Posts

, , , ,

Previše crvenog mesa u ishrani povećava rizik od tumora!

meso-Prekomerna konzumacija crvenog mesa, naročito u mlađoj životnoj dobi, povećava rizik od nastanka raka dojke. Sa druge strane, žene koje umesto crvenog mesa jedu ribu i piletinu, mogu značajno smanjiti rizik od nastanka raka dojke.
Istraživanja američkih naučnika su iz ove oblasti vršena 20 godina. Oni su pratili navike u ishrani kod više od 88 000 žena životnog doba izmađu 26 i 45 godina. Oni su redovno procenjivali rizik od nastanka raka dojke.
Naučnici su ustanovili da svakodnevno konzumiranje crvenog mesa povećava rizik od nastanka raka dojke za 13%. Ustanovili su da povećanje unosa mahunarki, orašastih plodova i ribe smanjuje rizik od nastanka raka dojke za 14 do 17%.
Istraživanja su pokazala da se tokom termičke obrade crvenog mesa oslobađaju kancerogena jedinjenja, naročito kod pripreme mesa na roštilju. Takođe, crveno meso koje danas konzumiramo je najčešće puno hormona i aditiva, što može dodatno da objasni porast stope raka dojke u celom svetu.
Smanjenje unosa crvenog mesa može pomoći u smanjivanju izlaganja organizma štetnim materijama, što je jako važno za organizam u razvoju.
primed-13-gifslika-tumorPrimed 13 kordiceps je prirodni preparat na bazi meda i medicinske gljive kordiceps. Kordiceps ima izraženo antioksidativno dejstvo čime štiti ćelije organizma od štetnog dejstva različitih toksičnih materija. Antikancerogeno dejstvo kordicepsa čini preparat Primed 13 kordiceps pogodnim u prevenciji benignih i malignih promena, kao i u toku tretmana malignih bolesti radi jačanja organizma i zaštite zdravih ćelija i tkiva organizma od toksičnog dejstva radio i hemioterapije.

/by
, ,

Limfedem

limfedem

Šta je limfedem?

Tokom operacije raka dojke, lekar može ukloniti jedan ili više limfnih čvorova iz pazušnog područja da se ustanovi da li se rak proširio. Kada se uklanjaju limfni čvorovi, takođe se uklanjaju I limfni sudovi koji nose tečnost iz distalnih delova tog područja do glavnih limfnih sudova.

Uklanjanje limfnih čvorova i sudova menja protok limfne tečnosti na toj strani gornjeg dela tela. To otežava oticanje tečnosti iz grudi, dojke i ruku. Ako ostali limfni sudovi ne mogu da sakupe dovoljno tečnosti iz ovih regija, višak tečnosti se zadržava u tim tkivima i nastaje oticanje  ili limfedem. Zračenje na limfne čvorove u pazuha može da utiče na protok limfne tečnosti u rukama , grudima I dojkama, izaziva ožiljke i oštećenja, povećavajući rizik od limfedema.

Limfedem je nagomilavanje limfne tečnosti u tkivu pod kožom. To se obično polako razvija tokom vremena. Oticanje može da varira od blagog do ozbiljnog. Može početi brzo posle operacije ili zračenja. Ali takođe može početi I mesecima ili čak godinama kasnije. Žene koje imaju mnogo uklonjenih limfnih čvorova I žene koji su imale terapiju zračenja protiv raka dojke, imaju veći rizik od nastanka limfedema.

Lekari još uvek ne znaju u potpunosti zašto neki pacijenti imaju veći problem sa nagomilavanjem tečnosti od drugih. Očekuje se da će u budućnosti manji broj žena razvijati limfedem zbog:

  • Grudne hirurgija i lečenja  – više se primenjuju konzervativne metode koje uklanjaju rak i malu količinu zdravog tkiva oko nje nego što se to čini kod  mastektomije, koja uklanja cele dojke i više limfnih čvorova.
  • Istraživački napredak doneo je metode poput biopsije sentinel limfnog čvora. Sentinel nodus (SN) je prvi drenažni nodus na putu limfatičke drenaže od mesta malignog tumora, što dozvoljava uklanjanje manjeg broja limfnih čvorova.
  • Novije studije ispituju koji limfni čvorovi dreniraju limfu iz ruku, kako mogu biti sačuvani pre operacije kada je to moguće.

Jedan tip limfedema je čak u porastu, to je edem  grudnog koša.To je najverovatnijo posledica većeg broja konzervatnivnih tretmana, jer sve veći broj žena podleže zračenju.

Ima još dosta toga da se istraži o limfedemu. Postoje načini kako možete brinuti o ugroženoj regiji I smanjite šanse za buduće probleme. Kada je nastao limfedem, više ne može da se izleči . Ali rana i pažljiva briga može smanjiti simptome i sprečiti pogoršanje. U stvari , neke žene upravljaju svojim limfedema tako dobro, da one postaju ubeđene da problem više ne postoji. Sve žene koje su imale epizode ​​limfedema trebalo bi pratiti smernice i uputstva svog lekara da bi se izbegao povratak ili pogoršanje limfedema.

Šta je limfni sistem?

Naša tela imaju mrežu limfnih čvorova i limfnih sudova koji sakupljaju i nose limfnu tečnost , slično kao što vene prikupljaju krv iz udaljenih delova tela ( u rukama i nogama ) i nose je nazad u srce. Limfna tečnost sadrži proteine, soli i vodu, kao i bela krvna zrnca, koji pomažu u borbi protiv infekcija . U limfnim sudovima, jednosmerni ventili rade sa mišićima tela da pomognu kretanje tečnosti kroz telo . Limfni čvorovi su male kolekcije tkiva koje služe kao filteri za štetne materije i pomažu nam da se borimo sa infekcijama.

Zašto treba da znate o limfedema?

Neke žene koje su lečene od raka dojke razvijaju oticanje ili limfedema ruku, grudi i dojki. Većina žena koje su imale rak dojke neće razviti ovaj neželjeni efekat. Rizik od limfedema je veći za žene čiji je rak dojke tretiran I operacijom i radioterapijom. Mi takođe znamo da je rizik od limfedema veći sa brojem uklonjenih limfnih čvorova i veći kod žena koje su gojazne. Ipak , ne postoji način da se predvidi ko će razviti ovo stanje.

Postoje koraci koje možete preduzeti da smanjite rizik od nastanka limfedema i stvari koje možete da uradite i sprečite njegovo pogoršanje. Prevencija limfedema I njegovo rano otkrivanje znatno doprinose boljoj kontroli ovog stanja I sprečavaju pogoršanja, zbog čega je bitno upoznati  I informisati pacijente o limfedemu kao posledici lečenja tumora dojke.

/by

Istine i zablude o raku dojke

DojkaRak dojke je najčešće maligno oboljenje kod žena o kojem se još ne zna dovoljno, pa njegovo otkrivanje i lečenje otežavaju brojne predrasude.

I Žene koje u porodici nemaju obolele od raka dojke su u malom riziku da i same obole od ovog raka

Više od 75% žena sa rakom dojke nema pozitivnu porodičnu anamnezu, odnosno rak u porodici. Ipak, žene koje imaju majku ili sestru sa rakom dojke imaju od dva do četiri puta veći rizik da obole.

II Uzimanje estrogena uzrokuje rak dojke

Nema potvrda da estrogen u antibebi pilulama i onaj koji se daje kao supstituciona terapija kod žena posle menopauze uzrokuju rak dojke. Ali, ako rak već postoji, estrogen može da stimuliše njegov rast.

III Mamografija je bolna i može da našteti dojci

Tokom mamografskog pregleda dojka je potisnuta, ali to nije ni štetno za dojku ni bolno. Oseća se samo nelagodnost, ali ako se mamografija radi posle menstruacije, nelagodnost je manja jer je tada dojka manje osetljiva.

IV Odstranjivanje cele dojke bezbednije je od segmentne mastektomije i zračenja

Procenat preživljavanja je isti za pacijentkinje koje su imale poštednu operaciju na dojci kao i kod žena koje su imale totalnu ili modifikovanu radikalnu mastektomiju.

V Ženama koje imaju bogatu porodičnu anamnezu ne bi trebalo da se radi poštedna operacija dojke koja čuva većinu tkiva

Pozitivna porodična anamneza nije kontraindikacija za poštednu operaciju. Odluka o tome zavmamoisi od stadijuma bolesti i telesne građe. Da bi se uradila poštedna operacija, dojka mora biti dovoljno velika da se izvadi tumor i deo tkiva oko tumora.

VI Ako se jednom odstrane limfni čvorovi iz pazuha, ruke će uvek oticati

Neke žene imaju otok na ruci na strani gde im je rađena operacija. Ukoliko je operacija bila manje radikalna i žena se posle operacije pridržava uputstva lekara o radu sa rukom, otoci će biti ređi.

VII Zračna terapija gori i uništava kožu u predelu dojke

Iks – zraci koji se koriste za zračenje dojke mogu prouzrokovati privremeno crvenilo kože slično opekotinama od sunca. To se može smiriti mazanjem hidratantnih krema.

VIII Žene koje su zračene ne treba da imaju blizak fizički kontakt s familijom i prijateljima jer mogu da ih ozrače

Iks – zraci koji se koriste za tretman dojke ne zadržavaju se u telu, tako da žena koja je bila na zračenju ne treba da izbegava druge ljude.

IX Žena koja je lečena od raka dojke treba da izbegava trudnoću

Žene koje su izlečene i koje više nisu na tretmanu ne moraju da izbegavaju trudnoću. Uspešna trudnoća može da se desi čak i kod žena kod kojih se jedan režanj za rekonstrukciju dojke uzima sa trbuha.

X Hemioterapija se daje samo ženama kod kojih se rak dojke raširio

Hemioterapija se daje i ženama sa rakom dojke u ranoj fazi. To obično povećava šanse za preživljavanje i smanjuje mogućnost ponovnog javljanja bolesti. Hemioterapija se daje i pre operacije da bi se smanjila veličina tumora.

/by

Istine i zablude o čvorićima u dojkama

Čvorići u dojkamaKada se napipa čvorić u dojci svaka zabrinutost je razumljiva. Savet je da ne treba žuriti sa zaključcima. Pre nego što obavezno posetite svog lekara ,da biste ohrabrili sebe, proverite da li ste naseli na neki od mitova vezanih za čvoriće u dojkama.

Mit broj 1: Čvorić u dojci je sigurno rak.

Većina čvorića koje žene napipaju u dojkama (čak 8 od 10) nisu rak. To su najčešće ciste, fibroadenomi ili ciste koje se pojavljuju tokom menstrualnog ciklusa. Bitno je da žena poznaje svoje telo i primeti njegove promene jer joj to može spasiti život.

Mit broj 2: Ako ste napipali čvorić u dojci dovoljno je uraditi samo mamografiju.

Ponekad je pored mamografije potrebno uraditi još pregleda da bi sa sigurnošću postavili dijagnozu. To su ultrazvuk dojke, magnetna rezonanca ili pak kontrolna mamografija. Nekad postoji potreba za biopsijom tj. uzimanjem malog uzroka tkiva koji se proverava pod mikroskopom.

Mit broj 3: Kancerogeni čvorići u dojci su uvek bezbolni

Ovo ne mora biti tačno. Ako osećate bol u dojci to ne isključuje rak. Primer je inflamatorni karcinom dojke koji daje simptome poput crvenila, otoka, temperature i bola u dojci.

Mit broj 4: Ako ste napipali čvorić u dojci dok dojite to sigurno nije rak.

Premda dojenje smanjuje rizik od pojave karcinoma dojke ipak može da se desi. Ako ste već napipali čvorić u dojci nemojte ga ignorisati, uradite ultarzvuk da biste bili sigurni.

Mit broj 5: Ako ste mlađi od 30 godina i napipali ste čvorić u dojci, to sigurno nije rak.

Istina je da žene najčešće dobiju rak nakon menopauze ili posle 50 godina, ali može se desiti da se on javi i kod znatno mlađih žena.

Mit broj 6: Veličina čvorića ukazuje na njegovu prirodu.

Nije istina da mali čvor ne znači rak za razliku od velikog. Veličina dojki kod žena varira kao i promene u njima. Ako napipate čvorić, čak iako je mali obratite se svom lekaru. Ponekad manji čvorić može značiti jako agresivnu bolest.

Mit broj 7: Ako ste napipali čvorić ubrzo nakon mamografije u redu je da sačekate sledeću.

Ako primetite čvorić ubrzo nakon mamografije čiji su rezultati bili normalni obavezno se javite lekaru. Mamograf nekada može propustiti neke vrste raka ako imate gusto tkivo dojke ili je rak na nezgodnom mestu.

Mit broj 8: Ako u vašoj porodici postoji slučaj raka dojke onda ćete ga imati i vi.

Prema podacima Američkog udruženja za borbu protiv raka manje od 15% žena sa rakom dojke imaju rođaku koja je bolovala od iste bolesti.

/by