Posts

Koža je najveći organ našeg tela, koji ima veliki broj uloga. Koža nas štiti od toplote, hladnoće, mikroorganizama, sprečava isparavanje vode iz organizma, ublažava ili sprečava fizička oštećenja pod uticajem spoljašnjeg pritiska.
Kao i svaki drugi organ, koža takođe može biti početno mesto razvoja različitih vrsta bolesti, uključujući i maligne. Tumori koji se razvijaju u koži mogu poticati od različitih tkiva i ćelija. Karcinom kože najčešće nastaje od ćelija u površnom delu kože, melanocita ili pločastih ćelija kože.
Melanom je maligni tumor koji nastaje od melanocita, ćelija kože koje proizvode pigment melanin. Skvamocelularni i bazocelularni karcinom (tzv. non-melanoma karcinomi) nastaju od pločastih, odnosno u slučaju bazocelularnog karcinoma, bazalnih ćelija kože. Za razliku od melanoma, skvamocelularni i bazocelularni karcinom sporije se šire i imaju bolju prognozu.
Melanom je mnogo agresivniji u odnosu na druge vrste karcinoma kože. Ukoliko se ne otkrije u ranom stadijumu razvoja, postoje manje šanse za uspešno lečenje. Melanom je još uvek manje zastupljen u opštoj populaciji (svega 2% od svih karcinoma kože) ali je zato najagresivniji, sa ozbiljnijom prognozom u odnosi na druge karcinome.
Skrining neke bolesti obuhvata mere sprovedene u cilju ranog otkrivanja postojeće bolesti, pre nego što se jave karakteristični simptomi. Kada su maligne bolesti u pitanju, najbolja prognoza je onda kada se karcinom otkrije u ranoj fazi, jer pojava karatkterističnih simptoma uglavnom prati uznapredovalu bolest, a tada su mogućnosti lečenja ograničene.
Rano otkrivanje melanoma je dobar preduslov za uspešno lečenje
Jednu od najznačajnijih mera u ranom otkrivanju melanoma predstavlja jednostavni pregled kože. Najveći broj melanoma razvije se na prethodno postojećem mladežu, pa se posmatranjem mladeža tokom vremena mogu primetiti promene koje ukazuju na razvoj melanoma. Međutim, kako postoji i određen broj slučajeva kada melanom nastane bez prethodno postojećeg mladeža, potrebno je pratiti bilo kakvu novonastalu pigmentnu promenu na koži koja menja veličinu i oblik.
Na šta treba obratiti pažnju prilikom posmatranja mladeža?
Promene koje mogu biti znak za posetu lekaru su sledeće:
promena veličine mladeža– dobra metoda za proveru rasta jeste pravljenje fotografija mladeža u određenom vremenskom razmaku, npr. 1-2 puta godišnje.
promena oblika i simetrije mladeža
promena boje
promena izgleda ivica mladeža.
Ukoliko mladež brzo menja oblik, raste, posebno ukoliko lako ili spontano prokrvari, obavezno se obratite vašem lekaru. Sprovođenjem odgovarajućih dijagnostičkih procedura ispitaće se uzrok postojanja navedenih simpotma, i sprovesti odgovarajuće lečenje.

Bazocelularni karcionom na licuPromene na koži, koliko god bezazleno delovale, ne treba shvatiti olako. Mnogi odlažu odlazak dermatologu, ne znajući da čak i najmanja promena na postojećem mladežu ili pojava novog belega mogu biti znak melanoma, jednog od četiri glavna tipa raka kože. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina, ali podložni su mu i pripadnici mlađe populacije koji previše vremena provode na suncu ili odlaze u solarijume.

Važno je otkriti bolest u ranoj fazi, jer se tada maligna promena može hirurški odstraniti, dok kasnije otkrivanje smanjuje šanse za izlečenje. Zbog toga je bitan redovan samopregled kože.

Povreda nije nužno uzrok melanoma

Povređen mladež nije nužno preduslov za nastanak maligne promene. Na povređeno mesto nanesite antiseptik, a sa lekarom se konsultujte tek nakon zarastanja rane. Ako se jave svrab i crvenilo, sačekajte nekoliko dana, jer te tegobe prolaze spontano. S druge strane, nije svaka promena na koži melanom.

Iako ima najveću stopu smrtnosti on se javlja najređe i prepoznaje se po tamnim promenama na koži, čije su ivice nepravilne, a boja drugačija. U najvećem broju slučajeva dolazi do bazocelularnog karcinoma, i to u obliku uzdignutog čvorića boje kože, ranice koja ne zarasta ili čvorića sa krastom koji  vremenom raste.

Može se javiti i aktinična keratoza, koja najčešće pogađa starije osobe, a prepoznaje se po hrapavim pločicama crveno braon boje koje se perutaju. Keratoza se kasnije može razviti u spinocelularni karcinom, koji se javlja u obliku brzorastućeg čvorića sa krastom. Sve maligne promene na koži se odlikuju nekontrolisanim rastom i spontanim krvarenjem.

Hrana kao okidač za nastanak malignih promena

Poznato je da rafinisani šećer hrani ćelije kancera. Stoga bi hranu koja ga sadrži valjalo ograničiti. Dakle, izbegavaju se prerađeni slatkiši, grickalice, zaslađeni sokovi… Štetne masnoće takođe ne bi trebale da se nađu na meniju. Potrebno je izbaciti mesne prerađevine, rafinisana ulja, prženu hranu… Koristite umesto njih hladnoceđena ulja, a prženje zamenite dinstanjem ili barenjem. Ograničite i unos kravljeg mleka, ali slobodno pijte kozije mleko i jedite koziji sir. Takođe, istraživanja su pokazala da gluten pogoduje razvoju kancera, pa bi unos pšeničnog brašna i pekarskih proizvoda koji ga sadrže trebalo ograničiti na minimum.

Prirodna apoteka u kuhinji

Jedite što više svežeg voća i povrća, naročito ono koje je organskog porekla, namirnice bogate vitaminom C, koji ima sličnu strukturu kao i šećer, ali umesto da podstakne razmnožavanje malignih ćelija, staje im na put. Najbolji izbor je bobičasto voće, koje obiluje antikosidansima. Na trpezi bi trebalo da se nađe i paradajz, kuvani naročito, jer sadrži likopen, koji ima antikancerogeno dejstvo i koji se oslobađa tokom kuvanja. Važno je obezbediti i dovoljno vitamina D, kojeg ima u masnoj ribi, pečurkama i jajima, a obavezan je i vitamin A, koji ćete obezbediti vašem organizmu ukoliko konzumirate šargarepu i slatki krompir. Vitamin E ima takođe antikancerogeno dejstvo, a njime obiliju avokado, maslinovo ulje, spanać, riba i semenke suncokreta.
primed13fortePrimed 13 Forte   je prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom koštice kajsije. Svaka od medicinskih gljiva koje ulaze u sastav preparata ima izraženo antioksidativno i zaštitno antikancerogeno dejstvo, i u ovom preparatu se ova njihova svojstva međusobno dopunjuju.

mladezMladeži na su toliko uobičajena pojava, da svi ljudi imaju manji ili veći broj mladeža na koži. Retko su prisutni na rođenju, najčešće počinju da se pojavljuju sa početkom puberteta.

Mladeži su benigni tumori poreklom od melanocita. Melanociti su ćelije kože koje stvaraju melanin, pigment koji daje boju koži. Nije razjašnjeno šta izaziva promenu melanocita u pravcu formiranja mladeža, mada se smatra da nasleđe i dejstvo sunčevih zraka ima važnu ulogu.

Mladeži nisu jedinstvenog izgleda. Postoje razlike u boji, veličini, obliku, položaju u odnosu na ravan kože (u ravni kože ili ispupčeni). Tipični mladeži uglavnom poseduju sledeće karakteristike:

  1. Okrugao oblik
  2. Braon boju
  3. Blago ispupčeni u odnosu na nivo kože
  4. Simetričnih su ivica
  5. Najčešće malih dimenzija
  6. Jasno ograničenih ivica

Pod uticajem nekih faktora (pubertet, trudnoća, izlaganje suncu), mladeži mogu da se uvećavaju, i da raste njihov broj.

Maligni melanom, ili samo melanom je maligni tumor poreklom od melanocita. Važno je napomenuti da melanom ne nastaje uvek na terenu postojećih mladeža. Takođe, veličina mladeža nije presudna što se tiče ozbiljnosti bolesti, nekada na koži postoji mala vidljiva površina melanoma, a u organizmu, u isto vreme, već mogu postojati metastaze.

Gore navedene karakteristike mladeža se prate, u slučaju postojanja „sumnjivih“ mladeža. Najbolje je napraviti fotografiju mladeža, jer je tako najlakše uporediti u različitim vremenskim razmacima izgled mladeža. Brzi rast mladeža, promena boje, asimetrija, nejasna granica sa okolinom i krvarenje su najčešći znaci koji ukazuju na razvoj maligniteta. Ukoliko primećujete ove znake, trebalo bi da se obratite Vašem lekaru.