, , ,

Adenomi štitaste žlezde ne daju upadljive simptome

stitnaAdenomi štitaste žlezde su benigni tumori, obično ih slučajno otkrije lekar na pregledu ili sam pacijent. Karakteriše ih benigni tok sa kliničkom slikom eutireoze i znatno ređe hipertireoze. Adenomi štitaste žlezde su 3 do 4 puta češći kod žena nego kod muškaraca.
Adenomi štitaste žlezde su malene formacije, veličine 3 do 4 cm u promeru, redak je istovremeni nalaz dva ili više adenoma. Nemaju intenzivan rast, ne prodiru u limfne žlezde i krvne sudove i ne metastaziraju.
Razlikuju se tri glavne grupe adenoma:
–folikularni (embrionalni, fetalni, mikrofolikularni, makrofolikularni).
–papilarni.
-adenom građen od Hürthelovih ćelija.
Stručnjaci smatraju da su papilarni adenom i adenom Hürthelovih ćelija ustvari karcinomi niskog stupnja maligniteta.
Adenomi štitaste žlezde rastu sporo i dugo, ne prave upadljive simptome, a adenom koji je promera manjeg od 1 cm se često ne može ni palpirati. Obično su bezbolni, čvrste konzistencije, glatke površine, nisu fiksirani ni prema koži ni prema podlozi. Limfni čvorovi nisu povećani. Ponekad se javlja krvarenje unutar tumora što dovodi do oslobađanja hormona štitaste žlezde u cirkulaciju, dajući sliku subakutnog tireoditisa. Proces se često spontano smiri , unutar tumora može ostati šupljina ili fibroza tumora.
Adenomi štitaste žlezde su uglavnom eutireoidni, a klinička slika autonomnog toksičnog adenoma varira od simptoma vegetativne distonije i psihoneuroze do slike hipertireoze. Posebu pažnju treba obratiti na poremećaje ritma ili na pojavu srčane dekompenzacije, čiji se pravi uzrok ne zna ako se previdi toksični adenom.
Prognoza benignih tumora štitaste žlezde je dobra, a smetnje koje stvaraju mogu se uspešno otkloniti.
Mirni netoksični čvorovi mogu se lečiti supresivnom terapijom hormona štitaste žlezde, ali retko potpuno nestanu na taj način. Kod sumnjivog citološkog nalaza, indikovan je hirurški zahvat.

/by
, ,

Slučajne mutacije najčešće dovode do nastanka tumora.

mutacijeIako jedna trećina slučajeva nastanka malignih tumora može biti povezana sa dejstvom faktora sredine ili nasleđenim genima, izgleda da su za dve trećine malignih tumora odgovorne slučajne mutacije gena, ukazuje studija koju su izveli naučnici sa Johns Hopkins Kimmel Cancer Center.

Navedene mutacije nastaju kada se matične ćelije dele. Matične ćelije stvaraju nove ćelije koje zamjenjuju ćelije koje izumiru. Ukoliko dođe do slučajne greške i mutacije na genima tokom spomenute deobe ćelije, može lako doći do razvoja karcinoma. Što se te greške češće događaju, to neka osoba ima veći rizik da će te ćelije nekontrolirano početi da rastu i da se razviju u karcinom.

Svi karcinomi su uzrokovani kombinacijom loše sreće, faktora sredine i nasleđenih gena, ističu naučnici.

Smatra se da će ovo otkriće ne samo promeniti način na koji ljudi doživljavaju njihov rizik od malignih tumora nego će promeniti i tokove istraživanja karcinoma. Naime, naučnici misle da nova istraživanja treba fokusirati na otkrivanje i lečenje karcinoma u što ranijoj fazi, kada su još uvek izlečivi.

 

/by
, , ,

Savremena hirurgija tumora bubrega

hirurgijaIako rak bubrega nije među najčešćim malignim bolestima, stopa oboljevanja od ove bolesti raste. Najčešće se radi o tumoru bubrežnih ćelija, koji čini svega 2 do 3 % malignih bolesti. Karcinom bubrežnih ćelija čini gotovo 90% svih malignih tumora bubrega i to je najčešći tumor bubrega. Zahvaljujući sve češćoj upotrebi savremenih dijagnostičkih sredstava, ultrazvuka i kompjuterizovane tomografije povećava se broj slučajno otkrivenih tumora bubrega i tada se uglavnom radi o manjim tumorima.
U velikom broju slučajeva tumora bubrega, neophodno je da se uradi radikalna nefrektomija (odstranjenje kompletnog tkiva bubrega sa okolnim žlezdama). Na zapadu se ovakva intervencija sve češće izvodi laparaskopski i takva intervencija nosi manji rizik od komplikacija u poređenju sa klasičnom, otvorenom operacijom.
Postoje neke situacije kada se ne otklanja bubreg u celosti već se radi delimična nefrektomija koja može da se izvede kao otvorena ili kao laparaskopska operacija, u zavisnosti od iskustva i veštine hirurga. Operativno lečenje kod ove vrste pacijenata nosi značajno manju smrtnost od ove bolesti u odnosu na nehirurške metode. Ovo ne važi baš za sve pacijente, naročito ne za one starije od 75 godina.
Analize pokazuju da posle laparaskopske operacije pacijenti ostaju kraće u bolnici, imaju manju potrebu za analgeticima, oporavak je znatno kraći, tokom same operacije se gubi znatno manje krvi i samo trajanje operacije kraće traje. Istina je da vreme trajanja operacije zavisi najviše od iskustva hirurga i ono se skraćuje sa iskustvom koje hirurg ima u obavljanju laparaskopskih operacija.
Iako nema dovoljno dostupnih i kvalitetnih podataka da bi se doneli kvalitetni zaključci u vezi sa smrtnošću i sa ishodom lečenja  malignih tumora krioablacijom i radiofrekventnom ablacijom, metodama kojima se čuva najviše tkivo bubrega, u nekim slučajevima su ove metode najpogodnije. One su posebno indikovane kod starijih pacijenata i kod onih koji imaju udružene bolesti, koje komplikuju intervenciju.
U slučaju širenja bolesti i pojave metastaza, osim sistemske terapije, doktorima je i dalje na raspolaganju nefrektomija kao opcija lečenja. Sistemska terapija uključuje pre svega hemioterapiju i imunoterapiju, kao ciljne terapije lekovima koje deluju na specifične receptore u telu i na taj način kontrolišu bolest.
Citoreduktivna nefrektomija u kombinaciji sa interferonom alfa poboljšava preživljavanje pacijenata koji imaju metastatski bubrežni karcinom. Ovom terapijom se poboljšava preživljavanje i odlaže se sistemska terapija. Uz to koristi se radio terapija kod pacijenata sa metastazama na kostima i u mozgu i ona daje pre svega olakšavanje tegoba.
Doktori nisu sigurni šta uzrokuje rak bubrega, ali upozoravaju na određene faktore rizika – pre svega pušenje, gojaznost i povišen krvni pritisak. Oni koji imaju najbliže srodnike sa rakom bubrega, takođe imaju povišen rizik. I brojni drugi faktori se spominju kao povezani sa višim rizikom od bolesti, ali za to nema zvaničnih potvrda. To uključuje loše navike u ishrani, ili povremenu izloženost specifičnim kancerogenima, ali rezultati u literaturi su nedovoljni za jasne zaključke. Recimo, umereno konzumiranje alkohola izgleda ima zaštitni efekat ali nije poznato na koji način, a najefikasnija prevencija izbegavanje pušenja i smanjenje gojaznosti.

/by
, , ,

Kako održati vitalnost tokom hemoterapije

Kako održati vitalnost tokom hemoterapije

Ako ste podvrgnuti hemoterapiji, a želite da ostanete vitalni što je moguće više tokom lečenja, obratite pažnju na svoju ishranu koja ima veliki uticaj na celokupno stanje organizma.

Hemoterapija i tretmani zračenja dodatno iscrpljuju organizam pored same bolesti. Postoje različita iskustva sa hemoterapijom, slede saveti u vezi sa ishranom koji će pomoći da se lakše podnesu neprijatne nuspojave terapije.

Spremajte ukusnu hranu. Hemoterapija može da utiče na osećaj ukusa, dajući nekim namirnicama i piću metalan ili neprijatan ukus. Voda i meso su dve najčešće stvari koje postaju neukusne tokom hemoterapije. Ako postaje teško piti običnu vodu, pokušajte da uzimate aromatizovanu mineralnu vodu ili dodajte iseckani limun u vodu sa česme. Ako pojedine vrste mesa teže podnosite, pokušajte sa drugim izvorima proteina kao što su jaja, manje masni mlečni proizvodi, pasulj i riba.

Sprečite opstipaciju. Dok neki ljudi imaju problem sa dijarejom tokom hemoterapije, drugi  imaju sa opstipacijom. Unošenje tečnosti  je važno da bi se sprečila opstipacija. Uključujući sve vrste vlakana u ishrani koji takođe mogu biti od pomoći. Ako niste navikli na velike količine vlakana, povećavajte unos vlakana postepeno. Neka fizička aktivnost – čak i samo 20 minut – može biti moćan stimulans za crevnu peristaltiku.

Održavajte telesnu težinu.Oboleli od malignih bolesti ponekad mogu da dobiju na težini tokom lečenja. Stoga se preporučuju nisko – masni obroci i mnogo povrća.

Povećajte apetit. Mnogi ljudi koji prolaze kroz hemoterapiju imaju problem sa apetitom. Obzirom da se ugljeni hidrati dobro vare, preporučuju se grickalice sa žitaricama, tost sa puterom od kikirikija ili drugim orašastim plodovima ili humus namaz. Dobro se podnosi i jogurt i hranljivi šejkovi.

Zaustavite dijareju. Ako imate retku stolicu, izbegavajte masnu i prženu hranu, kofein, slatka pića i voćne sokove, zelene salate, sirove proizvode.

Vodite dnevnik ishrane. Zapisujte šta jedete i pijete tokom dana i zabeležite sve simptome koje svakodnevno doživljavate. To će pomoći da zajedno sa svojim lekarom identifikujete šta može biti uzrok mučnine, zatvora ili dijareje.

Tretirajte ranice u ustima. Neka vrsta hemioterapije može izazvati ranice u ustima – oralni mukozitis. Da bi potpomogli zaceljenje, izbegavajte začinjenu hranu, alkohol i vrelu hranu. Održavajte vlažnost usne duplje konzumacijom dovoljnih količina tečnosti tokom dana. Ispiranje usta slanom vodom nakon obroka takođe može biti od pomoći.

Održavajte organizam hidriranim. Dijareja i povraćanje u kombinaciji sa niskim unosom tečnosti može izazvati dehidrataciju. Znaci dehidratacije mogu uključivati suva ili lepljiva usta, upale oči, smanjena količina urina (urin je tamno žute boje kada se koncentriše) i nemogućnost lučenja suza.

Zaustavite mučninu. Konzumacija hladne hrane umesto tople, svež đumbir i čaj od nane ili đumbira mogu  da pomognu da se ublaži mučnina. Takođe je najbolje da izbegavate masnu ili prženu hrane i hranu sa jakim mirisima.

Jedite manje obilne obroke. Manje obilni obroci se bolje tolerišu tokom hemoterapija od obilnih obroka. Češći i manje obilni obroci pomažu i sa problemima sa mučninom.

Razgovarajte sa nutricionistom. Može pomoći savetovanje sa nutricionistom , koji je stručnjak za hranu i ishranu.

Izbegavajte alkohol. Tokom hemoterapije poštedite jetru jer ona pomaže organizmu da metaboliše sve potencijalne toksine iz krvotoka. Alkohol može izazvati nepotrebni stres za jetru i otežati jetri da obradi  hemoterapije. Alkohol takođe može pogoršati mučninu ili druge gastrointestinalna neželjena dejstva hemoterapije ili može stupiti u interakciju sa lekovima hemoterapije i promeniti njihovo dejstvo.

Oprezno sa suplementima. Posavetujte se sa svojim lekarom pre uvođenja nekog suplementa, jer oni takođe mogu uticati na dejstvo hemoterapije.

Ograničite unos zelenog čaja. Ograničite konzumaciju zelenog, belog i crnog čaja na jednu ili dve šolje dnevno. Oni su bogati fitohemikalijama i mogu ometati željeni efekat hemoterapije.

Posavetujte se sa svojim lekarom o sojinim namirnicama. Sojine namirnice imaju sastojke koji mogu nepovoljno uticati kod određenih vrsta tumora.

Brojne su dobrobiti kordicepsa kod osoba na hemoterapiji I radioterapiji. Predstavlja efikasno sredstvo pomoću kojeg imuni sistem i celo telo mogu da se održe jakim i vitalnim iako su istovremeno izloženi efektima hemoterapije i zračenja. Kordiceps ublažava tegobe koje nastaju kao posledica neželjenih efekata lekova koji se primenjuju u hemoterapiji. Smanjuje mučninu, bolove i gubitak težine. Jača imuni sistem tj. sprečava propadanje belih krvnih zrnaca (leukocita), koji su najosetljiviji na štetna dejstva antitumorske terapije. Pomaže da se održi normalan broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i krvnih pločica (trombocita). Kordiceps štiti i ćelije bubrega i jetre od toksičnih efekata hemoterapije, preko kojih se ovi lekovi metabolišu. U nekim studijama je čak ustanovljeno da kordiceps ima svojstvo da pojačava aktivnost antitumorske terapije.

tumor

kordiceps

 

Primed prirodne preparate na bazi kordicepsa možete kupiti u Primed biljnim apotekama ulica Vojvode Stepe 120, Primed Biošop, ulica Knez Mihajlova 21a, TC Milenijum, lokal 54, Primed Biošop 2, ulica Jurija Gagarina 151g, TC Piramida, lokal 10.

Telefoni za informacije: 0113912431, 0113288948, 0112168073

/by
, , ,

Šta uzrokuje nastanak mioma i koje rizike nose netretirani miomi

miomi materice i rizici

Miomi materice su benigni tumori koji potiču iz materičnog tkiva. Iako se sastoje od istih glatkih mišićnih vlakana kaoi i zid materice (miometrium), tkivo mioma je mnogo gušće od normalnog miometriuma. Miomi materice su obično okrugli.

Ne  znam sa sigurnošću zbog čega se razvijaju ovi tumori. Genetske abnormalnosti, promene u ekspresiji faktora rasta (proteini u telu koji usmeravaju brzinu i stepen ćelijske proliferacije), abnormalnosti u vaskularnom (krvnim sudovima) sistemu i odgovor  tkiva na povredu, su sve faktori koji mogu da igraju ulogu u razvoju mioma.

Porodična anamneza je ključni faktor, jer često postoji problem sa miomima kod žena u istim porodicama. Rasa takođe igra ulogu u nastanku mioma. Žene afričkog porekla imaju dva do tri puta veće šanse da razviju miome od žena drugih rasa. Kod žena afričkog porekla miomi nastaju u mlađem dobu i mogu imati simptome već u svojim 20-im, za razliku od žena sa Kavkaza sa miomima, kod kojih se simptomi obično javljaju tokom 30-ih i 40-ih godina života. Trudnoća i uzimanje oralnih kontraceptiva može smanjiti rizik od razvoja mioma. Miomi nisu zabeleženi kod devojčica koje nisu ušle u pubertet, ali i adolescentkinje retko razvijaju miome. Drugi faktori koje istraživači dovode u vezu sa povećanim rizikom od pojave mioma je prva menstruacija pre 10-te godine, konzumiranje alkohola (naročito piva), infekcije materice i povišen krvni pritisak (hipertenzija).

Ustanovljeno je da estrogen stimuliše rast mioma u mnogim slučajevima. Tokom prvog tromesečja trudnoće, oko trećina mioma će se uvećati, a zatim smanjiti nakon porođaja. U principu, miomi imaju tendenciju da se smanjuju posle menopauze, ali menopauzalna hormonska terapija može prouzrokovati da promene istraju.

Generalno, ovi tumori su prilično česti i javljaju se kod oko 70 % do 80% svih žena generativne dobi. Većinu vremena, miomi materice ne izazivaju simptome ili probleme, ali žena sa miomima je obično svesna njihovog prisustva.

Kako se manifestuje prisustvo mioma?

Većina žena sa miomima materice nema nikakve simptome. Međutim, abnormalno krvarenje je najčešći simptom mioma. Ako su tumori blizu materične sluzokože (endometrijum) ili ometaju protok krvi u endometrijumu, mogu izazvati poremećaje ciklusa, bolne menstruacije, duge cikluse ili sitna krvarenja između menstruacija. Žene sa obilnim krvarenjem zbog mioma mogu razviti deficit gvožđa ili anemiju. Miomi materice koji degenerišu ponekad mogu izazvati ozbiljan, lokalizovan bol.

Miomi takođe mogu izazvati niz simptoma u zavisnosti od njihove veličine, lokacije unutar materice i od  blizine susednih karličnih organa. Veliki miomi mogu izazvati:

  • Osećaj pritiska
  • Bol u karlici
  • Pritisak na bešiku sa čestim mokrenjem ili onemogućeno mokrenje
  • Pritisak na rektum sa bolnom ili otežanom defekacijom.

Iako miomi ne ometaju ovulaciju, neke studije ukazuju na to da oni mogu uticati na plodnost i biti uzrok rizične trudnoće. Posebno su submukozni miomi, koji deformišu materičnu duplju, povezani sa problemima sa začećem. Miomi mogu biti uzrok ponavljanih pobačaja. U ovim slučajevima, ukoliko se miomi ne uklone, žena ne može održati trudnoću.

miomi materice

Da li netretirani miomi materice predstavljaju opasnost?

U najvećem broju slučajeva, miomi materice koji ne izazivaju probleme, ne moraju se lečiti. U nekim slučajevima, čak i miomi koji ne uzrokuju simptome zahtevaju uklanjanje ili barem pažljivije praćenje. Brz rast je razlog da se pažljivije prate, jer retka forma malignog mioma (leiomiosarkom), obično je brzo rastući tip tumora i ne može se razlikovati od benignog mioma ultrazvukom, MR-om ili drugim vizuelizacionim metodama. Međutim, ova vrsta tumora javlja se u manje od 1% mioma materice.

Drugi rizik koji nose netretirani miomi je da ponekad mogu da porastu do veličina koje na kraju izazivaju značajne simptome i zahtevaju uklanjanje. Ukoliko miomi postanu dovoljno veliki, operativno uklanjanje može postati teško i rizično.

/by