Posts

Melanom oka

Melanom okaJavlja se u lokalizovanom obliku, kao kuglast tumor koji se izbočuje u šupljinu očne jabučice, ili se javlja u difuznom, ravnom obliku, koji zahvata i veliki deo površine. Često su prisutni nekrotični i upalni fenomeni koji mogu maskirati postojanje tumora i produžiti postavljanje njegove dijagnoze. U većini slučajeva tumor je iskomplikovan glaukomom. Smetnje vida su najraniji znaci kada je zahvaćena mrežnjača. Bol, krvarenja i upalne komplikacije javljaju se kasnije.

Dijagnoza se u osnovi zasniva na okultističkom pregledu difuznim osvetljenjem: osim prepoznavanja tumorske promene, može se dobiti nalaz delimičnog odlubljivanja (ablacije) mrežnjače i povećanja površinske vaskularizacije sudovnjače i beonjače. Takođe u dijagnostičkom profilu, korisnim su se pokazali ultrazvuk i termografija. Bioptička ispitivanja nisu izvodljiva pa je zbog toga kliničkom pregledu u celosti poveren izbor između držanja pacijenta samo pod kontrolom, sa opasnošću dosta kasne dijagnoze, ili izvođenja enukleacije odmah ( i time izazivanja slepila tog oka), sa nezanemarivim rizikom mogućeg beskorisnog žrtvovanja oka (lažna pozitivnost).

Proširenost

Melanom sudovnjače teži lokalnom napredovanju prelazeći zidove očne jabučice, a istovremeno teži stvaranju udaljenih metastaza, prvenstveno na jetri, kao i u brojnim drugim organima ili tkivima. Retko se širi duž optičkog nerva  ili zahvata drugo oko. Udaljene metastaze se u proseku ispoljavaju nakon tri godine, ali nisu retke ni one nakon 20-25 godina.

Terapija

Tretman izbora je hirurški, koji se može sastojati od obične enukleacije ako se tumor nalazi u očnoj jabučici. Ako postoji širenje van očne jabučice, potrebno je isprazniti očnu duplju. Treba izbegavati, čak i u oblicima najograničenijih dimenzija, ili tačne prirode, konzervativne mere poput dijtermokoagulacije.. Maligni melanom se smatra tumorom koji slabo odgovara na radioterapiju, pa ipak je radioterapija upešno korišćena u oblicima vrlo ograničene proširenosti, sa promerom manjim od 8mm, posebnim oblikom kontaktne zračne terapije, namenjene baš neoplazijama očne jabučice. Uz tu tehniku nivo lokalnih uspeha prealzi 60%, a vidna funkcija je očuvana kod polovine izlečenih slučajeva. Hemoterapija će imati vrlo važnu ulogu, kako u smislu dodatne terapije kao mere opreza zbog eventualnih neprimetnih metastaza, tako i za slučajeve u uznapredovanom stadijumu.

Prognoza

Prognoza malignog melanoma oka je ozbiljna. Globalno preživljavanje do 5 godina iznosi oko 50%, ali tumor teži ponovnom pojavljivanju i kasnije, pa je tako za 10 godina broj preživelih oko 35%. Nepovoljni prognostički elementi su:

-dimenzije tumora

-periferna lokalizacija (kasna pojava smetnji vida, a time i kasna dijagnoza)

-ekstrabulbarno širenje

-vreme koja je prošlo između pojave simptoma i zahvata

/by

Maligni tumor krajnika

Maligni tumor krajnikaMaligni tumori krajnika su najčešći tumori ždrela. To mogu biti tumori pločasto slojevitog epitela ili nešto ređe limfomi. Ponekad se javljaju metastaze iz udaljenih delova tela. Izlečivost ovih tumora je velika ako se dijagnoza postavi na vreme. U uznapredovalim stadijumima preživljavanje je manje od 50%.

Faktori rizika koji povećavaju šanse za nastanak ovog karcinoma jesu pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, uticaj nekih virusa kao npr. Epšejn Barovog virusa i humanog papiloma virusa. Žvakanje duvana, ishrana bogata mastima i siromašna vlaknima kao i upotreba velikih količina bibera povećavaju rizik od nastanka bolesti.Ova bolest je tri puta češća kod muškaraca, upravo zbog veće izloženosti faktorima rizika. Oboljevanje je najčešće u petoj deceniji života.

Koji su simptomi tumora krajnika? U početnim stadijumima nema izraženih simptoma. Javljaju se blaži bolovi u grlu, peckanje, osećaj grebanja sa suvim kašljem, osećaj stranog tela. Kasnije sa razvojem bolesti javljaju se:

  • Otežano gutanje, kasnije i otežano disanje.
  • Intenzivan bol u grlu naročito pri gutanju hrane.
  • Krvarenje naročito pri uzimanju čvrste hrane.
  • Česta je pojava izuzetno neprijatnog zadaha iz usta zbog raspadanja tkiva tumora.
  • Kako tumor često metastazira u regionalne limfne žlezde na vratu one bivaju uvećane i tvrde na dodir.
  • Ako se tumor širi ka jeziku on je bolan i otečen, a ako se širi ka karotidnoj arteriji moguća je pojava krvarenja jer tumor nagriza zid arterije.
  • Javlja se gubitak težine, malaksalost.
  • Javlja se grč mišića vilice ili trizmus.

Pošto ovi tumori ponekad rastu ka unutra onda se sa dijagnozom luta i gubi dragoceno vreme. Anamneza sa kliničkom slikom i pregledom otorinolaringologa je dovoljna da se posumnja na ovu bolest. Ponekad se rade dopunske analize da bi se odredila raširenost tumora kao npr magnetna rezonanca, komjuterizovana tomografija vrata i okolnih organa. Definitivna dijagnoza se postavlja biopsijom promene.

Lečenje obuhvata obavezno hirurško uklanjanje promene sa limfnim tkivom krajnika i okolne limfne žlezde. U zavisnosti od stadijuma bolesti primenjuju se adjuvantna radioterapija i hemioterapija.

/by

Tumorski markeri

Tumor markeriTumorski markeri su specifični biomolekuli koje stvara organizam kao metabolički ili imunološki odgovor zdrave ćelije na prisutnost maligne ćelije ili ih produkuju same maligne ćelije kao sastavne biomolekule maligniteta. Tumorski markeri mogu biti: enzimi, specifični proteini, različiti antigeni, hormoni, specifični receptori i dr. Danas je otkriveno preko 100 različitih tumorskih markera, ali se u laboratorijskoj praksi za sada koristi oko dvadesetak.

Tumorski markeri se najčešće određuju iz krvi, urina ili uzorka tkiva korišćenjem različitih laboratorijskih metoda.

Tumorske markere treba odrediti kad je osoba zdrava. Svaka osoba ima svoju etalonsku (osnovnu ili početnu) vrednost svakog tumorskog markera posebno.

Određivanje koncentracije tumorskih markera se može raditi u vreme postavljanja dijagnoze; pre, u toku ili nakon završetka terapije; i na kraju periodično da bi se ustanovilo eventualno ponovno jaljanje tumora.

Ako se tumorski marker određuje da bi se ustanovila uspešnost terapije ili da bi se videlo da li je došlo do pogoršanja osnovne bolesti i ponovnog javljanja tumora, njegovu koncentraciju treba određivati periodično u određenim vremenskim razmacima (da bi se videlo da li dolazi do povišenja ili smanjenja koncentracije istog). Ovakva SERIJSKA određivanja su svakako daleko značajnija u odnosu na pojedinačno merenje nivoa tumorskih markera.

Tumorski markeri se ne mogu koristiti za dijagnozu kancera. Zlatni standard za postavljanje dijagnoze maligniteta je BIOPSIJA (uzimanje dela tkiva tumora, nakon čega se različitim patohistološkim tehnikama dokazuje prisustvo tumorskih ćelija koje se mogu videti pod mikroskopom). U slučaju da je maligni proces već toliko uznapredovao u trenutku otkrivanja određivanje tumorskih markera može poslužiti za otkrivanje primarnog tumora (tj. gde je proces započeo). Npr. ukoliko žena ima maligni tumor koji prožima celu karlicu i trbuh i uz to povećan CA 125, najverovatnije je da je tumor ovarijalnog porekla (čak i u slučaju da hirurg ne može da razluči koje je izvorno mesto kancera). Ovo je od presudnog značaja za donošenje odluke o protokolu i vrsti terapije.

Alfa- feto protein (AFP) je primer tumorskog markera koji može pomoći dijagnostici kancera jetre. Nivo ovog tumorskog markera može biti povećan u raznoraznim bolestima jetre, ali ako dostigne određeni visoki nivo, doktor može biti poprilično siguran da je u pitanju maligni proces.

Jedna od najvećih uloga određivanja koncentarcije tumorskih markera jeste upravo u praćenju uspešnosti primenjenih terapijskih pocedura (pogotovo kod uznapredovalih maligniteta). Ako se tumorski marker odredi pre i posle primene terapije, i pri tome je došlo do značajnog pada njegove koncentracije znači da je primenjen protokol u lečenju bio jako uspešan. Sve ostale procedure za procenu uspešnosti terapije, kao što su rendgen, magnetna rezonanca, skener i sl. su mnogo skuplje i sa većim rizikom po čovekovo zdravlje. S druge strane, ako uz primenjenu terapiju tumorski marker raste, to je znak neadekvatnosti terapije i da ona mora biti modifikovana. Jedini izuzetak je slučaj ogromne osetljivosti na određene hemoterapijske lekove, kada taj lek uništi u kratkom roku veliki broj malignih ćelija i uzrokuje oslobađanje ogromnih količina markera u krv, što će dovesti do KRATKOTRAJNOG porasta njegove koncentracije.

Tumorski markeri mogu poslužiti otkrivanju rekurentnih tumora nakon završetka terapije i kada još ne postoje znaci, simptomi istog. Čak i pre nego što se isti tumor može dokazati imaging tehnikama. Ovo se najčešće odnosi na sledeće tumorske markere:

  • Prostata specifičan antigen (PSA) za rak prostate
  • Humani horionski gonadotropin (HCG) za gestacione tumore trofoblasta i neke tumore gestacionih ćelija
  • Alfa- feto protein (AFP) za rak jetre i tumore germinativnih ćelija
  • CA 125 za tumore jajnika
  • Karcino embrionalni antigen (CEA) za kancere debelog creva

U ovakvim slučajevima periodično, serijsko određivanje tumorskog markera ima monogo veći značaj nego pojedinačno i nasumično rađenje istih analiza. Pri tom, preporučuje se POREĐENJE REZULTATA TESTOVA RAĐENIH U JEDNOJ, ISTOJ LABORATORIJI, a takođe uvek voditi računa da su koncentracije izražene u istim jedinicama (ng/mL, U/mL i sl).

/by

Paragangliomi

ParagangliomParagangliomi su retki tumori porekla hromafinih ćelija, koji se razvijaju iz ćelija neuralne kreste. Parasimpatička podgrupa tumora koja se razvija iz ganglija nalazi se skoro isključivo na bazi lobanje i u vratu i obično ne luči kateholamine. Nasuprot tome, većina simpatičkih tumora koji se razvijaju iz ganglija se uglavnom nalaze u abdomenu i stvaraju veću količinu kateholamina.

Oni koji rastu unutar srži nadbubrežne žlezde su poznati pod imenom feohromocitomi. Ostali simpatički paragangliomi su takođe poznati kao ekstra-adrenalni feohromocitomi. Oni nastaju van nadbubrežne žlezde i mogu se naći bilo gde duž simpatičkog lanca od baze lobanje i vrata (u 5% slučajeva), do bešike i prostate (10% slučajeva).

Termin paragangliom se odnosi na ekstra-adrenalne tumore, a feohromocitom se odnosi na tumore unutar nadbubrežne žlezde. Većina paraganglioma simpatičkog porekla je nasledno i najčešće je udruženo sa mutacijama SDHB gena (sukcinat-dehidrogenaza kompleks sa subjedinicom B) i SDHD gena (sukcinatdehidrogenaza kompleks sa subjedinicom D). Mnogi su malignog karaktera. Lečenje kateholamin-sekretujućih paraganglioma je isto kao i kod feohromocitoma.

Paragangliomi u abdomenu, koji su lako dostupni, pogodni su za laparoskopsko uklanjanje, ali operacija paraganglioma predstavlja veći izazov nego adrenalektomija zbog feohromocitoma.

/by

Simptomi tumora hipofize

hipofizaPojava povišenog nivoa prolaktina u krvi je najčešće posledica postojanja prolaktinoma, tumora hipofize. Prolaktinom je najčešći tumor hipofize i u preko 90% slučajeva se javlja kod žena.

Nije svako povećanje nivoa prolaktina u krvi patološko. Normalne vrednosti prolaktina su kod žena 1-25ng/ ml. Povećane vrednosti se normalno javljaju u trudnoći, tokom dojenja, godinu dana nakon porođaja. Prolaktin je povećan i u stresu, pri stimulaciji bradavica, tokom seksualnog odnosa, fizičkoj aktivnosti…

Najčešći uzrok patološkog povećanja prolaktina u krvi je prolaktinom. To je dobroćudni tumor hipofize. Sastoji se od žlezdanih ćelija koje produkuju prolaktin pa se zato zove adenom.Po veličini se deli na male, mikroadenom do 1 cm i velike makroadenom, preko 1 cm veličine. Veći tumori stvaraju veće količine hormona i mogu pritiskati okolne strukture.

Tegobe. Kod tumora hipofize koji luče prolaktin javlja se galaktoreja. Galaktoreja je lučenje mleka odnosno pojava iscedka iz bradavice dojke kod žena koje nisu trudne, ne doje i ako je prošlo više od godinu dana od porođaja. Galaktoreja je posledica viška prolaktina ili manjka estrogena. Mleko se luči spontano ili na pritisak prstima. Pored toga se kod žena javljaju izostanak ciklusa, izostanak ovulacije i sterilitet. Sterilitet postoji kod 90 % žena sa prolaktinomom. Snižen je nivo estrogena i progesterona pa dolazi do suvoće vagine, smanjenja libida i osteoporoze. Zbog niskog nivoa estrogena povećava se nivo testosterona pa se zato javlja kod žena dlakavost muškog tipa, povećava se klitoris, javljaju se akne i masna koža.

Kod muškaraca su prvi simptomi pad libida i impotencija. To se pripisuje psihičkim faktorima tako da se dijagnoza postavlja kasno, kad se jave simptomi pritiska tumora. Kada je u pitanju makroadenom on pritiska okolne strukture što se manifestuje glavoboljom, gubitkom vida, povraćanjem centralnog tipa (povraćanje kome ne prethodi mučnina). Dolazi i do oštećenja okolnih živaca. Galaktoreja i ginekomastija su retke.

/by