Faktori rizika za nastanak Non-Hodgkin limfoma

Faktori rizika za nastanak bilo koje bolesti su mnogobrojni, i veliki broj ovih faktora je zajednički za različita oboljenja. Poznato je da sama izloženost faktorima rizika ne znači da će sasvim sigurno doći do pojave bolesti, ali svakako znači da postoji povećan rizik koji bi trebalo ukloniti.

Neke faktore rizika možemo da kontrolišemo, kao što su pušenje, ishrana i dr. dok na neke druge ne možemo da utičemo (godine, pol).

Istraživanja različitih faktora rizika pokazala su da neki od njih mogu da budu povezani sa povećanjem rizika za nastanak non-Hodgkin lifoma.

  • Godine starosti su jedan od značajnih faktora, imajući u vidu da se najveći broj slučaja limfoma otkrije kod osoba starijih od 60 godina. Međutim, postoje i neke vrste limfoma koje se češće javljaju kod mladih.
  • Pol je još jedan faktor rizika koji se ispituje. Kada je u pitanju pol, nešto je manja ukupna učestalost limfoma kod žena, ali postoje i određene vrste limfoma koje su učestalije kod žena.
  • Rasa, etnička pripadnost i geografsko poreklo. Analiza ovih faktora ukazuje na nešto veću učestalost javljanja limfoma kod pripadnika bele rase. Takođe, češća je učestalost u razvijenijim zemljama. Neke vrste limfoma su povezane sa delovanjem virusa, pa će njihova učestalost javljanja zavisiti od geografske rasprostranjenosti.
  • Prisustvo non-Hodgkin limfoma kod bliskih srodnika povećava rizik za pojavu bolesti
  • Izloženost delovanju različitih štetnih materija pokazuje da delovanje nekih hemijskih materija (kao što su benzen, neki insekticidi i pesticidi) može da poveća rizik za pojavu limfoma. Takođe, i neke vrste hemoterapeutskih lekova koji se koriste u svrhu lečenja drugih vrsta tumora mogu da budu povezani sa povećanjem rizika za razvoj limfoma. Pojedini lekovi koji se koriste u lečenju reumastkog artritisa (metotreksat) ili inhibitori TNF-a takođe se ispituju u cilju otkrivanja povezanosti sa pojavom limfoma.
  • Izloženost zračenju kao faktor rizika može da bude povezan sa pojavom malignih bolesti. Praćenjem preživelih nakon aktiviranja atomske bombe i nesreće sa nuklearnim reaktorom zapažena je povećana učestalost javljanja nekih vrsta tumora, uključujući non-Hodgkin limfom, leukemiju i karcinom štitaste žlezde. Pacijenti koji su kao deo tretmana neke druge vrste tumora bili izloženi zračenju mogu da imaju nešto veći rizik za pojavu limfoma kasnije u životu.
  • Oslabljen imunološki sistem je jedan od značajnih faktora za pojavu različitih bolesti. Poznato je da svakodnevno nastaje određeni broj izmenjenih ćelija koje naš imunitet efikasno uklanja. U situaciji kada je imunološki odgovor kompromitovan iz bilo kog razloga, to može da utiče I na povećanje rizika za nastanak malignih bolesti.
  • Postojanje nekih autoimunih bolesti, kao što su reumatski artritis, sistemski lupus, Sjegrenov sindrom, celijakija i dr. može da bude faktor rizika.
  • Infekcije
    Neki infektivni agensi mogu da povećaju rizik za razvoj limfoma, kao što su Epštajn-Barov virus, herpes virusi (HHV-8), HIV, Helicobacter pylori, hepatitis C virus i dr.
  • Telesna težina i gojaznost su poznati faktori rizika za razvoj mnogih bolesti, uključujući i maligne.

Svakako, kao što je pomenuto, samo postojanje i izloženost faktorima rizika ne znači sigurnu pojavu maligne bolesti. Da li će doći do pojave limfoma zavisi od udruženog delovanja različitih faktora. Poznavanje poznatih faktora može da bude od značaja u cilju smanjenja izloženosti i time smanjenja rizika od razvoja bolesti.

/by

Maligni tumori kostiju

Tumor kostiju može da se javi na(u) bilo kojoj kosti tela, mada su najčešća lokalizacija kosti karlice i duge kosti ekstremiteta. Maligni tumori kostiju spadaju u retke tumore (manje od 1% svih tumora).

Maligni tumori kostiju označavaju tumore koji se primarno razvijaju u kostima. Tumori koji nastanu širenjem maligne bolesti koja je počela na nekom drugom organu označavamo kao metastatski tumor kostiju.

Simptomi tumora kostiju mogu da budu:

  • Bol
  • Otok i osetljivost dela tela u kome se razvija tumor
  • Slabljenje čvrstine kostiju koje može da dovede do preloma
  • Malaksalost
  • Neočekivani ili neobjašnjivi gubitak telesne mase

Svi ovi navedeni simptomi nisu specifični za tumor kostiju, već mogu da budu prisutni i kod različitih benignih stanja. Međutim, ukoliko primećujete postojanje bilo kog neuobičajenog simptoma, posebno onih koji traju duže vremena ili se vremenom pojačavaju, trebalo bi da posetite lekara. Nakon pregleda, lekar će odlučiti da li je potrebno uraditi dodatne analize u cilju utvrđivanja uzroka simptoma koje imate.

Vrste tumora kostiju

Osteosarkom je najčešći među tumorima kostiju. Ova vrsta tumora nastaje od ćelija koje stvaraju kost. Obično se javlja kod dece ili mlađih osoba u periodu intenzivnog rasta skeleta.

Hondrosarkom nastaje od ćelija koje stvaraju hrskavicu. Obično se javlja na kostima karlice ili ekstremitetima, kod osoba srednjih godina ili starijih.

Juingov (Ewing) sarkom je posebna vrsta tumora kostiju koji se razvija najčešće na karlici, butnoj ili ramenoj kosti, ali može da se javi i na svim drugim kostima. Češće se javlja kod mlađih osoba.

Lečenje tumora kostiju, kao i kod drugih tipova malignih bolesti zavisiće od vrste tumora, stadijuma razvoja, opšteg stanja pacijenta i prisustva drugih stanja koja mogu da utiču na lečenje.

/by

Simptomi karcinoma jetre

Osobe koje imaju karcinom jetre često u početku, u ranoj fazi razvoja nemaju nikakve simptome. Nekada, mogu da postoje nedovoljno specifični simptomi koji se tek kasnije, kada se postavi dijagnoza zapravo povežu sa postojanjem tumorske mase u tkivu jetre.

Neki od simptoma koji mogu da ukažu na prisustvo karcinoma jetre su:

  • Bol ispod desnog rebarnog luka, koji može da se širi ka desnoj lopatici ili leđima
  • Neočekivani gubitak telesne mase (bez promene načina ishrane i aktivnosti)
  • Slabost, malaksalost, hroničan umor
  • Uvećanje jetre koje se može opipati ispod desnog rebarnog luka

Karcinom jetre se može javiti i kod osoba koje imaju već prisutnu cirozu jetre. Kod ovih pacijenata su uglavnom duže vreme prisutni simptomi poremećaja građe i funkcije jetre, kao što je pojava tečnosti u trbušnoj duplji (ascites) ili hepatična encefalopatija (poremećaj moždanih funkcija uzrokovan nagomilavanjem nekih toksičnih materija).

Nakon postavljanja dijagnoze tumora jetre, u zavisnosti od stadijuma razvoja i opšteg stanja pacijenta, vrši se izbor terapijskog protokola.

Karcinom jetre ima bolju prognozu kod osoba kod kojih se dijagnoza postavi u ranoj fazi, kada je moguće operativno uklanjanje tumorske mase. Zbog toga, veoma je važno da se simptomi koji mogu da ukažu na postojanje nekog procesa u tkivu jetre na zanemaruju. Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma, posebno ukoliko simptomi dugo traju, potrebno je da se obratite lekaru, kako bi se sprovele odgovarajuće analize u cilju otkrivanja uzroka njihovog postojanja.

/by
, ,

Neke činjenice o karcinomu

Maligne bolesti predstavljaju veliku grupu oboljenja koja mogu da se razviju bilo gde u organizmu, na bilo kom organu.

Jedinstveni uzrok malignih bolesti do danas još uvek nije otkriven. Postoji veliki broj identifikovanih faktora rizika za koje je potvrđeno da mogu da doprinesu povećanju rizika za razvoj maligne bolesti. Međutim, samo prissutvo faktora rizika ne znači sigurnu pojavu bolesti. Na pojavu maligne bolesti značajnu ulogu ima međusobni uticaj različitih faktora rizika (spoljašnji faktori, faktori nasleđa, genetski faktori).

Karcinom nastaje nekontrolisanom deobom ćelija bilo gde u telu. To znači da bilo koja grupa ćelija koja izgubi konrolu nad deobom može da dovede do nagomilavanja ovih “ćelija sa greškom” koje daljim umnožavanjem dovode do formiranja tumora. U ovom procesu značajnu ulogu ima imunološki sistem. Ukoliko imunološki sistem normalno funkcioniše, u stanju je da određeni broj izmenjenih ćelija koje se normalno stvaraju svakodnevno, ukloni i na taj način onemogući njihovo nakupljanje.

Tipični simptomi karcinoma se uglavnom kasno javljaju, u uznapredovaloj fazi, kada su mogućnosti za uspešno lečenje znatno smanjene. Ukoliko postoje u ranoj fazi, uglavnom su nespecifični, pa je teško da se posumnja na malignitet, već se uglavnom povezuju sa nekim drugim uzrocima.

Postoji preko 200 vrsta malignih bolesti. Prema poreklu, razlikuju se karcinomi (nastaju od epitelnih ćelija), sarkomi (nastaju od ćelija vezivnog tkiva), limfomi (nastaju od ćelija limfnog sistema), leukemije (poreklo od ćelija krvi).

Maligne bolesti karakteriše pojava metastaza. Tako, razlikujemo primarni tumor, na mestu na kome dolazi do primarnog nakupljanja malignih ćelija, i sekundarni ili metastatski tumor, koji se može razviti na udaljenim mestima u organizmu. Nekada se prvo otkrije metastatski tumor, pa tek istraživanjem pronađe mesto primarnog tumora.

Prognoza toka i ishoda maligne bolesti može da se značajno razlikuje. Veoma važan faktor u proceni mogućnosti za lečenje je stadijum bolesti. Od toga zavisi da li je moguće operativno ukloniiti tumor ili će se izabrati neka druga metoda tretmana. Takođe, na tok lečenja mogu da utiču i opšte zdravstveno stanje pacijenta, kao i prisustvo drugih oboljenja i poremećaja.

O kojoj god vrsti maligne bolesti da je reč, sigurno je da se radi o veoma ozbiljnom problemu koji zahteva ozbiljan pristup u cilju što efikasnijeg tretmana što ranije, kako bi se povećale šanse za uspešno lečenje.

/by
, ,

Karcinom mokraćne bešike, simptomi i lečenje!

Karcinom mokraćne bešike je maligna bolest koja nastaje najčešće na unutrašnjem zidu ovog organa koji je sačinjen od ćelija takozvanog tranziciocelularnog epitela pa se i samo bolest zove još tranziciocelularni ili urotelijalni karcinom. Ovakva vrsta karcinoma osim u mokraćnoj bešici (90% slučajeva) ređe može nastati i u bubregu, mokraćovodu i mokraćnoj cevi. Tranziciocelularni karcinom se javlja pet puta češće kod muškaraca nego kod žena i predstavlja četvrti najčešći karcinom u muškoj populaciji. Javlja se u starijoj životnoj dobi, u proseku sa 73 godine i 9 od 10 obolelih su stariji od 55 godina. Najveći faktori rizika za nastanak karcinoma bešike su pušenje i izloženost štetnim materijama na radnom mestu, pa su tako radnici u farbarskoj industriji, industriji gume i kože, te profesionalni vozači (zbog izloženosti dizel gorivu) i frizeri (zbog dugogodišnjem izlaganju farbi za kosu) u većem riziku od nastanka karcinoma bešike. Najčešći simptom karcinoma mokraćne bešike je pojava krvi u mokraći. Ponekad mokraća može promeniti boju u roze ili ređe biti tamno crvena. Pojava krvi u mokraći se može javiti jednom i nestati na nekoliko dana ili nedelje, pa se ponovo pojaviti. Svakako, pri pojavi krvi u mokraći treba konsultovati svog lekara. Svakako, pojava krvi u mokraći ne znači da imate karcinom mokraćne bešike, jer je ovaj simptom čest i kod drugih, najčeše benignih oboljenja. Drugi nespecifični simptomi uključuju bol i pečenje pri mokrenju, otežano mokrenje, urgentno mokrenje ili tanak mlaz mokraće, dok su ponekad, kod proširene bolesti simptomi teži i uključuju jake bolove u predelu karlice ili kostiju, slabost i malaksalost, gubitak apetita i slično.

Prognoza ishoda lečenja karcinoma mokraćne bešike najviše zavisi od stadijuma bolesti. Kada patolog pregleda mikroskopom materijal dobijen resekcijom i daje definitivnu dijagnozu. Oko 70% karcinoma mokraćne bešike predstavlja takozvani ne-invazivni karcinom. Ovakav karcinom ne može da da metastaze jer je bio lokalizovan samo na površnom zidu mokraćne bešike. U ovom slučaju resekcija tumora kroz mokraćnu cev predstavlja i definitivnu terapiju. Ne-invazivni karcinom mokraćne bešike ima tendenciju stalnog vraćanja (50-90% slučajeva) i zbog toga pacijenti moraju biti stalno praćeni od strane urologa cistoskopskim pregledima. Određeni broj bolesnika sa ne-invazivnim karcinomom visokog rizika dobija dodatnu terapiju-ubacivanje BCG vakcine u bešiku nakon operacije. Ukoliko patolog postavi dijagnozu invazivnog karcinoma tada je potrebna dodatna dijagnostika i terapija. Pre svega potrebno je uraditi komjuterizovanu tomografiju/skener (CT) preglede grudnog koša i abdomena da se isključi udaljena proširenost bolesti (metastaze) i CT ili magnetnu rezonancu (MR) male karlice radi procene lokalne proširenosti bolesti. Osnovna terapija mišićno invazivnog karcinoma bešike bez udaljenih metastaza je operacija. Kod ovih bolesnika odstranjuje se najčešće cela mokraćna bešika (radikalna cistektomija) i pridruženi limfni čvorovi kako bi se poboljšala prognoza ovih bolesnika i smanjila mogućnost kasnije pojave udaljenih metastaza pre samog hirurškog lečenja potrebno je sprovesti hemioterapiju (davanje citostatika pre operacije-neoadjuvantna hemioterapija).
PRIMED 13 FORTE je prirodni preprat na bazi meda i medicinskih gljiva reiši, kordiceps i šitake sa dodatkom jezgara koštice kajsije. PRIMED 13 FORTE se preporučuje osobama sa oslabljenim imunitetom. Aktivni sastojci preparata poboljšavaju opšte stanje organizma i ispoljavaju imunomodulatorno, antioksidativno i protivupalno dejstvo.
/by