Posts

,

Najčešća neželjena dejstva hemoterapije

Nakon postavljene dijagnoze maligne bolesti pristupa se izboru metoda za lečenje, u zavisnosti od stadijuma maligniteta i opšteg stanja pacijenta. Hemoterapija je jedan od najčešćih oblika tretmana malignih bolesti.

Lekovi koji se koriste u toku hemoterapije (citostatici) ciljano ubijaju ćelije koje se ubrzano dele. Tumorske ćelije pripadaju grupi ćelija koje se nekontrolisano i brzo dele, tako da hemoterapeutski lekovi primarno imaju za cilj da unište ovu vrstu ćelija. Međutim, kako i neke od zdravih ćelija imaju osobinu da se brzo dele, a citostatici nemaju selektivno dejstvo, dolazi do oštećenja zdravih ćelijskih linija.

U zavisnosti od vrste ćelija i organa oštećenih u toku hemoterapije, razlikovaće se i broj i intenzitet neželjenih pojava u toku primene citostatika.

Najčešće se javljaju sledeće:

  • Smanjeno stvaranje ćelija krvi
    Anemija nastaje usled oštećenja crvene krvne loze i smanjene količine cirkulišućih eritrocita.
    Krvarenje nakon neznatne povrede, ili spontano (kod izraženog nedostatka trombocita) nastaje usled oštećenja loze trombocita. Trombociti imaju nezamenljivu ulogu u zaustavljanju krvarenja, pa će njihov nedostatak dovesti do poremećaja koagulacije.
    Infekcije nastaju kod oštećenja bele loze, odnosno smanjenog stvaranja leukocita, koji imaju važnu ulogu u zaštiti i odbrani organizma od štetnog delovanja infektivnih i drugih faktora iz spoljašlje sredine.
  • Gastrointestinalne tegobe nastaju kao posledica oštećenja sluzokože (epitela koji oblaže unutrašnjost creva i organa digestivnog sistema). Često su prisutni mučnina i povraćanje, dijareja, a nekada može da postoji i zatvor.
  • Opadanje kose nastaje oštećenjem folikula dlake. Na sreću, ovo štetno dejstvo je privremeno, tako da obično nakon par nedelja dolazi do ponovnog rasta kose.
  • Ulceracije unutar usne duplje nastaju usled oštećenja sluzokože. Uglavnom su vrlo bolne, pa mogu da predstavljaju veliki problem prilikom uzimanja hrane i tečnosti.
  • Opšti simptomi pre svega uključuju malaksalost i umor, zato što hemoterapija direktno i indirektno utiče na sve organe i sisteme unutar organizma.

Poznavanje mogućih neželjenih efekata hemoterapije je veoma važno prilikom izbora metoda za lečenje. U zavisnosti od opšteg stanja pacijenta i prisustva ili odsustva pridruženih bolesti i poremećaja, odlučuje se o vrsti protokola za lečenje maligne bolesti.

Nakon sprovedene hemoterapije, poznavanje neželjenih efekata može da pomogne u sprečavanju ili smanjenju njihovog ispoljavanja.

U toku tretmana malignih bolesti, kao pomoćno sredstvo za poboljšanje imuniteta i jačanje organizma preporučujemo PRIMED 13 FORTE.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.
,

Genetske promene i nastanak tumora

Razvoj tumora u organizmu čoveka inicijalno je povezan sa nakupljanjem grešaka u genetskom materijalu, posebno u genima koji kontrolišu rast i deobu ćelija.

Geni nose instrukcije za stvaranje svih proteina koji utiču na funkcionisanje ćelija. Promene u genima mogu da uzrokuju poremećaj funkcije ovih proteina, pa tako, vremenom, kako se greške nakupljaju, postoji mogućnost razvoja tumora. Neki od karcinogena (faktora koji uzrokuju pojavu tumora) mogu da poremete funkciju proteina koji regulišu oporavak ćelija nakon oštećenja.

Greške u genima koje povećavaju rizik za nastanak karcinoma mogu da budu nasleđene od roditelja, ukoliko se ovo oštećenje nalazi u reproduktivnim ćelijama (jajne ćelije i spermatozoidi).

Promene u genima koje dovode do karcinoma mogu da nastanu i u toku života čoveka, kao posledica delovanja različitih faktora (slobodni radikali, toksične kancerogene materije i sl.). Ove greške u genima koje nastanu nakon začeća nazivaju se somatske genske mutacije.

Postoji veliki broj mogućih promena DNK. Bilo kako da nastanu, ove promene DNK uzrokuju poremećaj normalnog stvaranja ili funkcije ćelija. Uobičajeno je da svakodnevno nastane određen broj “promenjenih” ćelija, ali ih, u normalnim uslovima naš imunološki sistem ukloni. Ukoliko postoji problem u uklanjanju ovih promenjenih ćelija, ili ukoliko one nastaju u mnogo većem broju od onog koji naš imunološki sistem može da kontroliše, vremenom dolazi do njihovog nakupljanja i pojave tumora.

Ćelije tumora mogu da se manje ili više razlikuju od ćelija od kojih su inicijalno nastale. Tako, nekada se lako može patohistološkim pregledom ustanoviti vrsta tumora, odnosno poreklo. U nekim situacijama, promene genskog materijala su takve da su tomorske ćelije skoro potpuno nediferencirane, što onemogućava njihovo prepoznavanje.

Poznavanje mogućih genskih promena i identifikacija gena čije prisustvo može da znači pojavu tumora ima veliki značaj u proceni rizika za nastanak tumora kod ljudi. Tako, ukoliko se dokaže prisustvo gena koji npr. nose povećan rizik za razvoj karcinoma dojke, redovnim pregledima se može blagovremeno otkriti prisustvo bolesti u ranoj fazi, kada su mogućnosti za lečenje najveće.

Takođe, genskim analizama tumorskih ćelija moguće je raditi na ciljanoj terapiji za lečenje tumora, sa što manje neželjenih efekata.

Šta su karcinogeni?

Karcinom nastaje kao posledica promena u DNK ćelije. Neke od ovih promena mogu da se naslede od roditelja, dok se neke dešavaju usled izloženosti štetnim agensima iz okruženja.

Faktora iz okruženja ima veoma mnogo, a neki od najčešće pominjanih su:

  • Navike i stil života (ishrana, pušenje, fizička aktivnost i dr.)
  • Izloženost faktorima sredine: ultravioletno zračenje, radon, infektivni agensi)
  • Medicinski tretmani (radiološki pregledi, hemoterapija, zračna terapija, imunosupresivna terapija)
  • Kancerogene materije u radnoj sredini
  • Kancerogene materije u domaćinstvu

Kancerogene materije (kancerogeni, karcinogeni) su one materije čijim delovanjem dolazi do razvoja karcinoma. Neki od karcinogena ne utiču direktno na DNK, već drugim procesima dovode do maligne promene. Npr. Neki kancerogeni dovode do bržeg razmnožavanja ćelija. Sa većom učestalošću ćelijskih deoba povećava se i mogućnost nastanka genskih mutacija.

Karcinogeni ne izazivaju uvek i u svakom slučaju karcinom. Uglavnom je potrebno da čovek u dužem vremenkskom periodu bude izložen dejstvu visoke koncentracije kancerogena. Čak i tada, možemo da kažemo da postoji veliki rizik za nastanak karcinoma, a ne i da će se karcinom sigurno javiti, zato što na pojavu karcinoma utiču i mnogi drugi faktori (stanje imuniteta, postojanje drugih bolesti i poremećaja).

Kako se otkrivaju kancerogeni?

Utvrđivanje kancerogenog dejstva neke materije nije jednostavno. Kako je neetički ispitivati dejstvo neke materije za koju očekujemo da će imati kancerogeno dejstvo direktno na ljudima, koriste se neke druge metode koje ne mogu uvek da daju jasne rezultate.

Laboratorijska istraživanja

Istraživanja na ćelijskim linijama u laboratorijama mogu da daju velike količine informacija o delovanju različitih materija. Iako se laboratorijskim istraživanjima ne može 100% sigurno predvideti da li će neka materija izazvati karcinom kod ljudi. Većina supstanci koja se istražuje, u loboratorijskim uslovima se primenjuje u značajno većoj koncentraciji u odnosu na prosečnu koncentraciju kojoj ljudi bivaju izloženi u svakodnevnim uslovima. Što se tiče istraživanja na životinjama, rezultati takođe ne moraju da budu isti kada se jedna posmatrana supstanca primenjuje u velikoj koncentraciji u toku ispitivanja sa rezultatima dugotrajne izloženosti niskoj koncentraciji kod čoveka.

Pored toga, nekada se može razlikovati I put unosa štetnih materija, pa tako, rezultati neće biti isti ukoliko se kao put unosa uzima inhalacija, u odnosu na rezultate istrađivanja kada se kao put unosa koristi ingestija (oralni put unosa).

Bez obzira na vrstu istraživanja, većina rezultata dobijenih u laboratorijskim uslovima ima praktični značaj. Tako, ukoliko se istrađivanjem na ćelijskim linijama ili životinjama dokaže da neka materija ima kancerogeno dejstvo, može se računati da i kod ljudi koji su izloženi dugotrajnom dejstvu te materije postoji povećan rizik za razvoj bolesti.

Materije za koje se dokaže da imaju kancerogene osobine dodaju se na listu faktora rizika koje treba izbegavati u cilju prevencije različitih vrsta karcinoma.

Neki od primera potencijalnih kancerogena su:

  • Acetaldehid (iz alkoholnih napitaka)
  • Aflatoksin (toksin koji produkuju neke vrste gljivica)
  • Azbest (u svim oblicima)
  • Benzen
  • Kadmjum
  • Dietilstilbestrol
  • Estrogeni
  • Epštajn-Barov virus
  • Formaldehid
  • Hepatits B i C virus
  • Humani papiloma virus
  • Nitrati i nitriti (konzervansi koji imaju široku primenu u konzervisanju mesa i mesnih produkata)
  • Polivinilhlorid
  • Duvanski dim (ogroman broj supstanci sa štetnim dejstvom)

Ovo su samo neki od potencijalnih faktora rizika. Svakako, izloženost ovim materijama ne znači sigurno oboljevanje, ali nije na odmet da se izbegne dugotrajna izloženost.

,

Zašto se neki karcinomi vraćaju?

recidiv karcinoma


Nakon postavljanja dijagnoze karcinoma, u zavisnosti od vrste i raširenosti karcinoma sprovodi se odgovarajući terapijski pristup, za što uspešniji tretman bolesti.

U lečenju karcinoma koristi se nekoliko metoda zvanične medicine:

  • operativno uklanjanje tumorske mase
  • hemoterapija citostaticima
  • zračna terapija

Ove metode se vrlo često kombinuju međusobno, u zavisnosti od vrste i proširenosti karcinoma. Nakon bilo kog oblika tretmana karcinoma, u određenom broju slučajeva, dolazi do ponovne pojave istog tipa karcinoma, nekada i posle višegodišnje remisije bolesti. Zašto je to tako?

Nakon operativnog uklanjanja tumorske mase, ponovno javljanje tumora može biti posledica zaostatka određenog broja malignih ćelija koje nisu uklonjene, već su nastavile razmnožavanje, i tako dovele do formiranja nove tumorske mase, ili recidiva bolesti. Upravo zbog ove mogućnosti, vrlo često se nakon operacije primenjuje neki dodatni vid tretmana, hemoterapija ili zračenje, kako bi se smanjio rizik za opstajanje potencijalno zaostalih malignih ćelija. Takođe, operativni zahvat neće ukloniti sve maligne ćelije, ukoliko je pre operacije već došlo do njihovog odvajanja od primarnog tumora.

Delovanje hemoterapijskih lekova

Hemoterapijski lekovi deluju po principu toksičnog oštećenja ćelija koje se brzo dele. Zbog toga, citostatici prvenstveno dovode do oštećenja tumorskih ćelija koje su ufazi deobe. Međutim, nisu sve ćelije u istom trenutku u fazi deobe, tako da se zbog toga hemoterapija primenjuje u ciklusima, kako bi se delovalo na veći broj malignih ćelija.

Ukoliko preostane određen mali broj tumorskih ćelija, njih mogu ukloniti i ćelije imunološkog sistema. Zaostajanje malignih ćelija nakon hemoterapije može biti uzrok ponovne pojave tumora.

Zbog toga, i nakon uklanjanja tumora, potrebni su kontrolni pregledi, u određenim vremenskim razmacima, u zavisnosti od vrste uklonjenog tumora. Time se obezbeđuje blagovremeno otkrivanje zaostale ili novonastale tumorske mase, i pravovremeno sprovođenje adekvatnih metoda za njihovo uklanjanje.

primed13forte

Primed 13 forte je  prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom koštice kajsije. Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive. Upotreba PRIMED 13 FORTE preparata se preporučuje za jačanje imunološkog odgovora organizma i kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu malignih bolesti. Svaka od medicinskih gljiva koje ulaze u sastava preparata ima izreženo antikancerogeno dejstvo, i u ovom preparatu se ova njihova svojstva međusobno dopunjuju. Jezgro kajsijine koštice sadrži vitamin B17, čime doprinosu ukupnom antikancerogenom dejstvu preparata.

,

Tumor markeri u otkrivanju i praćenju razvoja tumora

tumor markeri


Šta su tumor markeri?

Tumor markeri su određene materije koje proizvode maligne ćelije, ili ćelije organizma, u slučaju prisustva tumora. Većinu tumor markera proizvode i normalne ćelije, ali u znatno manjoj količini u odnosu na količinu koja se proizvodi u slučaju maligne bolesti.

Tumor markeri se mogu detektovati u krvi, urinu, stolici, tumorskom tkivu i u nekim drugim telesnim tečnostima i tkivima organizma. Po građi, tumor markeri su uglavnom proteinske strukture.

Postoji veliki broj tumor markera. Neki su specifični za određenu vrstu karcinoma, dok drugi mogu biti prisutni kod dva ili više vrsta karcinoma. Do danas nije utvrđen “univerzalni” tumor marker koji može detektovati bilo koji karcinom.

Kakav je značaj praćenja nivoa pojedinih tumor markera?

Određivanje nivoa tumor markera pomaže u postavljanju dijagnoze maligne bolesti i praćenju uspešnosti tretmana. Iako povećane vrednosti tumor markera ukazuju na prisustvo karcinoma, za postavljanje dijagnoze nije dovoljno samo njihovo prisustvo. Neophodno je sprovesti i druge mere dijagnostike kako bi se postavila definitivna dijagnoza (CT, NMR, biopsija tkiva).

Praćenje bolesti pomoću tumor markera

Kada je u pitanju praćenje bolesti, vrši se periodično određivanje vrednosti tumor markera pre, u toku i nakon tretmana. Na osnovu dobijenih vrednosti zaključuje se o uspešnosti tretmana. Ukoliko je tretman uspešan, očekuje se postepeno smanjenje nivoa tumor markera. Njihovo ponovno povećanje može ukazivati na recidiv bolesti.

Najčešće određivani tumor markeri su : alfa-fetoprotein (karcinom jetre i germinativnih ćelija), beta-2-mikroglobulin (multipli mijelom), beta-hCG (horiokarcinom), CA15-3 i CA27.29 (karcinom dojke), CA-125 (karcinom jajnika), PSA antigen (karcinom prostate) i drugi.

U prevenciji i tretmanu malignih bolesti mogu se koristiti različiti prirodni preparati.

U toku tretmana tumora, kao pomoćno sredstvo za poboljšanje imuniteta i jačanje organizma preporučujemo PRIMED 13 FORTE.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom semena kajsije.

PORUČITE PRIMED 13 FORTE ONLINE: PRIMED 13 FORTE

PRIMED 13 Forte se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.