Posts

,

Fibrocistična bolest dojki

 

fibrocistična bolest dojki

Fibrocistična bolest je stanje u dojkama, po pravilu obostrano, koje se opisuje kao granulirana ili zrnasta struktura dojki. Ovo je najčešće dobroćudna promena koja se javlja u preko 50% žena koje prilikom pregleda prstima imaju neujednačenu strukturu dojke. Bolest se najčešće manifestuje u vidu osetljivosti i bola koji se ciklično ponavlja. Menstrualni ciklusi kod ovih žena su često umereno nepravilni ili su prisutni drugi znaci obično manjeg hormonalnog poremećaja. Hormonski disbalans, narušena ravnoteža estrogena i progesterona, dovodi do brojnih promena u tkivu dojke, koje zajednički nazivamo fibrocistična bolest. Ovakve promene se često javljaju ispod ili oko areole, kao i u spolje-gornjim kvadrantima dojke. Pregledom ovakvog tkiva pod mikroskopom nakon biopsije otkriva se da se u mlečnim kanalićima odigrava bujanje ćelija koje ih oblažu sa unutrašnje strane. Često dolazi do sužavanja ili zatvaranja mlečnih kanalića, što rezultira stvaranjem cističnih formacija (cista) unutar kanalića. U režnjevima dolazi do adenoze ili sklerozirajuće adenoze, (režnjići postaju naglašeniji ili bivaju protkani ožiljnim tkivom), koji tada mogu davati sliku čvora u dojci.
Bujanje tkiva koje se dešava u mlečnim kanalićima kod fibrocistične bolesti dojki može biti bujanje bez atipije ćelije i bujanje sa atipijom ćelija. Atipija je reč koja opisuje kako abnormalne ćelije izgledaju pod mikroskopom. Posmatrane pod mikroskopom, sve normalne ćelije nekog organa izgledaju vrlo slično. Ako neka ćelija među tim normalnim i izgleda drugačije, ona je atipična, i može vremenom da preraste u zloćudnu.
Kategorije dobroćudnih promena u dojci nakon mikroskopskog pregleda tkiva su:

  • Promene bez bujanja ćelija u 70% slučajeva
  • Promene sa bujanjem ćelija, bez atipije ćelija u 26% slučajeva
  • Promene sa bujanjem ćelija, sa atipijom ćelija u 4% slučajeva

Iz ovih procenata se sabiranjem lako može izračunati da su 96% promena u dojkama potpuno dobroćudne i ne prelaze u rak.
Atipično bujanje ćelija unutar kanalića, posebno ako kod žene postoji i porodična istorija raka dojke, povećava rizik od nastanka raka dojke na 20% od pojave takvog stanja, za narednih 15 godina, koliko se pacijentkinje obično prate. Mora se napomenuti, da je najkritičniji period za nastanak raka u toku prvih 10 godina nakon postavljana dijagnoze.
Tretman fibrocistične bolesti dojke, mada ne rešava uvek problem, može da uključuje:
• Nošenje čvrstih grudnjaka
• Ishranu bogatu voćem, povrćem i žitaricama, a siromašnu masnoćama
• Smanjenje unosa soli u organizam
• Uzimanje vitamina E, B6 i drugih vitamina
• Izbegavanje preteranog unosa kofeina (kafa i jaki čajevi)
• Uzimanje lekova po preporuci lekara

/by

Istine i zablude o čvorićima u dojkama

Čvorići u dojkamaKada se napipa čvorić u dojci svaka zabrinutost je razumljiva. Savet je da ne treba žuriti sa zaključcima. Pre nego što obavezno posetite svog lekara ,da biste ohrabrili sebe, proverite da li ste naseli na neki od mitova vezanih za čvoriće u dojkama.

Mit broj 1: Čvorić u dojci je sigurno rak.

Većina čvorića koje žene napipaju u dojkama (čak 8 od 10) nisu rak. To su najčešće ciste, fibroadenomi ili ciste koje se pojavljuju tokom menstrualnog ciklusa. Bitno je da žena poznaje svoje telo i primeti njegove promene jer joj to može spasiti život.

Mit broj 2: Ako ste napipali čvorić u dojci dovoljno je uraditi samo mamografiju.

Ponekad je pored mamografije potrebno uraditi još pregleda da bi sa sigurnošću postavili dijagnozu. To su ultrazvuk dojke, magnetna rezonanca ili pak kontrolna mamografija. Nekad postoji potreba za biopsijom tj. uzimanjem malog uzroka tkiva koji se proverava pod mikroskopom.

Mit broj 3: Kancerogeni čvorići u dojci su uvek bezbolni

Ovo ne mora biti tačno. Ako osećate bol u dojci to ne isključuje rak. Primer je inflamatorni karcinom dojke koji daje simptome poput crvenila, otoka, temperature i bola u dojci.

Mit broj 4: Ako ste napipali čvorić u dojci dok dojite to sigurno nije rak.

Premda dojenje smanjuje rizik od pojave karcinoma dojke ipak može da se desi. Ako ste već napipali čvorić u dojci nemojte ga ignorisati, uradite ultarzvuk da biste bili sigurni.

Mit broj 5: Ako ste mlađi od 30 godina i napipali ste čvorić u dojci, to sigurno nije rak.

Istina je da žene najčešće dobiju rak nakon menopauze ili posle 50 godina, ali može se desiti da se on javi i kod znatno mlađih žena.

Mit broj 6: Veličina čvorića ukazuje na njegovu prirodu.

Nije istina da mali čvor ne znači rak za razliku od velikog. Veličina dojki kod žena varira kao i promene u njima. Ako napipate čvorić, čak iako je mali obratite se svom lekaru. Ponekad manji čvorić može značiti jako agresivnu bolest.

Mit broj 7: Ako ste napipali čvorić ubrzo nakon mamografije u redu je da sačekate sledeću.

Ako primetite čvorić ubrzo nakon mamografije čiji su rezultati bili normalni obavezno se javite lekaru. Mamograf nekada može propustiti neke vrste raka ako imate gusto tkivo dojke ili je rak na nezgodnom mestu.

Mit broj 8: Ako u vašoj porodici postoji slučaj raka dojke onda ćete ga imati i vi.

Prema podacima Američkog udruženja za borbu protiv raka manje od 15% žena sa rakom dojke imaju rođaku koja je bolovala od iste bolesti.

/by