Tumor grlića materice

Redovni ginekološki pregledi ključ su za prevenciju ove maligne bolesti od koje oboleva sve više žena. Naime, bolest u ranoj fazi ne prate nikakvi simptomi, a kada se jave, velika je verovatnoća da su atipične promene, nakon višegodišnjeg zanemarivanja, prerasle u kancer, savetuje rak grlića materice (cerviks uretus) drugi po učestalosti i s gotovo pola miliona novoobolelih svake godine čini 12 svih slučajeva kancera u ženskoj populaciji. U našoj zemlji ovo oboljenje spada u najčešće malignome i na trećem je mestu po učestalosti, odmah iza karcinoma dojke i pluća. Broj obolelih žena od ovog karcinoma u Srbiji rapidno se povećao u poslednjih 10 godina, uz snižavanje njihove starosne dobi. Nekada su u najrizičnije grupe spadale žene od 40 do 50 godina starosti, dok je danas ta granica pornerena na između 35. i 45. godine života,ponekad obolevaju i mlađe. Ovo oboljenje karakteriše pojava malignih ćelija na sluzokoži grlića materice, koja može biti manje ili više zahvaćena atipičnim promenama od čega će zavisiti dijagnoza, način i tok lečenja. Ukoliko se dijagnoza ranije uspostavi, prognoze su dobre jer je rak grlića materice izlečiv ako se otkrije u ranom stadijumu.

Uzročnici

U najvećem procentu ova bolest je infektivne prirode. Naučnim ispitivanjima potvrđeno je da je izaziva humani papilorna virus (HPV). Otkriveno je preko 100 različitih tipova HPV, a najopasniji su tipovi 16 i 18. Virus može da izazove benigne promene, paje važno znati da neće svaka infekcija dobiti maligni karakter i da od 20 inficiranih žena 8 ima promene koje se mogu razviti u karcinom. Ipak, ukoliko se neki tipovi virusa kombinuju s faktorima rizika, atipične promene na cerviksu poprimaju ozbiljan oblik. Naime, pored virusa, u nastanku oboljenja značajnu ulogu igra još nekoliko faktora među kojima su pušenje, rano stupanje u seksualne odnose, česte promene seksualnih partnera, promiskuitetan partner, loša polna higijena, imunosupre sivna oboljenja, hormonska kontracepcija, karcinogeni faktori – infekcije hlamidijom, virusorn herpes sirnplex i pad imuniteta. Ovo su samo neki od glavnih uzroka koji dva pomenuta faktora spajaju u rizičnu celinu a krajnji rezultatje neka premaligna promena ili tumor grlića materice.

Simptomi
Karcinom grlića materice u ranim stadijumima uglavnom je asimptomatska bolest i razvija se veoma sporo. Nastaje u nizu faza koje se nazivaju prekancerozama. Ove promene traju dugo, od dve do deset godina, i lako se otkrivaju na redovnim pregledima. Ni prekancerozne promene ni rak u početku bolesti ne daju nikakve simptome. Kada se jave prvi simtomi, velika je verovatnoća da su atipične promene, nakon višegodišnjeg zanemarivanja, prerasle u bolest. Najčešći simptomi rane faze jesu sve vrste krvarenja van redovne menstruacije. Pažnju bi trebalo obratiti na pojavu stalnog vaginalog sukrvavog vodenastog iscetka i iregulanih vaginalnih krvarenjatokom seksualnog odnosa, između ciklusa ili posle menopauze, kao i preobilno menstrualno krvarenje. U kasnijoj fazi mogu se javiti brojni simptomi, bolovi u kostima i maloj karlici, problemi s mokrenjem, opstipacija, gubitak težine i umor, dok se u slučajevima uznapredovale bolesti pojavljuju otoci na nogama. Pošto navedene tegobe nisu svojstvene samo ovoj bolesti, njihov pravi uzrok može odrediti isključivo lekar specijalista. Međutim, važno je napomenuti da većina žena kojimaje tumor otkriven u kasnijoj fazi bolesti nisu redovno posećivale ginekologa.

Tumor želuca

Tumor želuca

Benigni – 50% su polipi (adenomatozni I hiperplastični – mali, regenerativna promena), potencijalno premaligna lezija, ponekad krvare, obavezno endoskopsko uklanjanje I histološki pregled.

Lejomiomi (iz mišićnog sloja) – krvare lagano, idu u dubinu, ponekad zatvore pylorus.

Bezoar – okrugla masa u lumenu, biljna vlakna (fitobezoar), klupko kose (trihobezoar).

Karcinom: Obično kasna dijagnoza, jer se simptomi javljaju u odmakloj fazi, loša prognoza – petogodišnje preživljavanje samo 10%. Poželjno je rano otkrivanje.

Dispozicija: Slučajevi u familiji, atrofični gastritis, ulkus želuca, intestinalna metaplazija, hipo-ahlorhidrija, perniciozna anemija, polipi, nitrati iz hrane.

Simptomi: Starije osobe, duža dispepsija, ponekad simptomi ulkusa, hematemeza, bolovi, opstruktivni simptomi – pilorus, kardija. U odmakloj fazi gubitak težine, anemija, temperature.

Objektivno: Palpabilni tumor u 50% pacijenata, ascites, metastaze u jetri.

Dg: RTG (80% uspeha). Najvažnija je endoskopija sa biopsijom. Postoje tri tipa:

  • Skirozni, nalik na čarapu- izdužena forma sa vezivnim tkivom I stenoza pilorusa
  • Ulkusni – obično u piloantralnom delu ili na velikoj krivini
  • Proliferativni – oblik karfiola

Th: Rano otkriveni imaju dobru prognozu, odmakli lošu. Radioterapija retko, hemioterapija pomaže. Operacija kod solidnih, ograničenih tumora. Metastaze umanjuju uspeh.

tumor, prostate
, , ,

Tumor prostate

Tumor prostate
FAZE BOLESTI

Da bi se procenilo da li se tumor proširio izvan prostate, primenjuju se ultrazvuk, CT skener i magnetna rezonca. Radionuklidno skeniranje sastoji se iz ubrizgavanja reagensa (materija niske radioaktivnosti) koji otkriva da li se tumor proširio na kosti. Ovaj postupak se primenjuje da bi se ustanovilo postoje li metastaze i odredila najefikasnija terapija.
1. faza: tumor je mali i smešten je samo u tkivu prostate.
2. faza: tumor je uznapredovao, ali je i dalje ograničen na prostatu.
3. faza: tumor se proširio na spoljašnji deo prostate i dospeo je u blizinu semenika (testisa).
4. faza: tumor t.j. zloćudni proces zahvatio je limfne čvorove, obližnje organe ili tkiva, kao što su bešika ili rektum, ili pak udaljene organe (kosti ili pluća).

tumor, prostate

,

Tumor pluća

Po najnovijim statistikama Srbija zauzima treće mesto po broju obolelih od tumora odnosno kancera pluća u Evropi. Tumor na plućima je teško oboljenje i češće se javlja kod muškaraca, a rizik povećava pušenje (čak i pasivno!), mada se ne smeju zanemariti ni faktori iz okruženja – zagađenje vazduha i izloženost opasnim materijama, pre svih arsenu, azbestu, uranijumu, hromu, niklu, kao i brzo isparljivim hemijskim sredstvima – lakovima i bojama.

Tegobe koje izaziva rak pluća zavise od vrste tumora, mesta na kojem nastaje i načina na koji se širi. Ljudi sa hroničnim bronhitisom koji obole od kancera pluća učestalije kašlju, ponekad iskašljavaju sukrvicu, dok se kasnije javljaju malaksalost, slabljenje apetita i gubitak telesne težine. Oko pluća se neretko nakuplja tečnost, a ukoliko se tumor širi unutar tkiva, može izazvati nizak pritisak i zatajenja srca. Dešava se da tumor zahvati nerve na vratu, što dovodi do spuštanja kapka i suženja zenice, oko je upalo te dolazi do smanjenja znojenja na jednoj strani lica (skup ovih simptoma poznat je kao Homerov sindrom).

Ako ošteti glasne žice, uzrokuje promuklost. Postoji nekoliko tipova karcinoma pluća koji su podeljeni u dve velike grupe: mikroćelijski se javlja u 20 posto slučajeva i imaju tendenciju brzog širenja putem krvi, najćešče u mozak, jetru, kosti i nadbubrežne žlezde.
Drugi tip je nemikroćelijski karcinom pluća, što je češća histološka forma i nastaje u čak 80 slučajeva.

tumor pluća

tumor pluća

,

Otkrivanje tumora

Rano otkirivanje tumora

Rano otkirivanje tumora


Danas se za rano otkrivanje malignih oboljenja koristi skrining tj. proces individualnog testiranja populacije gde pojedinac nema ni jedan simptom bolesti kako bi se otkrili oni koji imaju predispoziciju za nastanak oboljenja ili imaju početni stadijum razvitka bolesti. U našoj zemlji su zastupljeni skrining karcinoma grlića materice, karcinoma dojke i kolorektalnog karcinoma.
Rana detekcija malignih oboljenja je ideal kome se teži ali je teško ostvariv jer ne postoje sigurni simptomi i znaci ovih oboljenja kada su promene manje od 3mm. Vreme udvostručavanja tumorske mase kod većine solidnih tumora kreće se u granicama od 50 do 60 dana. Da bi dostigao klinički značajnu veličinu od 1cm3 tumorskoj masi je potrbno oko tridesetak udvostručenja. Za ovo je potrbno 5 do 7 godina.
Mada su simptomi i znaci postojanja malignih tumora nespecifični i mogu da odgovaraju mnogim nemalignim oboljenjima treba obratiti pažnju na : vidljivu ili palpabilnu masu, povraćanje, kašalj, urinarnu retenciju, bolove,utrnulost, paralize, krvarenje, učestalu malaksalost, temperaturu, edeme, leukocitozu,ubrzanu sedimentaciju…

Kod opravdane sumnje na prisustvo malignog tumora potrebno je pored iscrpno uzete anamneze i detaljnog fizikalnog pregleda uraditi i sledeće:
Određivanje hematoloških parametara
određivanje biohemijskih parametara
“imaging” tehnike ( radiografija, angiografija, CT, NMR, ultrasonografija, radioizotopi, endoskopija…)
citološka ispitivanja
Jedino histopatološka potvrda malignog tumora na biopsijskom materijalu utvrđuje definitivnu dijagnozu na osnovu koje se može planirati lečenje.