Posts

,

Rizik za nastanak karcinoma pluća kod nepušača

Iako je pušenje na prvom mestu na listi rizika za karcinom pluća, oko 20% osoba koje umru od karcinoma pluća nikada u životu nisu bili pušači.

Pušenje svakako jeste jedan od ključnih doprinosećih faktora za nastanak ne samo karcinoma pluća, već čitavog niza različitih poremećaja i bolesti svih organa čoveka.

Međutim, postoje i drugi faktori koji mogu da izazovu bolest, a neki od najčešćih su:

  • Radon je gas koji je vodeći faktor rizika za nastanak karcinoma pluća kod nepušača. Hronična izloženost radonu značajno povećava rizik za nastanak maligniteta. Radon se normalno može naći u vazduhu, ali u minimalnoj koncentraciji. Povećana koncentracija radona može da nastane u slučaju izgradnje stambenih objekata na mestima sa prirodnim depozitima uranijuma, kada se povećava i koncentracija radona u vazduhu unutar stambenih prostorija.
  • Sekundarno pušenje takođe može da poveća rizik od nastanka bolesti povezanih sa duvanskim dimom. Iako osoba ne uvlači direktno dim iz zapaljene cigarete, udisanje vazduha zagađenog duvaskim dimom takođe povećava koncentraciju štetnih materija unutar organizma.
  • Profesionalna izloženost kancerogenim materijama kao što su azbest ili dizelna goriva je značajan faktor rizika. Godinama se radi na unapređenju zaštite u radnoj sredini, i što većem skraćenju izloženosti štetnim materijama za koje je dokazano da su povezani sa povećanim rizikom za nastanak karcinoma.
  • Aerozagađenje. Dugo je poznato da aerozagađenje iz okoline kao i unutar domaćinstva može da bude faktor rizika za nastanak karcinoma pluća.
  • Mutacije gena. Razjašnjavanje činjenica o uticaju genskih promena koje uslovljavaju nastanak i rast tumora može da pomogne u razvoju ciljanih lekova za lečenje karcinoma koje specifično deluju na određenu vrstu tumora. Na ovaj način bi se značajno povećali izgledi u lečenju svih vrsta tumora.

Iako je kod nepušača pušenje već isključeno kao jedan od najznačajnijih faktora rizika, ipak postoje dodatne preporuke, u cilju umanjenja delovanja drugih doprinosećih rizikofaktora.

Testiranje domaćinstva na prisustvo radona, izbegavanje sekundarnog pušenja i smanjenje profesionalne izloženosti kancerogenim materijama su značajne mere prevencije.

Zdrava ishrana i zdrave životne navike su značajne u cilju očuvanja zdravlja i prevencije svih oboljenja, pa tako i malignih. Savetuje se ishrana bogata svežim voćem i povrćem koje sadrži velike količine vitamina, minerala i antioksidanasa.

Kao jedan od prirodnih preparata koji može doprineti zaštiti organizma preporučujemo PRIMED 13 FORTE.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.
/by
,

7 načina da smanjite rizik od karcinoma kolona

Debelo-crevo-colon-i-rectumOd sredine osamdesetih godina XX veka, postepeno se smanjuje broj obolelih, ali i dalje predstavlja veliki problem u određenim delovima sveta. Ranije mišljenje da se karcinom kolona javlja samo kod starijih osoba pokazalo se kao netačno. Sve više obolelih je mlađe od 50 godina, sa čestim postojanjem uznapredovalog oblika bolesti.

Pored skrining pregleda za karcinom kolona, koji otkriva bolest u ranom stadijumu, ovde je navedeno nekoliko preporuka koje mogu uticati na smanjenje rizika za razvoj karcinoma.

  1. Ostavite cigarete!

Pored ostalih štetnih dejstava duvanskog dima, dokazano je da kod pušača postoji povećan rizik za nastanak karcinoma kolona.

  1. Pokrenite se!

Moderno vreme donelo je manje potrebe za fizičkom aktivnošću. Fizička neaktivnost utiče i na razvoj različitih kardiovaskularnih poremećaja. Dovoljno je sat vremena umerene fizičke aktivnosti dnevno (šetnja, vožnja bicikla, trčanje) da se značajno popravi fizička izdržljivost i smanji rizik za razne bolesti modernog društva.

  1. Održavajte optimalnu telesnu težinu

Postoje određeni dokazi da smanjenje telesne težine, posebno masnih naslaga oko trbuha može smanjiti rizik od nastanka karcinoma, posebno u starijoj populaciji.

  1. Smanjite unos crvenog mesa

Mnoge studije pokazuju povezanost između ishrane crvenim mesom (posebno mesnim prerađevinama)i pojave karcinoma kolona. Takođe, nitriti koji se koriste za konzervisanje mesnih prerađevina imaju određena kancerogena dejstva.

  1. Smanjite unos prostih šećera

Povećanje upotrebe rafinisanih šećera, a posebno visoko fruktoznog kukuruznog sirupa, dovelo je do porasta broja obolelih od karcinoma kolona. Unosite više svežeg voća i povrća bogatih vlaknima koja povoljno utiču na probavu i crevnu floru.

  1. Izbegavajte antibiotike

Prekomerna neracionalna upotreba antibiotika narušava crevnu floru, što može uticati na razvoj različitih poremećaja, uključujući i razvoj malignih promena.

  1. Vitamin D

Prema nekim istraživanjima, optimalna količina vitamina D u organizmu ima povoljno dejstvo u prevenciji karcinoma kolona. Najjednostavniji način obezbeđivanja dovoljno vitamina D je svakako sunčanje, ali postoji i veliki broj suplemenata za nadoknadu ovog vitamina.

Ovi saveti ne mogu izlečiti karcinom, ali mogu uticati na smanjenje rizika za njegov nastanak

/by

Faktori rizika za karcinom pankreasa

faktori rizika za karcinom pankreasaRazličiti karcinomi imaju različite faktore rizika. Na neke faktore rizika, kao što su pušenje, može se uticati. Drugi, kao što su godine ili porodična istorija bolesti, ne mogu se menjati.

Postojanje faktora rizika, ili čak nekoliko faktora rizika, ne znači i obavezan nastanak bolesti. I mnogi ljudi koji dobiju bolest mogu imati malo ili uopše nemaju poznate faktore rizika.

Istraživači su otkrili nekoliko faktora koji mogu da povećaju rizik od karcinoma pankreasa. Većina su faktori rizika za karcinom egzokrinog dela pankreasa.

Faktori rizika na koje se može uticati

Upotreba duvana

Pušenje je jedan od najvažnijih faktora rizika za karcinom pankreasa. Rizik za dobijanja karcinoma pankreasa je oko dva puta viši kod pušača u odnosu na osobe koje nikada nisu pušile. Naučnici misle ovo može biti posledica kancerogenih hemikalija u dimu cigarete koje ulaze u krv i oštećuju pankreas . Oko 20 % do 30% karcinoma egzokrinog dela pankreasa se smatra da može biti uzrokovano pušenja .

Prekomerna težina i gojaznost

Vrlo gojazni ljudi imaju za oko 20 % veće šanse da razviju karcinom pankreasa. Širi obim struka može biti faktor rizika kod ljudi koji nisu izrazito gojazni.

Izlaganje određenim hemikalijama na radnom mestu

Izloženost na radu određenim pesticida, bojama i hemikalijama koje se koriste u metalnoj industriji mogu da povećaju rizik od razvoja karcinoma pankreasa.

Faktori rizika koji se ne mogu promeniti

Starost

Rizik od razvoja karcinoma pankreasa raste sa godinama. Skoro svi pacijenti su stariji od 45. Oko dve trećine imaju najmanje 65 godina. Prosečna starost u trenutku postavljanja dijagnoze je 71 godina.

Pol

Muškarci imaju oko 30 % veće šanse da razviju rak pankreasa nego žene. Ovo može biti posledica, bar delimično, veće upotrebe duvana kod muškaraca, što povećava rizik od karcinoma pankreasa.

Rasa

Afroamerikanci imaju veće šanse da dobiju karcinom pankreasa od belaca. Razlozi za to nisu jasni, ali može biti delimično zbog veće stope drugih faktora rizika za karcinom pankreasa, kao što su dijabetes, pušenje kod muškaraca, a višak kilograma kod žena.

Porodična istorija bolesti

Karcinom pankreasa je češći u nekim porodicama. U nekim od ovih porodica, visoki rizik je zbog nasleđenog sindroma. U drugim porodicama , gen koji uslovljava povećan rizik nije poznat.

Genetski sindromi

Nasleđeni promene gena ( mutacije ) mogu da se prenesu sa roditelja na dete . Ovi abnormalne geni mogu izazvati čak 10 % karcinoma pankreasa i mogu izazvati i druge probleme.

  • Nasledni karcinomi dojke i jajnika, prouzrokovani mutacijama u genu BRCA2
  • Familijarni melanom , izazvani mutacijom gena p16 / CDKN2A
  • Familijarni pankreatitis, izazvani mutacijama u gena PRSS1
  • Nasledni ne- polipozni karcinom debelog creva ( HNPCC ) , poznat i kao Lynch sindrom, najčešće uzrokovani defektom u genima MLH1 ili MSH2 .
  • Peutz -Jeghers-ov sindrom ( PJS ), uzrokovan greškama u genu STK11. Ovaj sindrom je takođe povezan sa polipima u probavnom traktu i nekoliko drugih vrsta tumora.
  • Von Hippel – Lindau sindrom, uzrokovan mutacijama gena VHL. To može da dovede do povećanog rizika od karcinoma pankreasa i karcinoma ampule Vateri.

Pankreasni neuroendokrini tumori mogu biti uzrokovan genetskim sindromima kao što su:

  • Neurofibromatosis , tip 1 , koja je uzrokovan mutacijama gena NF1. Ovaj sindrom dovodi do povećanog rizika od mnogih tumora, uključujući somatostatinoma.
  • Multipla endokrina neoplazija, tip I ( MEN1 ), izazvana mutacijama gena MEN1. Ovaj sindrom dovodi do povećanog rizika od tumora paratireoidne žlezde, hipofize, kao i ćelijama ostrvaca pankreasa.

Promene u genima koji uzrokuju ove sindrome mogu se otkritii genetskim testiranjem.

Dijabetes

Karcinom pankreasa je češći kod ljudi koji imaju dijabetes . Razlog za to nije poznat. Faktor rizika je dijabetes tip 2. Ovaj tip dijabetesa najčešće počinje u odraslom dobu i često je povezan sa gojaznošću. Nije jasno da li ljudi sa tip 1 dijabetesom imaju veći rizik.

U nekim ljudima , međutim, čini se da je rak izazvalo dijabetesa (ne obrnuto) . To se može desiti kada se širi rak pankreasa i kroz štete dovoljno ćelija insulin odluka da izazove dijabetes .

Hronični pankreatitis

Hronični pankreatitis je dugotrajna upala pankreasa . Ovo stanje je povezano sa povećanim rizikom od karcinoma pankreasa (posebno kod pušača ), ali većina ljudi sa pankreatitisom nikada ne razvija karcinom pankreasa.

Mali broj slučajeva hroničnog pankreatitisa nastaje kao posledica nasleđene mutacije gena.

Ciroza jetre

Ciroza je fibroza jetre. Razvija se kao posledica oštećenja jetre usled hepatitisa i upotrebe alkohola. Ljudi sa cirozom imaju povećan rizik od karcinoma pankreasa.

Problemi sa želucem

Infekcija želuca sa ulcerom – izazivana bakterijom Helicobacter pilori (H. pilori ), može da poveća rizik od dobijanja karcinoma pankreasa . Neki istraživači veruju da višak želudačne kiseline takođe povećava rizik.

Faktori sa nejasnim efektom na rizik od karcinoma pankreasa

Ishrana

Neke studije su našle povezanost između karcinoma pankreasa i dijeta koje uključuju dosta crvenog mesa, svinjetinu i prerađevine od mesa (kao što su kobasice i slanina). Drugi su otkrili da ishrana bogata voćem i povrćem može da smanji rizik od karcinoma pankreasa. Ali nisu sve studije su pokazale takve veze, a tačna uloga ishrane u nastanku karcinoma pankreasa se još istražuje.

Fizička neaktivnost

Neka istraživanja ukazuju da nedostatak fizičke aktivnosti može povećati rizik od raka pankreasa.

Kafa

Neke starije studije su pokazale da konzumiranje kafu može povećati rizik od karcinoma pankreasa, ali nedavne studije nisu potvrdile ovu teoriju.

Alkohol

Neke studije su pokazale vezu između teške zloupotrebe alkohola i karcinoma pankreasa. Ova veza je uvek nije potvrđena, ali koriste teška zloupotreba alkohola može da dovede do stanja kao što je hronični pankreatitis i ciroze, za koje je poznato da povećaju rizik od karcinoma pankreasa.

/by

Tumor mokraćne bešike

Tumor mokraćne bešikeMaligni tumor mokraćne bešike je veoma čest tumor sa kojim se sreće urolog. Po učestalosti je posle tumora debelog creva , pluća i prostate. Oba pola podjednako često oboljevaju. Starosna dob kada je on učestaliji je oko 60 god. Prognoza zavisi od godina života i stadijuma u kojoj je bolest.

Faktori sredine utiču na pojavu ovog tumora kap što su pušenje, zagađenost vazduha, izloženost nekim toksičnim supstancama, uzimanje određenih lekova. Neki autori pominju čak i uzimanje kafe kao faktor rizika.

KOJI SU SIMPTOMI TUMORA BEŠIKE

  • Prisustvo krvi u urinu, bezbolna hematurija. Krv u mokraći se javlja i kod infekcija ali je onda praćena bolovima i peckanjem pri mokrenju.
  • Često mokrenje, otežano mokrenje, urgentan poziv na mokrenje.
  • Bol u karlici, otok donjih udova, opstrukcija creva kod zapuštenih slučajeva.
  • Promene se mogu napipati na pregledu ako su velike.

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA

Anamneza i klinički pregled ukazuju na mogućnost postojanja problema. Radi se kompletna biohemija, sa nivoom elektrolita, radi se analiza urina, urinokultura i citologija urina. Sagledavanje unutrašnjosti mokraćne bešike se vrši posebnom metodom, cistoskopijom.Ponekad je dovoljno za dijagnozu. Ultazvučni pregled, skener, MR pomažu kod određivanja veličine tumora i raširenosti procesa.

Histopatološki nalaz je najpouzdaniji pokazatelj o prognozi bolesti koji se radi nakon operacije ili uzimanja uzroka biopsijom.

LEČENJE TUMORA BEŠIKE

Lečenje zavisi od stadijuma oboljenja. Površinski tumor se odstranjuje i primenjuju se citostatici samo lokalo. Odstranjivanje bešike se vrši kod uznapredovale bolesti kao i sistemska hemioterapija. To je tumor koji se vraća i nakon izlečenja. Da bi se to sprečilo primenjuje se vakcinacija BCG radi jačanja imuniteta i sprečavanja recidiva.

/by