Posts

5 namirnica koje se preporučuju u prevenciji karcinoma debelog creva

Karcinom kolona je vrsta maligne bolesti koja nastaje od ćelija debelog creva (kolona). Kao i kada su druge maligne bolesti u pitanju, postoje određeni faktori koji se označavaju kao zaštitni faktori. Njihovo delovanje može da doprinese smanjenju rizika za pojavu ove teške bolesti.

Koje su to grupe namirnica koje se preporučuju?

Povrće sadrži biljne materije flavonoide i karotenoide koji su prepoznati kao faktori koji mogu da doprinesu u prevenciji karcinoma. Takođe, povrće sadrži biljna vlakna koja pomažu probavu, čime se smanjuje zadržavanje potencijalno štetnih materija u crevima. Prema preporukama, pola svakog obroka bi trebalo da čini povrće.

Celo zrno žitarica takođe je bogato vlaknima. Može da se koristi u sastavu raznih vrsti hleba, muslija, kaša i drugih proizvoda. Upotreba celog zrna se preporučuje zato što se vlakna primarno nalaze u omotaču zrna, koji se ljuštenjem uklanja, pa su proizvodi od oljuštenog zrna siromašni vlaknima. Pored vlakana, celo zrno sadrži i vitamine B grupe, kao i minerale cink, bakar, gvožđe i magnezijum.

Mahunarke kao što su pasulj, grašak, sočivo, leblebija i druge sardže značajnu količinu vlakana, proteina i drugih korisnih hranljivih materija, kao što su antioksidansi, vitamin E i vitamini B grupe. Pored protektivnog dejstva na debelo crevo, mahunarke mogu da doprinesu i regulaciji nivoa holesterola i povišenog šećera.

Orašasti plodovi i semenke bogati su “dobrim” mastima, vlaknima, proteinima, antioksidansima i drugim fitonutrijentima koji mogu da pomognu u prevenciji karcinoma kolona.

Voće bogato vlaknima se takođe preporučuje u ishrani. Preporuka je da se ishrana sastoji od namirnica svih boja, što ističe važnost raznovrsne ishrane. Intenzivne boje voća vezuju se uglavnom za bogat sadržaj pigmentnih materija sa antioksidativnim dejstvom. Voće je i izvor prirodnih šećera koji mogu da budu zdraviji izbor u odnosu na rafinisane šećere i konditorske proizvode.

Svakako, sve nabrojane namirnice se već nalaze na listi preporuka za zdravu ishranu koja se i inače preporučuje. Ishrana kao deo protektivnih faktora može da doprinese smanjenju rizika, ali da li će zaista do pojave neke bolesti doći, zavisi i od drugih delujućih faktora.

/by

Smanjenje rizika za pojavu karcinoma

Različite vrste malignih bolesti su veoma zastupljene svuda u svetu. Prema podacima SZO (Svetske Zdravstvene Organizacije) određene preventivne mere mogu da doprinesu prevenciji pojave maligniteta. Svakako, ove preventivne mere ne garantuju sasvim sigurnu zaštitu od razvoja malignih bolesti, ali bilo koji broj slučajeva karcinoma koji je moguće izbeći je dragocen.

Najveći broj preventivnih mera su zapravo preporuke koje bi svako od nas već trebalo da primenjuje, u skladu sa zdravim životnim navikama.

Održavanje optimalne telesne težine

Prekomerna telesna težina nalazi se na većini lista faktora rizika za pojavu različitih bolesti, uključujući maligne. Smatra se da je gojaznost, pored pušenja, jedan od najčešćih faktora rizika koje je moguće prevenirati.

Upotreba crvenog mesa

Crveno meso u velikim količinama, posebno dimljeno i konzervirano dovedeno je u vezu sa pojavom karcinoma kolona i želuca. U skladu sa ovim podacima, preporuka je da se količina crvenog mesa u ishrani smanji (do otprilike 500g nedeljno).

Prekomerno sunčanje

Umereno izlaganje sunčevim zracima ima značajan broj korisnih efekata, kao što je npr. stvaranje vitamina D, prekomerno sunčanje može da ima i negativne posledice. Preterano sunčanje, posebno u periodima visokog UV indeksa u toku dana može da bude faktor rizika za pojavu karicnoma kože. Zbog toga, ukoliko želite da iskoritite maksimalne povoljne efekte sunca, uz smanjenje mogućih štetnih efekata, izbegavajte prekomerno izlaganje u najtoplijim delovima dana i koristite preporučene zaštitne faktore.

Jedite dovoljno svežeg povrća i voća

Sveže voće i povrće je najbogatije vitaminima, mineralima i drugim nutrijentima koji su važni za očuvanje zdravlja, a mogu i da doprinesu prevenciji različitih oboljenja. Preporučen unos je bar 2 porcije voća i povrća dnevno.

Smanjite unos šećera

Hrana i piće sa dosta šećera uglavnom sadrži veću količinu kalorija. Prekomerni unos većih količina kalorija od onih koje se potroše u toku dana vremenom dovodi do povećanja telesne mase, koja je već opisana kao jedan od faktora rizika.

Prevencija HPV infekcije

HPV, odnosno određeni tipovi HPV-a se dovode u vezu sa pojavom karcinoma grlića materice, vagine, penisa, anusa, grla. Zbog toga, mogućnost prevencije infekcije ovim virusom ima značajnu ulogu u smanjenju obolevanja.

Redovna fizička aktivnost

Fizička aktivnost je svakako na listi preventivnih mera za većinu zdravstvenih poremećaja. Redovna fizička aktivnost pomaže u regulaciji telesne mase, metaboličkih poremećaja (dijabetes tip II), kardiovaskularnih poremećaja.

Pušenje

Duvanski dim je takođe jedan od najpoznatijih faktora rizika za veliki broj oboljenja. HOBP, tumor pluća, kardivoaskularne bolesti i dr. Prestanak pušenja je važan korak u prevenciji ovih bolesti.

Alkohol

Prekomerna upotreba alkohola takođe može da bude faktor rizika za pojavu karcinoma digestivnog sistema- karcinom želuca, jetre i kolona. Neke vrste alkoholnih pića, npr. crveno vino mogu da sadrže i korisne materije, ali se svakako savetuje umerena upotreba.

Naravno, preduzete peventivne mere mogu da doprinesu prevenciji obolevanja, ali ne znače da do pojave bolesti sasvim sigurno neće doći. Takođe, postojanje faktora rizika ne znači sigurnu pojavu bolesti, već ukazuje na povećan rizik za njen nastanak. Da li će doći do pojave neke bolesti zavisi od udruženog delovanja više različitih faktora i njihovog međusobnog uticaja. Dobro poznavanje i praćenje faktora rizika i zaštitnih faktora omogućava nam da sprovedemo odgovarajuće mere u cilju smanjenja rizika za nastanak bolesti.

/by
,

Šta je prevencija karcinoma?

Prevencija karcinoma obuhvata preduzimanje različitih mera i postupaka u cilju sprečavanja nastanka karcinoma. Sprečavanjem nastanka svakog pojedinačnog slučaja karcinoma, smanjuje se ukupan broj obolelih od ove teške bolesti, i najvažnije, broj umrlih.

Da bi se sprečio nastanak bilo kog karcinoma, naučnici se bave istraživanjem faktora koji povećavaju mogućnost nastanka karcinoma i faktora koji smanjuju rizik za razvoj maligniteta.

Faktor rizika je sve što može da negativno utiče na zdravlje čoveka i poveća rizik za razvoj neke bolesti. Suprotno, faktori koji mogu da smanje rizik za razvoj bolesti ili poremećaja, nazivaju se protektivni faktori.

Kada je u pitanju nastanak karcinoma, teško je govoriti o uzroku bolesti, zato što jedinstveni uzrok bolesti zajednički za sve obolele još uvek nije otkriven. Ono što se zna jeste da dolazi do promene u genetskom materijalu, a faktori koji deluju na genetski materijal mogu da se razlikuju.

Neki faktori rizika mogu da se izbegnu, dok je delovanje nekih drugih faktora nemoguće isključiti.

Na primer, pušenje je faktor rizika za veoma veliki broj različitih bolesti, uključujući maligne. Pušenje predstavlja faktor rizika koji je moguće isključiti. S’ druge strane, neki nasledni faktori koji takođe imaju ulogu u razvoju bolesti ne mogu da se izbegnu.

U dilju prevencije karcinoma savetuje se smanjenje delovanja faktora rizika, a povećanje delovanja protektivnih (zaštitnih) faktora. Nažalost, čak ni strogo poštovanje i primenjivanje svih preporučenih mera ne može osigurati život bez obolevanja. Rizik se može smanjiti, ali postoje slučajevi koji će se jednostavno desiti, bez obzira na sve preduzete mere.

Takođe, neće kod svake osobe koja je izložena nekom faktoru rizika doći do pojave bolesti. Sigurno je da će u grupi osoba koje su izložene rizičnim faktorima biti veći procenat obolelih u odnosu na grupu osoba koje nisu izložene faktorima rizika, ali, sigurno je i to da neće kod svih osoba izloženih rizikofaktorima nastati karcinom.

Različiti načini prevencije koji se proučavaju uključuju sledeće:

  • Promena stila života i navika

  • Izbegavanje poznatih faktora rizika za nastanak bolesti

  • Blagovremeno tretiranje prekanceroznih stanja za koja je poznato da vremenom mogu da pređu u malignitet.

PRIMED 13 FORTE JE PRIRODAN PREPARAT NA BAZI MEDA, MEDICINSKIH GLJIVA KORDICEPS, ŠITAKE I REIŠI SLOMLJENE SPORE, OBOGAĆEN JEZGROM KAJSIJINE KOŠTICE. NE SADRŽI VEŠTAČKE BOJE, KONZERVANSE I DRUGE ADITIVE.

PRIMED 13 FORTE se preporučuje:

  • osobama sa oslabljenim imunitetom

  • u prevenciji i tretmanu oštećenja jetre, bubrega i drugih organa

PORUČITE PRIMED 13 FORTE: https://jacanjeimuniteta.kancer.rs/

/by
faktori rizika
,

Faktori rizika za razvoj karcinoma kod mladih osoba

Faktor rizika je svaki činilac iz spoljašnje ili unutrašnje sredine koji svojim uticajem može povećati rizik za nastanak neke bolesti. Kao i kada je bilo koja bolest u pitanju, za različite karcinome postoje zajednički faktori rizika, kao i neki specifični faktori koji povećavaju rizik za razvoj određenog tipa maligne bolesti.

Kod odraslih mladih osoba, velliki broj karcinoma može se povezati sa uticajem faktora sredine, kao što su način života, izloženost duvanskom dimu, gojaznost, neadekvatna ishrana, nekontrolisana upotreba alkohola ili narkotika i drugi. Ekspozicija materijama kao što je radon, aerozagađenje, toksini na radnom mestu takođe mogu doprineti razvoju različitih malignih bolesti.

Izloženost pomenutim faktorima ne znači siguran razvoj bolesti, već povećava verovatnoću za nastanak bolesti.

Karcinom nastaje kao rezultat uzajamnog dejstva promena na nivou genetskog materijala pod uticajem spoljašnjih faktora. Izmenom genetičkog materijala menjaju se osobine ćelija koje nastaju deobom, a nekontrolisanim rastom ovih ćelija dolazi do razvoja tumora.

Neki od najčešćih faktora povezanih sa većom učestalošću javljanja karcinoma kod mladih osoba su:

  • Prekomerno izlaganje ultravioletnom (UV) zračenju povećava rizik za nastanak melanoma kože.
  • Infekcija određenim tipovima humanog papiloma virusa (HPV) povećava rizik za nastanak karcinoma grlića kod žena.
  • Infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) povezan je sa nastankom non-Hodgkin lilmfoma, Kapoši sarkoma i još nekoliko vrsta karcinoma.
  • Tretman radiotalasima ili hemoterapijskim lekovima karcinoma u detinjstvu može povećati rizik za sekundarni nastanak karcinoma u adolescenciji ili kasnije u životu, posebno kada je u pitanju leukemija.

Prevencija nastanka karcinoma

Prevencija nastanka karcinoma obuhvata niz opštih preporuka u smislu promena loših navika. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje faktora rizika koji se mogu izbeći (duvanski dim) su važni u prevenciji većine bolesti, uključujući i maligne.

Kao pomoćno sredstvo za poboljšanje imunološkog odgovora, jačanje i zaštitu organizma posebno izdvajamo PRIMED 13 Kordiceps preparat. PRIMED 13 je prirodan preparat na bazi meda i medicinske gljive Kordiceps. Dejstvo kordicepsa na poboljšanje imunološkog odgovora dokazano je u različitim studijama. PRIMED 13 mogu koristiti zdrave osobe, u prevenciji različitih vrsta bolesti, ili osobe kod kojih već postoji određena bolest, kao pomoćno sredstvo u tretmanu, za brži i potpuniji oporavak.

/by

Kolorektalni karcinom: mitovi i činjenice

kolorektalni-karcinomU mnogim slučajevima, karcinom kolona i rektuma je moguće prevenirati. Na razvoj karcinoma, pored naslednih faktora utiču i neki faktori koje je moguće kontrolisati, kao što su ishrana i fizička aktivnost, i neki drugi.

Od karcinoma kolona i rektuma obolevaju samo muškarci.
Ova izjava je netačna. Obolevanje od kolorektalnog karcinoma je skoro isto u odnosu na pol. Dakle, žene bi trebalo podjednako kao i muškarci da imaju u vidu mere prevencije ove bolesti.

Nemoguće je sprečiti nastanak kolorektalnog karcinoma, tako da nema smisla voditi računa o ishrani i drugim faktorima rizika.
Ova izjava se takođe ne može prihvatiti kao tačna. Iako je nasleđe veoma bitno u nastanku kolorektalnog karcinoma, postoje i faktori koje možemo izbeći, a koji se direktno dovode u vezu sa nastankom ovog karcinoma. Pre svega, postoje mnogobrojne studije koje su potvrdile povezanost prekomerne upotrebe mesnih prerađevina i konzervirane hrane sa nastankom karcinoma kolona. Ishrana sa više svežeg voća i povrća, sa ograničenom upotrebom mesnih prerađevina može značajno smanjiti rizik od nastanka kolorektalnog karcinoma.

Kolorektalni karcinom se javlja samo kod starih.
Ova izjava je samo delimično tačna. Iako je najveći broj postavljenih dijagnoza kod osoba starijih od 50 godina, zabeleženi su slučajevi bolesti i kod mlađih osoba. Međutim, kako je učestalost javljanja najveća nakon 50. godine, sve osobe starije od 50 godina bi trebalo na svakih 1-2 godine da urade sistematski pregled sa ispitivanjem faktora rizika na kolorektalni karcinom.

Preventivni pregledi nemaju nikakav uticaj na ishod kolorektalnog karcinoma
Ova izjava je netačna. Karcinom kolona i rektuma otkriven u ranoj fazi ima veoma dobre izglede za lečenje. Ukoliko se karcinom otkrije u fazi kada još uvek ne postoje metastaze, uspešno lečenje je moguće čak kod više od 80% obolelih. Zbog toga, redovni sistematski pregledi su veoma značajan faktor za rano otkrivanje i blagovremeni tretman kolorektalnog karcinoma.

PRIMED 13 Kordiceps je prirodan preparat na bazi meda i medicinske gljive kordiceps. Povoljno utiče na imunološki sistem, kardiovaskularni sistem i vitalne organe. Ispoljava antioksidativno dejstvo, i može se koristiti i kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu malignih bolesti.

/by