Karcinom štitaste žlezde nastaje malignom transformacijom ćelija štitaste žlezde.

Štitasta žlezda se nalazi ispod štitaste hrskavice ( Adamove jabučice ) u prednjem delu vrata. Kod većine ljudi, tireoidna žlezda se ne može videti ili osetiti. Oblika je leptira, ima 2 režnja.

Štitastu žlezdu grade 2 glavne vrste ćelija:

• Folikularne ćelije koriste jod iz krvi za stvaranje hormona štitaste žlezde, koji pomažu regulisanje metabolizama. Povišen nivo hormona ( stanje zvano hipertireoza) može izazvati nagli ili nepravilan rad srca, nesanicu, nervozu, glad, gubitak težine i osećaje toplote. Nizak nivo hormona (hipotireoidizam) izaziva usporenost, osećaj umora i dobijaje na težini. Nivo tireoidnih hormona regulisan je lučenjem hormona hipofize, koji se zove tireostimulišući hormon (TSH).
• C ćelije (koje se nazivaju još parafolikularnih ćelije) luče kalcitonin, hormon koji pomaže kontrolu nivoa kalcijuma.

Druge ćelije štitaste žlezde su ćelije imunog sistema (limfociti) i stromalne ćelije .

Različite karcinomi se razvijaju iz različitih vrsta ćelija. Bitno je znati tip ćelija iz kojih se razvio karcinom, kako bi se prepisao odgovarajući tretmana, jer se tipovi karcinoma štitaste razlikiju međusobno po ozbiljnosti i toku bolesti.

Mnoge vrste izraslina i tumora mogu se razviti u štitastoj žlezdi. Većina je benigne prirode (nekancerogene), ali su moguće i maligne (kancerogene) promene, što znači da se mogu širiti do obližnjih tkiva i na druge delove tela.

Maligni tumori štitaste žlezde

Postoji nekoliko tipova karcinoma štitaste žlezde.

Većina karcinoma štitaste žlezde su diferentovani tumori. Kod ovih karcinoma, ćelije liče na normalno tireoidno tkivo kada se gleda pod mikroskopom. Ovi se tumori razvijaju iz tireoidnih folikularnih ćelija.

Papilarni karcinom – 8 od 10 slučajeva karcinoma štitaste žlezde je papilarni karcinom. Papilarni karcinomi imaju tendenciju da rastu veoma sporo i obično se razvijaju samo u jednom režnju štitaste žlezde. Iako sporo rastu, papilarni karcinom se često širi na limfne čvorove vrata. Ipak, ovi tumori se često mogu uspešno lečiti i ishod je retko fatalan.

Folikularni karcinom je sledeći najčešći tip, sa oko 1 od 10 slučajeva tireoidnih karcinoma. Češći je u zemljama u kojima ljudi ne dobijaju dovoljno joda u ishrani. Ovi tumori se obično ne širi na limfne čvorove, ali mogu da se rašire na druge delove tela, kao što su pluća ili kosti. Prognoza za folikularni karcinom je lošija nego za papilarni karcinom, iako je veoma dobra u većini slučajeva.

Karcinom Hurthle ćelija, zapravo je varijanta folikularnog karcinoma. Ovaj tip čini oko 3 % tireoidnih karcinoma. Prognoza nije tako dobro kao kod tipičnog folikularnog karcinoma jer se ova vrsta teže dijagnostikuje i leči.

Druge vrste tireoidnih karcinoma

Ostali maligni tumori štitaste žlezde se ređe javljaju od diferentovanih karcinoma štitaste žlezde.

Medularni tireoidni karcinom MTK: medularni tireoidni karcinom (MTk ) čini oko 4% tireoidnih karcinoma. Razvija se iz C ćelija štitaste žlezde, koje luče kalcitonin, hormon koji pomaže u kontroli nivoa kalcijuma u krvi. Karcinom se može proširiti na limfne čvorove, pluća, jetru  čak i pre nego se otkrije izraslina na štitnoj žlezdi.

Medularni tireoidni karcinom često oslobađa previše kalcitonina i proteina  CEA u krv. Ove supstance se mogu detektovati testovima krvi.

Ćelije MTK ne koriste radioaktivni jod, koji se koristi za lečenje i dijagnozu metastaza karcinoma štitaste žlezde, prognoza nije tako dobro kao za diferentovane karcinome štitaste žlezde. Postoje 2 vrste MTK:

• Sporadična forna MTK , čini oko 8 od 10 slučajeva MTK, nije nasledana. Javlja se uglavnom kod starijih osoba i pogađa samo jedan režanj štitaste žlezde.
• Familijarna forma MTK je nasledana i može se javiti u svakoj generaciji porodice. Ovi tumori se često razvijaju tokom detinjstva ili odraslog doba i mogu se rano širiti. Pacijenti obično imaju promene u više oblasti, oba režnja. Familijarni MTK je često povezan sa povećanim rizikom od drugih vrsta tumora.

Anaplastični karcinom: anaplastični karcinom (nediferentovani karcinom) je redak oblik karcinoma štitaste žlezde, čini oko 2 % svih karcinoma štitaste žlezde. Smatra se da se ponekad može razviti iz postojećeg papilarnog ili folikularnog karcinoma. Ovaj karcinom spada u  nediferenntovano karcinome štitne žlezde jer ćelije raka ne liče na normalne ćelije štitaste žlezde pod mikroskopom. Ovaj karcinom se često brzo širi u vrat i na druge delove tela i veoma ga je teško lečiti.

Limfom štitaste žlezde: limfom veoma retko nastaje u štitastoj žlezdi. Limfomi su tumori koji se razvijaju iz limfocita, glavni ćelijski tip imunog sistema. Većina limfocita se nalaze u limfnim čvorovima, to su zrnu graška nalik kolekcije imunih ćelija razbacane u telu (uključujući i štitnu žlezdu).

Sarkom štitaste žlezde: Ovo je retka forma karcinoma koji se razvija iz vezivnih ćelija štitaste žlezde. Oni su često agresivni i teško ih je lečiti.