Posts

,

Razlike između benignih i malignih tumora

Tumor je naziv kojim se opisuje svako novo tkivo u organizmu koje nije deo normalne građe i funkcije postojećih funkcionalnih organa. Postoji više podela tumora, ali za pacijente je svakako najvažnija podela na benigne i maligne tumore.

Razlike između benignih i malignih tumora:

  • Benigni tumori rastu lokalno, ograničeno, sa jasnim granicom između zdravog i bolesnog tkiva. Maligni tumori se šire u okolna tkiva, tako da ne postoji jasna granica između tumora i zdravog tkiva.
  • Benigni tumor uglavnom zadržava neke osobine tkiva od kog potiče za razliku od malignih tumora kod kojih je diferencijacija mnogo manje izražena, pa je nekada skoro nemoguće utvrditi od kog tkiva potiče.
  • Jedna od najvažnijih razlika između benignih i malignih tumora je mogućnost metastaziranja. Benigni tumori nikada ne metastaziraju. Pojava metastaza je karakteristika malignih tumora. Metastaze nastaju odvajanjem malignih ćelija iz primarnog tumora. Ove ćelije zatim putuju krvotokom, i na mestu zaustavljanja mogu da nastave razmnožavanje i stvaranje sekundarnih depozita, odnosno metastaza.

Iako su benigni tumori po svojoj prirodi i toku razvoja bezopasni, nekada, njihova lokalizacija može predstavljati problem. Tako, benigni tumori koji rastu unutar lobanje, pritiskom na nerve i moždane centre mogu da izazovu ozbiljne neurološke smetnje. Miomi materice, iako su po poreklu benigni tumori mišićnog tkiva, nekada mogu da dovedu do krvarenja opasnog po život.

U toku tretmana tumora, kao pomoćno sredstvo za poboljšanje imuniteta i jačanje organizma preporučujemo PRIMED 13 FORTE.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.
/by
, , ,

Imunoterapija – nova nada za obolele od malignih tumora

vacc

Najnovija istraživanja pokazuju da imunoterapija može biti efikasna u slučaju pojedinih malignih oboljenja. Ta efikasnost se ogleda u potpunom povlačenju bolesti ili njenom prevođenju u stanje mirovanja, odnosno u hroničnu bolest.

Moderna imunoterapija

Moderna imunoterapija nam omogućava da se uspešno borimo protiv više vrsta malignih tumora. Podizanje imuniteta je od ključne važnosti za ozdravljenje, naročito najtežih, onkoloških bolesnika, pa imunoterapija zauzima sve važnije mesto u lečenju karcinoma. Na koji način se imunoterapija bori protiv maligniteta.

Šta podrazumeva imunoterapija?

Imunoterapija podrazumeva primenu supstanci koje mogu modifikovati imunosistem pacijenta i usmeriti ga da prepozna i deluje na malignu bolest.

Različite su metode stimulacije imunološkog sistema.

Nespecifični stimulatori imuniteta pojačavaju aktivnost ćelija imuniteta nezavisno od vrste oboljenja, dok specifični ciljano usmeravaju delovanje tih ćelija na konkretnu bolest i oni se mogu smatrati lekom. Najbolji primer za ovu grupu lekova jesu vakcine.
Pomenute vakcine dovode do umnožavanja naših odbrambenih ćelija (belih krvnih zrnaca) i njihove produkcije citokina.

Citokini su složeni molekuli belančevina koji aktivno deluju na maligne ćelije. Takođe je moguća i primena veštački sintetisanih citokina. Postoji i kombinacija imunoglobulina za koje su vezani citostatici ili radioaktivni izotopi. Ovi lekovi se ciljano vezuju za malignu ćeliju koja ima receptor za koji je taj imunoglobulin sintetisan.

Inače, u imunoterapiji referentni su svi lekovi koji mogu delovati na povećanje funkcionisanja naših odbrambenih ćelija. Osim vakcina, interferona i interleukina, koji su najpoznatiji, tu su i neki od najobičnijih lekova koji se propisuju za druge bolesti. Primer je lek ketokonazl koji se upotrebljava za lečenje gljivičnih infekcija. Ispostavilo se da ovaj lek ima i imunostimulativno dejstvo, pa je korišćen kao dodatak hemoterapiji.

U čemu je prednost imunoterapije?

 Za razliku od zračenja i citostatika koji neselektivno uništavaju sve ćelije koje se brzo dele, imunoterapija ima mogućnost selektivnog prepoznavanja malignih i normalnih ćelija u našem organizmu. Samim tim su i eliminisana neželjena dejstva citostatika.

Zvanična medicina i imunoterapija

U slučaju oboljenja gde su završena klinička ispitivanja, posle III faze u lečenju, imunoterapija je postala rutinska praksa u lečenju. Uspešnost imunoterapije se ogleda ili u potpunom povlačenju bolesti ili u njenom prevođenju u stanje mirovanja. Nažalost, velikom broju bolesnika tumor se vrati, odnosno pobegne imunološkoj kontroli. Zbog toga imunoterapija i dalje nije čudotvoran lek za karcinom.
primed13fortePrimed 13 forte je prirodni preparat koji snažno podiže i aktivira vaš imuni sistem i čini ga jačim i efikasnijim u borbi sa mnogim bolestima, čak i sa onim najtežim.

/by
, ,

Slučajne mutacije najčešće dovode do nastanka tumora.

mutacijeIako jedna trećina slučajeva nastanka malignih tumora može biti povezana sa dejstvom faktora sredine ili nasleđenim genima, izgleda da su za dve trećine malignih tumora odgovorne slučajne mutacije gena, ukazuje studija koju su izveli naučnici sa Johns Hopkins Kimmel Cancer Center.

Navedene mutacije nastaju kada se matične ćelije dele. Matične ćelije stvaraju nove ćelije koje zamjenjuju ćelije koje izumiru. Ukoliko dođe do slučajne greške i mutacije na genima tokom spomenute deobe ćelije, može lako doći do razvoja karcinoma. Što se te greške češće događaju, to neka osoba ima veći rizik da će te ćelije nekontrolirano početi da rastu i da se razviju u karcinom.

Svi karcinomi su uzrokovani kombinacijom loše sreće, faktora sredine i nasleđenih gena, ističu naučnici.

Smatra se da će ovo otkriće ne samo promeniti način na koji ljudi doživljavaju njihov rizik od malignih tumora nego će promeniti i tokove istraživanja karcinoma. Naime, naučnici misle da nova istraživanja treba fokusirati na otkrivanje i lečenje karcinoma u što ranijoj fazi, kada su još uvek izlečivi.

 

/by
, , ,

Kakvi se sve tumori mogu razviti u usnoj duplji

tumori usne duplje i orofarinksa

Tumori usne duplje, ili oralni tumori, su promene (izrasline) koje se razvijaju u ustima(usnoj duplji). Orofaringealni tumori počinju u orofarinksu, što je deo grla odmah iza usne duplje.

Usna duplja (usta) i orofarinksa (grlo)

Usna duplja obuhvata usne, unutrašnji zid usana i obraza (sluzokože),  zube, desni, prednje dve trećine jezika, pod usta – ispod jezika, kao i koštani krov usta (tvrdo nepce). Područje iza umnjaka (nazvan retromolarni trigonum) može biti uključen kao deo usne duplje, iako se često smatra delom orofarinksa.

Orofarinks počinje gde se usna duplja završava. On obuhvata bazu jezika (zadnju trećina jezika), meko nepce (zadnji delu krova usta), krajnike i bočne i zadnji zid ždrela.

Tumori i izrasline u usnoj duplji i orofarinksu

Mnogi tipovi tumora (abnormalne izrasline ćelija), mogu da se razviju u usnoj šupljini i orofarinksu. Dele se u 3 opšte kategorije:

  • Benigne ili nekancerogene izrasline, koje ne vrše invaziju drugih tkiva i ne šire se na druge delove tela .
  • Bezopasne izrasline iz kojih se kasnije mogu razviti maligne promene. One su poznate kao prekanceroza stanja.
  • Maligni tumori koji mogu vršiti invaziju okolnih tkiva i širiti se na druge delove tela.

Benigni tumori

  • Eozinofilni granulom
  • Fibrom
  • Granularni tumor
  • Keratoacantom
  • Leiomiom
  • Osteohondrom
  • Lipom
  • Švanom
  • Neurofibrom
  • Papilom
  • Condiloma acuminatum
  • Verukozni ksantom
  • Piogeni granulom
  • Rabdomiom
  • Odontogeni tumori (tumori koji počinju u tkivu iz koga se formiraju zubi)

Benigni tumori se mogu razviti od raznih vrsta ćelija i imaju različite uzroke. Neki od njih mogu da izazovu probleme, koji najčešče nisu opasni po život. Uobičajeni tretman za ove vrste tumora je hirurgija, koji ih u potpunosti uklanja, sa malom verovatnoćom da se tumor ponovo javi  ili vrati.

Prekancerozna stanja – leukoplakija i eritroplakija

Leukoplakija i eritroplakija su izrazi koji se koriste da opišu određene vrste abnormalnosti tkiva koje se mogu videti u ustima ili grlu:

  • Leukoplakija je bela ili siva promena.
  • Eritroplakija je ravna ili blago uzdignuta, crvena oblast koja često krvari na iritaciju.
  • Eritroleukoplakija je promena sa crvenim i belim poljima.

Vaš stomatolog može biti prva osoba koja će uočiti ove bele ili crvene zone. Promene mogu biti maligne, mogu biti prekancerozno stanje zvano displazija ili mogu biti relativno bezopasane promene .

Displazija se ocenjuje kao blaga, umerena ili teška , na osnovu toga koliko tkivo izgleda abnormalno pod mikroskopom. Stepen displazija pomaže da se predvidi kolika je verovatnoća da se iz te promene razvije maligno oboljenje ili da se u potpunosti povuče nakon tretmana. Na primer, teška displazija češće razvija karcinom, dok se blaga displazija povlači u potpunosti.

Najčešći uzroci leukoplakije i eritroplakije su cigarete i duvan. Neuklapanje proteze koja pravi iritaciju jezika ili unutrašnje strane obraza takođe može izazvati ove promene. Ali ponekad, ne postoji nikakav  očigledni uzrok. Displazija se često povlači ako je uzrok uklonjen.

Biopsija je jedini način da se sazna zasigurno da li područje leukoplakije ili eritroplakije sadrži displastične (prekancerogene) ćelije ili maligne ćelije.

Većina slučajeva leukoplakije ne prerasta u malignitet. Međutim, neke leukoplakije su ili kancerogene kada se otkriju ili imaju prekancerozne promene koje se kasnije mogu razviti u karcinom ako nisu pravilno tretirane.

Eritroplakija i eritroleukoplakija nastaju ređe, ali su obično ozbiljnije promene. Biopsija pokazuje da većina ovih crvenih lezija ima displastične ili maligne ćelije ili se kasnije iz njih razvija karcinom.

Međutim, važno je napomenuti da se većina malignih tumora ne razvija iz prethodnih lezija (bilo leukoplakija ili erithroplakija).

Maligni tumori usne duplje i orofarinksa

Nekoliko tipova malignih tumora može se razviti u ustima ili grlu.

Karcinom skvamoznih ćelija

Više od 9 od 10 karcinoma usne duplje i ždrela su karcinomi skvamoznih ćelija, koje normalno čine sluzokožu usta i grla.

Najranija forma karcinoma skvamoznih ćelija se zove karcinom in situ, što znači da su maligne ćelije  prisutne samo u epitelu. Kod invazivnog karcinoma skvamoznih ćelija,  maligne ćelije prisutne su i u dubljim slojevima usne duplje ili orofarinksa.

Verukozni karcinom

Verukozni karcinom je vrsta karcinoma skvamoznih ćelija koja čini manje od 5 % svih oralnih karcinoma. Sporije raste, retko se širi na druge delove tela, ali može duboko da uraste u okolno tkivo.

Ako se promene ne tretiraju,  karcinom skvamoznih ćelija može da se razvije unutar pojedinih verukoznih karcinoma. Iz ovog razloga, verukozne karcinome treba odmah ukloniti, zajedno sa širim poljem okolnog, normalnog tkiva.

Karcinom manjih pljuvačnih žlezda

Karcinomi manjih pljuvačnih žlezdi se mogu razviti u žlezdama sluzokože usta i grla. Postoji nekoliko tipova karcinoma manjih pljuvačnih žlezdi, uključujući adenoidno cistični karcinom, mukoepidermoidni karcinom i polimorfni adenokarcinom niskog stepena.

Limfomi

Krajnici i baza jezika sadrže tkiva imunog sistema (limfoidna tkiva), u kojima se mogu razviti limfomi.

/by