Posts

,

Rizik za nastanak karcinoma pluća kod nepušača

Iako je pušenje na prvom mestu na listi rizika za karcinom pluća, oko 20% osoba koje umru od karcinoma pluća nikada u životu nisu bili pušači.

Pušenje svakako jeste jedan od ključnih doprinosećih faktora za nastanak ne samo karcinoma pluća, već čitavog niza različitih poremećaja i bolesti svih organa čoveka.

Međutim, postoje i drugi faktori koji mogu da izazovu bolest, a neki od najčešćih su:

  • Radon je gas koji je vodeći faktor rizika za nastanak karcinoma pluća kod nepušača. Hronična izloženost radonu značajno povećava rizik za nastanak maligniteta. Radon se normalno može naći u vazduhu, ali u minimalnoj koncentraciji. Povećana koncentracija radona može da nastane u slučaju izgradnje stambenih objekata na mestima sa prirodnim depozitima uranijuma, kada se povećava i koncentracija radona u vazduhu unutar stambenih prostorija.
  • Sekundarno pušenje takođe može da poveća rizik od nastanka bolesti povezanih sa duvanskim dimom. Iako osoba ne uvlači direktno dim iz zapaljene cigarete, udisanje vazduha zagađenog duvaskim dimom takođe povećava koncentraciju štetnih materija unutar organizma.
  • Profesionalna izloženost kancerogenim materijama kao što su azbest ili dizelna goriva je značajan faktor rizika. Godinama se radi na unapređenju zaštite u radnoj sredini, i što većem skraćenju izloženosti štetnim materijama za koje je dokazano da su povezani sa povećanim rizikom za nastanak karcinoma.
  • Aerozagađenje. Dugo je poznato da aerozagađenje iz okoline kao i unutar domaćinstva može da bude faktor rizika za nastanak karcinoma pluća.
  • Mutacije gena. Razjašnjavanje činjenica o uticaju genskih promena koje uslovljavaju nastanak i rast tumora može da pomogne u razvoju ciljanih lekova za lečenje karcinoma koje specifično deluju na određenu vrstu tumora. Na ovaj način bi se značajno povećali izgledi u lečenju svih vrsta tumora.

Iako je kod nepušača pušenje već isključeno kao jedan od najznačajnijih faktora rizika, ipak postoje dodatne preporuke, u cilju umanjenja delovanja drugih doprinosećih rizikofaktora.

Testiranje domaćinstva na prisustvo radona, izbegavanje sekundarnog pušenja i smanjenje profesionalne izloženosti kancerogenim materijama su značajne mere prevencije.

Zdrava ishrana i zdrave životne navike su značajne u cilju očuvanja zdravlja i prevencije svih oboljenja, pa tako i malignih. Savetuje se ishrana bogata svežim voćem i povrćem koje sadrži velike količine vitamina, minerala i antioksidanasa.

Kao jedan od prirodnih preparata koji može doprineti zaštiti organizma preporučujemo PRIMED 13 FORTE.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Koji su uzroci karcinoma kod dece?

bolesno-deteUzrok većine karcinoma koji se javljaju u dečijem uzrastu je nepoznat.

Oko 5% karcinoma dečijeg uzrasta nastaje nasleđivanjem mutiranog genetskog materijala od roditelja. Na primer, kada je u pitanju retinoblastom (karcinom tkiva oka koji se javlja najčešće kod dece) pokazano je da u 20-30% slučajeva postoji nasleđen mutirani gen nazvan RB1.

Mutacije gena koje dovode do razvoja karcinoma mogu se desiti i u toku intrauterinog razvoja deteta. Naime, 1 od 1000 dece se rodi sa genskom abnormalošću koja nosi rizik za razvoj leukemije, ali samo kod 1 od 8000 dece zaista dođe do razvoja leukemije.

Deca sa Daunovim sindromom (stanje nastalo usled postojanja viška jednog od hromozoma) 10-20x češće obolevaju od leukemije nego što je to slučaj sa decom koja nemaju Daunov sindrom. Međutim, samo mali broj leukemija je povezan sa Daunovim sindromom.

Većina karcinoma kod dece, kao i kod odraslih, smatra se da nastaje kao rezultat mutacije gena koja dovodi do nekontrolisanog umnožavanja ćelija i razvoja karcinoma. Kod odraslih, ove mutacije najčešće nastaju usled dugotrajne izloženosti štetnih faktora iz okoline (duvanski dim, azbest, UV zraci). Kod dece je teško utvrditi faktore iz okruženja koji utiču na razvoj karcinoma, delom zato što su karcinomi retki kod dece, a delom zato što je teško utvrditi čemu je dete bilo izloženo u ranim fazama razvoja. Nakon eksplozije atomske bombe u II svetskom ratu, veliki broj ljudi, uključujući i decu i adolescente bio je izložen visokim dozama jonizujućeg zračenja. U narednim godinama zapažen je porast obolelih od različitih vrsta tumora, a među obolelima je bilo i dece i adolescenata.

Istraživanjem uticaja faktora kojima su roditelji bili izloženi pre začeća, ili majke za vreme trudnoće nije se došlo do nekih značajnijih otkrića. Dok su neka istraživanja pokazala povezanost faktora kao što su radijacija, pesticidi ili neki infektivni agensi, druga istraživanja nisu našle značajniju povezanost. Sredinom XX veka, devojčice čije su majke u toku trudnoće koristile lek dietilstilbestrol (DES) u tretmanu pretećeg pobačaja imale su povećanu incideniju karcinoma vagine. Na ovom primeru se video uticaj hormonske terapije na pojavu karcinoma kod dece.

Bez obzira na uzrok nastanka, veoma je bitno na vreme postaviti dijagnozu, kada su mogućnosti za uspešno lečenje najbolje. Kao i kod odraslih, prognoza zavisi od tipa karcinoma, brzine rasta i postojanja metastaza u trenutku postavljanja dijagnoze.