Posts

,

Promena boje i svrab-signali za brigu

sk_1_4Na koži se tokom života javljaju razne, mahom dobroćudne izrasline, čiji raspored i broj variraju od osobe do osobe. Najčešće je reč o keratozama, mladežima, fibromima, papilomima i bradavicama virusnog porekla. Strah od toga da je svaka ova izraslina put ka najgorem scenariju, ili, s druge strane, ignorisanje i neodgovorno ophođenje prema uočljivim promenama na koži – nisu dobri modeli ponašanja.
Neke promene na koži, pigmentovane ili ne, mogu biti rizične po zdravlje, te stoga lekari preporučuju redovne kontrole.
Keratoze izazivaju sunčevi zraci
Najčešće promene na koži jesu keratoze, koje mogu biti seboroične i aktinične. I jedne i druge se javljaju kod starijih osoba, mada u poslednje vreme i kod mlađih ljudi, jer se mnogi od njih nekontrolisano izlažu sunčevim zracima ili preterano idu u solarijum.
Seboroične keratoze se javljaju uglavnom na licu, leđima, stomaku, ispod grudi kod žena i kosmatom delu glave. U početku su blago izdignute iznad nivoa kože, žućkaste ili svetlobraon, a kasnije postaju tamnobraon ili crne. Površina im je hrapava i često pokrivena ljuspom koja se lako skida. Stalno se pojavljuju nove promene, tako da jedna osoba može imati na desetine čak i stotine njih. Ove promene se mogu lako otkloniti tečnim azotom ili elektrokoagulacijom.
Aktinične keratoze (solarne ili senilne) češće se javljaju kod osoba starije životne dobi, svetle kože i svetlih očiju. Javljaju se i kod osoba koje su se tokom života dosta izlagale sunčevim zracima. Promene nastaju kao posledica hroničnog dejstva UV zraka sa kumulativnim dejstvom. Ove promene ne nastaju od skorašnjeg izlaganja suncu, već od sunčanja kom su pacijenti bili izloženi tokom detinjstva, pa do starijeg životnog doba. Najčešće se pojavljuju na nosu, čelu, obrazima, ušnim školjkama, šakama, temenu glave kod ljudi koji nemaju kosu. Vide se kao beličasto-žućkaste ljuspice, a promene su prečnika od tri-četiri milimetara do jednog centimetra. Tokom vremena pojedinačne promene se povećavaju i povećava se i njihov broj. Oko 20% njih se godinama transformišu u maligni tumor kože. Porast pojedinačne promene, infiltracija, stvaranje ulceracije (ranice), i crvenila okolne kože znaci su koji ukazuju na malignu alteraciju , pa ih treba lečiti na vreme. Terapija se sprovodi tečnim azotom, a postoje i kreme za lokalnu primenu.
Fibromi se lako uklanjaju
Pored keratoza, česte promene na koži su i sitne fibromske izrasline. One se uglavnom pojavljuju na vratu, ispod pazuha ili na preponama, ali se mogu javiti i na drugim delovima tela. Mogu biti boje kože, svetlobraon, ali i tamnobraon. Pretežno su promera od jednog do dva milimetara, mada nije neobično da izrastu i do veličine 1 cm, pa čak i više. Ove izrasline treba ukloniti, a uglavnom se to radi elektrohirurškim putem. Vremenom se pojavljuju nove promene, ali one koje su uklonjene se uglavnom ne obnavljaju. Brojčano ih može biti jako malo, mada se mogu pojaviti i u velikom broju, na desetine ili stotine.

/by

Najčešći tumor kože

Tumor kožeNajčešći maligni tumor kože je bazocelularni karcinom ili bazaliom. Tri puta je češći od spinocelularnog karcinoma. Najugroženiji su muškarci stariji od pedeset godina, svetlih očiju, kože i kose. Može se javiti i kod mlađih osoba čak i kod dece.

Ovaj tumor nastaje kod osoba koje su pored toga mnogo izložene suncu i vetru, a to su poljoprivrednici, farmeri i mornari. On se javlja na mestima ranijih povreda, ožiljaka i zbog stalne iritacije npr. brijanjem.

Sporo rastući tumor

Bazocelularni karcinom se javlja na mestima koje su inače jako teške za hirurški rad npr očni kapci, nos. Javljaju se na delovima tela izloženim suncu: dekolte, lice, gornji deo leđa, šake. Ovaj tumor raste jako sporo i podmuklo. Mnogo dragocenog vremena prođe dok oboleli shvati da se javi lekaru. To otprilike iznosi četiri do pet godina.

Skoro nikada ne metastazira

Karakteristika ovog tumora je da su jako retki slučajevi u praksi da je ovaj tumor ikada metastazirao. Dugo se smatralo da je ovaj tumor dobroćudan baš zbog toga. Ali njegovo ponašanje u odnosu na okolinu i to da jako agresivno razara okolna tkiva čak i kost pokazuje ipak suprotno.

Rana koja nikada ne zarasta

Bazocelularni karcinom kože prvobitno izgleda kao bezbolan čvorić čvršće konzistencije žućkastocrvene ili smeđe boje koji dugo stoji nepromenjen. Posle nekog vremena javlja se udubljenje na njemu, rana koja se širi jako sporo u širinu i dubinu. Česti su slučajevi da mu pacijent ne pridaje naročit značaj. U principu svaka rana koja ne zarasta duže od tri meseca je sumnjiva na ovaj tip tumora. Smrt može nastupiti u slučaju širenja na strukture mozga.

Lečenje tumora

Lečenje tumora je isključivo hirurško. Odstranjuje se ceo tumor i dva do tri milimetara zdrave kože. Isečak se obavezno šalje na patohistološku procenu. U slučajevima raširenijih tumora neophodno je uraditi plastičnu rekonstrukciju dela lica koji nedostaje ne bi li se koliko toliko vratio izgubljeni izgled.

Bitan faktor – vreme

Ovo je sto procentno izlečiv tumor naravno kada se javite na vreme. Tada je i nedostatak nastao operacijom manje vidljiv. Nedopustljivo je da se izgubi život zbog ovako lako pregledljivog tumora. Zato svaku ranu na licu, sumnjive prirode koja dugo ne zarasta obavezno prijavite lekaru.

/by