlja u stomaku i ima sledeće simptome:
Bol u stomaku
Masa ispod kože koja nije tvrda na dodir
Promene u pražnjenju creva , pojava dijareja
Otoci u nogama
Neuroblastom u grudnom košu može imati sledeće znake i simptome:
Vizing
Bol u grudima
Drugi simptomi i znaci neuroblastoma su:
Čvorić ispod kože
Ispupčene očne jabučice (proptoza), nejednake veličine zenica.
Tamni kolutovi oko očiju
Bol u leđima
Groznica
Neobjašnjiv gubitak težine
Bol u kostima.
Generalno, rak počinje genetskom mutacijom zbog koje ćelije nastavljaju da rastu i razmnožavaju, bez odgovora na signal da prestanu sa deobom. Akumulacijom abnormalnih ćelija nastaje tumor. Nije jasno šta dovodi do genetske mutacije koja uzrokuje pojavu neuroblastoma.
Neuroblastom počinje u neuroblastima, nezrelim nervnim ćelijama fetusa. Kako plod sazreva, neuroblasti se mogu pretvoriti u nervne ćelije koje ulaze u sastav nadbubrežne žlezde. Deca sa porodičnom istorijom javljanja neuroblastoma, češće oboljevaju od neuroblastoma. Pravi uzrok pojave ovog tumora, nije poznat.

/by
, ,

Tumori očnog živca

 

Najčešći benigni tumor očnog živca je gliom očnog živca. U pitanju je benigni tumor koji nastaje na strukturama očnog živca. Tumorska masa može da zahvati samo očnu jabučicu ili da zahvati i udaljene strukture koje se nalaze blizu optičkog centra u kori velikog mozga.
Gliomi očnog živca se mogu podeliti u dve grupe, one koji se javljaju kod dece i koji su benigniji po prirodi od onih koji se javljaju kod odraslih i koji su često fatalni i pored adekvatnog lečenja.
Simptomi glioma očnog živca su:
– postepeno slabljanje vida
-izbočenost očnih jabučica, egzoftalmus.
-glavobolja.
-mučnina i povraćanje usled povećanja intralobanjskog pritiska.
-kod brzorastućih tumora javlja se potpuno slepilo na zahvaćenom oku.
-obično se javljaju jednostrano, ređe bivaju zahvaćena oba oka.
-kod zahvatanja moždanih struktura prognoza je lošija.
Dijagnoza se postavlja na prvom mestu anamnezom, neurološkim i oftalmološkim pregledom. Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu rendgena lobanje, skenera i magnetne rezonance.
Lečenje koje je najuspešnije je hirurško odstranjivanje glioma u potpunosti. Kod glioma očnog živca kod kojih nije moguće odstranjenja tumora u potpunosti, primenjuje se zračna terapija.

/by
,

Simptomi i znaci intrakranijalnih tumora

Svaka novostvorena masa u lobanjskoj duplji koja napreduje i raste, utiče na moždano tkivo tako što ga razara, zamenjuje ili potiskuje. Ranije ili kasnije to dovodi do porasta pritiska u lobanji i javljaju se simptomi i znaci intrakranijalnih tumora.
Kao najčešćim opštim znacima intralobanjskih tumora se navode: glavobolja, povraćanje i promene na očnom dnu u vidu zastojne papile.

Glavobolja kod intrakranijalnih tumora može nastati zbog pritiska ili rastezanja struktura koje su osetljive na bol. To su tvrde moždane opne, venski sinusi, arterije na bazi mozga, moždani živci koji su osetljivi na bol. Glavobolja kao simptom se nešto ranije javlja kod tumora u zadnjoj lobanjskoj jami, često je pulsirajućeg karaktera ili žarenja. Postepeno se pojačava i najvjše je izražena u ranim jutarnjim satima i ponekad se javlja i u toku noći. Glavobolja se pojačava pri nekim aktivnostima: fizička aktivnost, kašalj, kijanje, naprezanje… U početku rasta tumora narvni sistem, svojim kompenzatornim mehanizmima, dozvoljava latentnu fazu tj. fazu adaptacije moždane mase na otok, što se klinički manifestuje periodičnim napadima glavobolje, kao i njenim intenzitetom i trajanjem. Nakon prestanka perioda adaptacije i nastajanja difuznog otoka mozga, glavobolja postaje difuzna i kontinuirana, tokom celog dana.

Promene na očnom dnu ili takozvana zastojna papila nastaje zbog zastoja krvi u venama očnog dna usled porasta intrakranijalnog pritiska. Zastojna papila se javlja vrlo rano kod tumora malog mozga, ali i kod drugih poremećaja u lobanji.

Povraćanje je jedan od najčešćih znakova intrakranijalnih tumora i javlja se u jutarnjim časovima. Nastupa naglo, u vidu mlaza, bez nagoveštavajuće mučnine.
Epileptični napadi su čest simptom, javlja se prvi put u životu pacijenta, sa gubitkom svesti, grčevima, penom na ustima, ugrizom jezika i spontanim mokrenjem. Može se javiti i u obliku suženja svesti, sa grčevima mišića jedne ruke ili noge ili sa grčevima mišića lica.
U ostale simptome i znake intrakranijalnih tumora spadaju: nesigurnost pri hodu, gubitak ravnoteže, vrtoglavica, poremećaj intelekta ( zanesenost, tupost, usporenost misli, pospanost, depresija), poremećaj pulsai, krvnog pritiska, ritma disanja…

 

/by

Istine i zablude o raku dojke

DojkaRak dojke je najčešće maligno oboljenje kod žena o kojem se još ne zna dovoljno, pa njegovo otkrivanje i lečenje otežavaju brojne predrasude.

I Žene koje u porodici nemaju obolele od raka dojke su u malom riziku da i same obole od ovog raka

Više od 75% žena sa rakom dojke nema pozitivnu porodičnu anamnezu, odnosno rak u porodici. Ipak, žene koje imaju majku ili sestru sa rakom dojke imaju od dva do četiri puta veći rizik da obole.

II Uzimanje estrogena uzrokuje rak dojke

Nema potvrda da estrogen u antibebi pilulama i onaj koji se daje kao supstituciona terapija kod žena posle menopauze uzrokuju rak dojke. Ali, ako rak već postoji, estrogen može da stimuliše njegov rast.

III Mamografija je bolna i može da našteti dojci

Tokom mamografskog pregleda dojka je potisnuta, ali to nije ni štetno za dojku ni bolno. Oseća se samo nelagodnost, ali ako se mamografija radi posle menstruacije, nelagodnost je manja jer je tada dojka manje osetljiva.

IV Odstranjivanje cele dojke bezbednije je od segmentne mastektomije i zračenja

Procenat preživljavanja je isti za pacijentkinje koje su imale poštednu operaciju na dojci kao i kod žena koje su imale totalnu ili modifikovanu radikalnu mastektomiju.

V Ženama koje imaju bogatu porodičnu anamnezu ne bi trebalo da se radi poštedna operacija dojke koja čuva većinu tkiva

Pozitivna porodična anamneza nije kontraindikacija za poštednu operaciju. Odluka o tome zavmamoisi od stadijuma bolesti i telesne građe. Da bi se uradila poštedna operacija, dojka mora biti dovoljno velika da se izvadi tumor i deo tkiva oko tumora.

VI Ako se jednom odstrane limfni čvorovi iz pazuha, ruke će uvek oticati

Neke žene imaju otok na ruci na strani gde im je rađena operacija. Ukoliko je operacija bila manje radikalna i žena se posle operacije pridržava uputstva lekara o radu sa rukom, otoci će biti ređi.

VII Zračna terapija gori i uništava kožu u predelu dojke

Iks – zraci koji se koriste za zračenje dojke mogu prouzrokovati privremeno crvenilo kože slično opekotinama od sunca. To se može smiriti mazanjem hidratantnih krema.

VIII Žene koje su zračene ne treba da imaju blizak fizički kontakt s familijom i prijateljima jer mogu da ih ozrače

Iks – zraci koji se koriste za tretman dojke ne zadržavaju se u telu, tako da žena koja je bila na zračenju ne treba da izbegava druge ljude.

IX Žena koja je lečena od raka dojke treba da izbegava trudnoću

Žene koje su izlečene i koje više nisu na tretmanu ne moraju da izbegavaju trudnoću. Uspešna trudnoća može da se desi čak i kod žena kod kojih se jedan režanj za rekonstrukciju dojke uzima sa trbuha.

X Hemioterapija se daje samo ženama kod kojih se rak dojke raširio

Hemioterapija se daje i ženama sa rakom dojke u ranoj fazi. To obično povećava šanse za preživljavanje i smanjuje mogućnost ponovnog javljanja bolesti. Hemioterapija se daje i pre operacije da bi se smanjila veličina tumora.

/by