Posts

,

Test urina može pomoći u ranoj dijagnozi tumora bubrega

angiomiolipTumor bubrega u početnom stadijumu nema nikakve simptome, niti postoje znaci koji bi upozoravali na njegovo postojanje. Najčešće se tumor bubrega u početnom stadijumu otkriva slučajno, na sistematskom pregledu ili tokom nekih drugih redovnih analiza.
Prvi simptomi tumora bubrega su najčešće mikro i makrohematurija, krv u manjoj ili većoj količini prisutna u urinu, bol u predelu bubrega ili opipljiva masa u području bubrega.Od opštih simptoma tu su i gubitak telesne mase, umor, povećana telesna temperatura, iscrpljenost, anemija…
Svi navedeni simptomi mogu biti posledica razvoja tumora bubrega, ali nisu specifični i mogu nastati kao posledica drugih stanja i bolesti. Na primer, krv u mokraći može biti i posledica infekcije ili ciste bubrega. Ukoliko bolesnik primeti bilo koji od navedenih simptoma, svakako se treba javiti lekaru kako bi se sprovele sve dijagnostičke metode i utvrdio tačan uzrok nastanka određenog simptoma i odredila odgovarajuća terapija.
Američki naučnici sa Washington University School of Medicine su otkrili da se uz pomoć jednostavnog testa urina, koji meri nivoe dva proteina u mokraći, može rano otkriti tumor bubrega sa tačnošću već od 95%, bez lažno pozitivnih rezultata.
Naime, otkriveno je da su nivoi proteina akvaporina-1 (AQP1) i perlipina-2 (PLIN2) povišene kod osoba sa tumorom bubrega.
Ovo otkriće je od izuzetne važnosti obzirom da ne postoji dobra metoda za rano dijagnostikovanje tumora bubrega. Ovome veći značaj daje činjenica da pacijenti kojima je tumor bubrega dijagnostifikovan pre nego što je metastazirao imaju gotovo 80% stopu preživljavanja.
Dosadašnji najčešći način ranog otkrivanja tumora bubrega bio je slučajan, najčešće prilikom CT ili NMR snimanja.
Takođe, treba spomenuti da su potrebna dodatna klinička ispitivanja kako bi se rezultati potvrdili na većem broju ispitanika, različite starosti, pola i porekla.

Prirodni preprat Primed 13 kordiceps je odlično sredstvo za podizanje imuniteta i prevenciju nastanka tumora. Njegovo dejstvo je povoljno i kao dodatak terapiji tumora, kao i kod osoba koje su na radio i hemioterapiji tumora jer otklanja nuspojave i smanjuje na minimum neželjene efekte ove vrste lečenja.

/by
, , ,

Savremena hirurgija tumora bubrega

hirurgijaIako rak bubrega nije među najčešćim malignim bolestima, stopa oboljevanja od ove bolesti raste. Najčešće se radi o tumoru bubrežnih ćelija, koji čini svega 2 do 3 % malignih bolesti. Karcinom bubrežnih ćelija čini gotovo 90% svih malignih tumora bubrega i to je najčešći tumor bubrega. Zahvaljujući sve češćoj upotrebi savremenih dijagnostičkih sredstava, ultrazvuka i kompjuterizovane tomografije povećava se broj slučajno otkrivenih tumora bubrega i tada se uglavnom radi o manjim tumorima.
U velikom broju slučajeva tumora bubrega, neophodno je da se uradi radikalna nefrektomija (odstranjenje kompletnog tkiva bubrega sa okolnim žlezdama). Na zapadu se ovakva intervencija sve češće izvodi laparaskopski i takva intervencija nosi manji rizik od komplikacija u poređenju sa klasičnom, otvorenom operacijom.
Postoje neke situacije kada se ne otklanja bubreg u celosti već se radi delimična nefrektomija koja može da se izvede kao otvorena ili kao laparaskopska operacija, u zavisnosti od iskustva i veštine hirurga. Operativno lečenje kod ove vrste pacijenata nosi značajno manju smrtnost od ove bolesti u odnosu na nehirurške metode. Ovo ne važi baš za sve pacijente, naročito ne za one starije od 75 godina.
Analize pokazuju da posle laparaskopske operacije pacijenti ostaju kraće u bolnici, imaju manju potrebu za analgeticima, oporavak je znatno kraći, tokom same operacije se gubi znatno manje krvi i samo trajanje operacije kraće traje. Istina je da vreme trajanja operacije zavisi najviše od iskustva hirurga i ono se skraćuje sa iskustvom koje hirurg ima u obavljanju laparaskopskih operacija.
Iako nema dovoljno dostupnih i kvalitetnih podataka da bi se doneli kvalitetni zaključci u vezi sa smrtnošću i sa ishodom lečenja  malignih tumora krioablacijom i radiofrekventnom ablacijom, metodama kojima se čuva najviše tkivo bubrega, u nekim slučajevima su ove metode najpogodnije. One su posebno indikovane kod starijih pacijenata i kod onih koji imaju udružene bolesti, koje komplikuju intervenciju.
U slučaju širenja bolesti i pojave metastaza, osim sistemske terapije, doktorima je i dalje na raspolaganju nefrektomija kao opcija lečenja. Sistemska terapija uključuje pre svega hemioterapiju i imunoterapiju, kao ciljne terapije lekovima koje deluju na specifične receptore u telu i na taj način kontrolišu bolest.
Citoreduktivna nefrektomija u kombinaciji sa interferonom alfa poboljšava preživljavanje pacijenata koji imaju metastatski bubrežni karcinom. Ovom terapijom se poboljšava preživljavanje i odlaže se sistemska terapija. Uz to koristi se radio terapija kod pacijenata sa metastazama na kostima i u mozgu i ona daje pre svega olakšavanje tegoba.
Doktori nisu sigurni šta uzrokuje rak bubrega, ali upozoravaju na određene faktore rizika – pre svega pušenje, gojaznost i povišen krvni pritisak. Oni koji imaju najbliže srodnike sa rakom bubrega, takođe imaju povišen rizik. I brojni drugi faktori se spominju kao povezani sa višim rizikom od bolesti, ali za to nema zvaničnih potvrda. To uključuje loše navike u ishrani, ili povremenu izloženost specifičnim kancerogenima, ali rezultati u literaturi su nedovoljni za jasne zaključke. Recimo, umereno konzumiranje alkohola izgleda ima zaštitni efekat ali nije poznato na koji način, a najefikasnija prevencija izbegavanje pušenja i smanjenje gojaznosti.

/by
, ,

Rana dijagnoza tumora bubrega

Tumori-bubrega-velikaTumor bubrega je treći po učestalosti tumor urinarnog sistema, nakon tumora bešike i prostate. Oteževajuća činjenica je ta da tumor bubrega može da naraste i do nekih 20 centimetara i da pri tome nema simptome ili su simptomi koji se jave blagi i nespecifični.  Kada bi se bolest otkrila na vreme, izlečenje je moguće u preko 80 % slučajeva tumora bubrega. U ranom otkrivanju tumora bubrega presudna je rana dijagnostika koja se omogućava preventivnim pregledima kod urologa, jednom godišnje.
Simptomi tumora bubrega su, ukoliko se jave oskudni i nespecifični, poput neobjašnjivog skoka temperature i groznice. Retko se javlja krv u mokraći.
Ultrazvukom se kao jednostavnom dijagnostičkom metodom u gotovo 100 % slučajeva može otkriti tumor bubrega. Često je dovoljan samo pregled kao uvod u dalju dijagnostiku koja podrazumeva laboratorijske analize, uzimanje podataka o pacijentu i odluku o definitivnom lečenju. Da bi se donela definitivna odluka o lečenju tumora bubrega potrebno je uraditi skener, magnetnu rezonancu i renovazografiju. tj ciljano snimanje bubrega sa kontrastom da bi se procenilo da li se radi o malignom ili benignom tumoru, kakav je odnos tumora prema krvnim sudovima. Na osnovu tih podataka se donosi odluka o vrsti operacije, da li da se obavi parcijalna operacija kada se odstranjuje samo tumor ili je potrebno odstraniti ceo bubreg sa tumorom. Olakšavajuća okolnost pri određivanju opsežnosti operacije je ta da je bubreg parni organ. Tako, i da se u slučaju malignog tumora operacijom odstrani ceo bubreg, time život pacijenta nije ugrožen, jer je život moguć i sa samo jednim ovim organom.
Ukoliko se tumor bubrega otkrije na vreme, pravovremenom hirurškom intervencijom u 80% slučajeva je moguće potpuno izlečenje, a dodatna hemioterapija i radioterapija nisu potrebne. U suprotnom, ako se sa pravovremenom dijagnozom zakasni, pri tome ne pomaže ni hirurška intervencija, kao ni radioterapija i hemoterapija.
Osim klasičnim operativnim zahvatima, tumor bubrega je moguće ukloniti i laparaskopskom hirurgijom. Na žalost, nije usamljen slučaj da hirurzi tokom operacije tumora bubrega izvade i onaj jedini funkcionalni bubreg, što znači da život pacijenta dalje nije moguć bez hemodijalize.
Tumori bubrega se u današnje vreme javljaju i zbog produženog životnog veka stanovništva. Ako se uzme u obzir da je početkom 20. veka prosečan ljudski vek bio 50, a sada je 76 godina. Porast oboljevanja od malignih bolesti može da se veže za starenje populacije, dok kod mladih to nije slučaj. Medicina se trudi da tih 30 godina produženog života bude kvalitetno i da ljudi i u starosti žive kvalitetno.
Tumori bubrega veoma često nemaju simptome. Ako pacijent dolazi na pregled zbog bola, pojave krvi u mokraći, temperature, to ponekad može da bude kasno. Zbog toga su bitni preventivni pregledi kod urologa jednom godišnje, nakon 50. godina starosti, čak i kada nema nikakvih simptoma. Jednom godišnje je potrebno uraditi ultrazvuk stomaka, urotrakta i bubrega.
Rano otkrivanje tumora bubrega je najvažniji čin u lečenju ove opake bolesti. Adjuvantna terapija, hemoterapija i radioterapija, nikad ne predstavljaju izlečenje kad se radi o tumorima bubrega, već samo zalečenje. Drugim rečima, pravovremena dijagnoza je jedina šansa za izlečenje malignog tumora bubrega.

/by

Wilmsov tumor

Bubreg

Wilms-ov tumor je redak oblik raka bubrega koji najčešće pogađa decu, njegov naziv je nefroblastom. Ovaj tumor je najčešći tumor bubrega kod dece, uglavnom se javlja između 3 i 4 godine života, da bi u 5 godini njegova učestalost znatno opala.

Wilms-ov tumor se uglavnom javlja na jednom bubregu mada se može naći na oba bubrega istovremeno.

Pretpostavlja se da Wilms-ov tumor nastaje zbog greške na pojedinim genima koji kontrolišu razvoj genitouretralnog trakta, jer se često sa postojanjem ovog tumora nalaze i udružene anomalije poput nespuštenih testisa, potkovičastog bubrega, hipospadije, epispadije… Postoje pretpostavke i o dejstvu pojedinih faktora iz spoljašnje sredine, ali ove prepostavke nisu definitivno dokazane.

Savremena dijagnostika i lečenje Wilmsovog tumora poboljšava izglede za ozdravljenje i preživljavanje kod dece.

Wilms-ov tumor često ne daje simptome i dete može izgledati zdravo. Simptomi koji se javljaju nisu specifični za ovaj tumor i često mogu biti izazvani nečim drugim. Mogu se javiti krv u mokraći, urinarne infekcije, bol u stomaku, tumorska masa u stomaku koja se napipava, groznica sa temperaturom.

Dijagnoza Wilmsovog tumora. Potrebno je načiniti ultrazvučni pregled trbuha koji definitivno pokazuje oblik, veličinu i lokalizaciju tumora. Laboratorijski nalazi nisu specifični, a nekada je potrebno načiniti i gensku analizu (genska analiza je veoma bitna jer pojedini genski poremećaji se moraju agresivnije tretirati hemioterapijom, jer im je prognoza nepovoljnija).Kao dopuna koriste se skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca. Definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu histopatološkog nalaza dobijenog u toku, ili nakon operativnog lečenja.

Lečenje. Terapija je hirurška i podrazumeva odstranjivanje zahvaćenog bubrega i udruženih limfnih žlezda (nefrektomija).

Tokom operacije se vrši pregled i bubrega sa druge strane da bi se isključilo eventualno postojanje obostrane bolesti.

Nakon operativnog lečenja primenjuje se hemioterapija. Sve se više koristi i adjuvantna radijaciona terapija. Nakon terapije, neophodni su redovni pregledi, zbog mogućeg ponovnog javljanja tumora i eventualno prisutnih metastaza, naročito u plućnom tkivu.

/by