, , ,

Uloga tumor markera

tumor-markeriU kliničkoj praksi tumor markeri se najviše koriste za procenu uspešnosti terapije pojedinih tumora i za rano otkrivanje recidiva (povratka) bolesti. Pad nivoa tumor markera tokom lečenja, odnosno neposredno nakon završenog lečenja tumora ukazuje na povoljan odgovor tumora na terapiju. Međutim,održavanje visoke vrednosti tumor markera uprkos lečenju ili čak njegov dalji rast, znak su nedelotvornosti terapije.
Uspešno lečenje– može se reći da je lečenje uspešno kada je nakon sprovedene terapije tumora nivo tumor markera pao na normalnu vrednost. To nam govori da je tumorska masa maksimalno smanjena ili čak potpuno uklonjena.
Delimično uspešno lečenje– je ono kod koga je nakon sprovedene terapije došlo do značajnijeg pada nivoa tumor markera, ali je on još uvek iznad normalnih vrednosti. Ovakav nalaz nam govori da primarni tumor nije u celosti odstranjen ili da postoji neka dodatna lokalizacija tumora ili da su prisutne metastaze.
Neuspešno lečenje– je ono kod koga je uprkos sprovedenoj terapiji tumora vrednost tumor markera ostala napromenjena ili je eventualno još i porasla.
Povratak bolesti (remisija)– ponovni porast nivoa tumor markera koji se nakon primarnog lečenja bio spustio na normalu.
Tumor markeri takođe predstavljaju veliku pomoć u postavljanju tačne dijagnoze, pri čemu njihova uloga leži u pravilnom usmerevanju dijagnostičkih procedura, čime je moguće značajnije skratiti vreme potrebno za postavljanje konačne dijagnoze. To je u slučaju malignih oboljenja od neizmerne koristi.
Noviji tumor markeri pokazuju ujedno i preduslov delovanja pojedinih antitumorskih lekova. Konačno, neki tumor markeri vrlo dobro govore o proširenosti tumora i njegovoj agresivnosti. Time nam daju mogućnost preciznijeg određivanja stadijuma maligne bolesti, kao i njenu prognozu.

/by
, , , ,

Da li reumatoidni artritis nosi veći rizik za razvoj malignih bolesti?

reumatoidni artritis i rizik od razvoja tumora

Prilikom razmatranja rizika za pojavu tumora kod osoba sa reumatoidnim artritisom, korisno je da se posebno razmotre pojedina maligna oboljenja. Dok je ukupan rizik za pojavu tumora kod ljudi sa reumatoidnim artritisom na istom nivou kao i u opštoj populaciji, postoji nešto veća učestalost limfoma i tumora pluća i niža učestalost kolorektalnih i tumora dojke kod onih sa reumatoidnim artritisom.

Biološki lekovi i rizik za nastanak malignih oboljenja

Pošto su razvijeni bioloških lekova i koriste se za lečenje reumatoidnog artritisa počev od 1998. godine, zabrinutost zbog rizika od razvoja malignih oboljenja je porasla. Ne samo da ima pitanja o rizicima za maligna oboljenja kod osoba sa reumatoidnim artritisom, postoje i pitanja u vezi tretmana reumatoidnog artritisa. Pre ere bioloških lekova, konkretno TNF inhibitori, koristili su se samo sledeći lekovi za lečenje reumatoidnog artritisa-metotreksat, sulfasalazin, hidroksihlorokin i soli zlata. Iako postoji zabrinutost i u vezi sa ovim lekovima, zabrinutost  je povećana zbog opasnosti od ozbiljnih infekcija i maligniteta nakon što su uvedeni TNF inhibitori.

Lečenje artritisa

TNF (tumor necrosis factor) je proinflamatorni citokin. Ali druga uloga koju TNF igra u telu, je da promoviše nekrozu tumorskih ćelija i smrt tumorskih ćelija, što stvara zabrinutost u vezi moguće veze  sa nastankom maligniteta. Drugim rečima, ako se inhibira TNF radi kontrole upale, to omogućava da se razvije tumor? Na osnovu nekoliko studija praćenja limfoma kod pacijenata lečenih inhibitorima TNF za reumatoidni artritis, FDA je u martu 2003. godine izneo upozorenje o potencijalnom riziku za razvoj maligniteta sa upotrebom TNF inhibitora.

Rezultati studija

Samo jedna objavljena studija (Bongartz et al . , 2006) je pokazala povećan rizik od razvoja tumora kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom lečenih inhibitorima TNF u odnosu na pacijente koji su dobijali placebo. Ova studija je obuhvatila više od 5.000 pacijenata sa reumatoidnim artritisom iz 9 randomiziranih, kontrolisanih ispitivanja koja su trajala od 3 do 12 meseci. Tu je utvrđen statistički značajan rizik od maligniteta kod pacijenata lečenih lekovima Humira ( adalimumab ) ili Remicade (infliksimab ) u odnosu na placebo grupu.

Međutim, nekoliko drugih studija, uključujući i Mariette et al . (2011), Askling et al. ( 2011 ), i Volfe i Mišo ( 2007 ), nije utvrdilo sličan rizik od maligniteta kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom tretirani TNF inhibitorima.

Određeni tipovi malignih oboljenja

Limfomi

  • Poznato je da ljudi sa reumatoidnim artritisom imaju oko dvostruko veći  rizik od razvoja limfoma u odnosu na opštu populaciju. Aktivnost bolesti i ozbiljnost može dodatno povećati i rizik.

Karcinom kože

  • Na osnovu brojnih studija, zaključeno je da postoji povećan rizik za karcinom kože koji je povezan sa upotrebom TNF inhibitora u lečenju reumatoidnog artritisa.

Tumori pluća

  • Na osnovu analize 12 studija, ljudi sa reumatoidnnim artritisom imaju povećan rizik od razvoja tumora pluća u odnosu na opštu populaciju. Osobe sa reumatoidnim artritisom imaju 63 % veće šanse nego osobe iz opšte populacije da razviju tumor pluća.

Karcinom dojke

  • Sistematska analiza randomiziranih, kontrolisanih studija od januara 1998. do jula 2013. godine gde su se poredili pacijenati sa reumatoidnim artritisom tretirani TNF inhibitorom plus metotreksat, ili placebo plus metotreksat  i pratili više od 24 nedelje. Rezultati ispitivanja nisu pokazali statistički značajno povećanje razvoja karcinoma dojke ili ukupnih maligniteta kod odraslih sa reumatoidnim artritisom tretirani TNF inhibitorom. U studiji jeste bilo više pacijenata koji su razvili malignitet dok su bili tretirani TNF inhibitorima u poređenju sa pacijentima koji su dobili placebo ili metotreksat, ali razlika nije bila statistički značajna.

Kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom koji su imali u anamnezi karcinom dojke, a tretirani su TNF inhibitorima, nije imao bilo recidiva u većem procentu od pacijenata koji nisu tretirani TNF inhibitorima, prema rezultatima objavljenim u Analima reumatskih bolesti (8 avgust , 2014).

Primed Kordiceps prah i Primed 13 Forte su izuzetani preparati koji u prirodnom obliku sadrži veliki broj nutritivnih I aktivnih materija koje su neophodne za uspostavljanje normalnog rada svih sistema I organa u našem organizmu.

Kordiceps ima dvosmerno delovanje na regulaciju funkcije imunog sistema:

  • U slučajevima oslabljenog imuniteta (maligna oboljenja, hepatitis, HIV infekcija) pod dejstvom kordicepsa broj I aktivnost belih krvnih zrnaca raste.
  • U slučajevima prekomerne aktivnosti imunog sistema kod autoimunih bolesti (alergija, dijabetes, reumatoidni artritis, psorijaza, lupus, kolagenoza, limfom itd.) snižava imunitet što je poznato kao imunosupresija. Do danas je kordiceps vodeći proizvod protiv autoimunih bolesti i to potpuno prirodan bez štetnih delovanja za razliku od kortikosteroida.

 

 

/by
, , , ,

Otkrivanje karcinoma dojke u trudnoći

karcinom dojke u trudnoci

Kada se karcinom dojke pojavi kod trudnica, često se dijagnostikuje u kasnijoj fazi nego što bi to bilo kod žena koje nisu u drugom stanju. Takođe je i veća verovatnioća da se proces proširio na limfne čvorove. Hormonske promene tokom trudnoće čine grudi žene većim, osetljivijim i otečenim, što otežava da žena ili lekar primete čvorić dok ne postane prilično veliki.

Drugi razlog zbog koga je teško rano otkrivanje karcinoma dojke tokom trudnoće je taj da u trudnoći tkivo dojke postaje gušće. Gusto tkivo dojke može da sakrije početni stadijum karcinoma na mamografu. Takođe, rane promene uzrokovane karcinomom mogu se lako pomešati sa normalnim promenama koje nastaju u trudnoći. Kasno postavljanje dijagnoze ostaje jedan od najvećih problema kod karcinoma dojke u trudnoći.

Ako trudnice napipaju čvorić ili primete bilo kakve promene u dojkama, moraju se javiti lekaru. Ako lekar ne želi da proveri status dojki mamogramom, treba pitati  o drugim vrstama pregleda ili da se potraži drugo mišljenje. Sve sumnjive promene na dojkama treba biopsijom proveriti  pre nego što se potvrdi da su te promene normalna reakcija tkiva u trudnoći.

Mamogram može otkriti većinu karcinoma dojke u početnom stadijumu tokom trudnoće, i smatra se da je metoda prilično bezbedna tokom trudnoće. Količina zračenja potrebno za mamografiju je mala. Snop zračenja fokusiran je na grudi, tako da većina njih ne dolazi do drugih delova tela. Za dodatnu zaštitu, poseban štit preko donjeg dela trbuha da se materica zaštiti od zračenja. Ipak, naučnici ne mogu da budu sigurni o efektima, čak i veoma male doze zračenja, na plod.

Čak i za vreme trudnoće, rano otkrivanje je važan deo zdravlja dojke. Razgovarajte sa svojim lekarom o pregledu grudi i koje je najbolje vreme za sledeću mamografiju. Kao i u svim slučajevima, ako napipate čvorić ili promene u vašim grudima, obavestite odmah svog lekara.

Ako se karcinom dojke otkrije u trudnoći, preporuke za lečenje zavise od stvari kao što su:

  • Veličine tumora
  • Lokacije tumora
  • Da li se karcinom proširio i koliko
  • Koliko je odmakla trudnoća
  • Šta žena preferira

Lečenje trudnica sa karcinomo dojke ima isti cilj kao i lečenje drugih žena – kontrola rasta karcinoma i sprečavanje daljeg širenja. Ali dodatna briga o zaštiti ploda koji napreduje otežava tretman pacijentkinja sa karcinomom dojke.

/by
, ,

Bakterije uzročnici karcinoma

Bakterije kao uzrocnici karcinoma

Helicobacter pylori

Karcinom želuca je četvrti najčešći tumor u svetu. Dugoročna infekcija želuca Helicobacterom pylori može izazvati čir na želucu. Takođe može izazvati upalu i oštetiti unutrašnji sloj želuca. Neke od ovih promena mogu tokom vremena dovesti do malignog oboljenja.  H. pilori infekcija je takođe povezan sa nekim vrstama limfoma želuca.

Za više od polovine svih slučajeva karcinoma želuca se smatra da su povezana sa H. pylori infekcijom. Ipak , većina ljudi koji imaju ovu bakteriju u želucu nikad ne razvijaju maligno oboljenje. Postoje neki dokazi da ljudi sa H. pylori imaju manji rizik od drugih vrsta karcinoma, mada nije jasno koja je tačna uloga bakterije.

Oko 1 od 3 odraslih ima dokaze o infekciji H. pylori, a stopa infekcije je veća kod starijih starosnih grupa. Infekcija se može širiti na nekoliko načina. Jedan je fekalna – oralni put –  preko kontaminirane hrane ili vode. Takođe se može preneti sa jedne osobe na drugu putem –  usta na usta .

Drugi faktori takođe igraju ulogu u tome da li će ili ne neko razviti karcinom želuca. Na primer, nitriti su materije koje se obično nalaze u mesu,  pojedinim pijaćim vodama I pojedinom povrću. Određene bakterije, kao što su H. pylori, mogu da konvertuju nitrite u jedinjenja za koja se smatra da izazivaju karcinoma želuca kod životinja .

Antibiotici i drugi lekovi se koristiti za lečenje H. pylori infekcije. Lekari su davali antibiotike pacijentima kojma je hiruški tretiran superficijalni karcinom želuca, kako bi izlečili H. pylori infekciju. Na taj način se sprečava ponovno javljanje karcinoma u drugim delovima želuca.

Chlamidia trachomatis

Chlamidia trachomatis je veoma česta vrsta bakterije koja može inficirati ženski reproduktivni sistem, kao i druge delove tela i kod muškaraca i kod žena. Prenosi se seksualnim putem.

Iako infekcije reproduktivnih organa mogu  izazvati simptome kod nekih ljudi, većina žena sa ovom infekcijom nema simptome. To znači da žene sa hlamidijom obično ne znaju da su inficirane, infekcija se otkriva prilikom ginekoloških ispitivanja. Uzorci briseva se potom ispituju na ovu vrstu bakterije. Infekcija je česta kod mlađih žena koje su seksualno aktivne, i mogu da traju godinama, osim ako se ne otkriju i leče.

Neke studije su pokazale da žene čiji krvni nalazi pokazuju prošlu ili trenutnu infekciju hlamidijom mogu biti pod većim rizikom za nastanak raka grlića materice od žena sa negativnim rezultatima na ovu bakteriju.

Studije su pokazale da sama hlamidija može izazivati karcinom, ali može delovati i sa HPV-om tako što promovišu rast ćelija raka. Na primer, hlamidija može uticati na to koliko se HPV zadržava u grliću materice. Istraživači su otkrili da žene koje su imale hlamidiju zajedno sa HPV-om, imaju veću verovatnoću da će imati HPV i kada se kasnije testiraju na ovaj virus, od žena koje nisu imale hlamidiju. Iako je potrebno još istraživanja da se potvrdi ova saznanja, već postoje dobri razlozi da se rade testovi za hlamidiju i da se leči antibioticima ukoliko se utvrdi.

Poznato je dugoročna infekcija hlamidijom kod žena izaziva upalu male karlice koja može dovoesti do neplodnosti, uglavnom kao posledica ožiljavanja u jajovodima. Kao i druge infekcije koje izazivaju ranice ili zapaljenje genitalnog područja, hlamidija može povećati rizik od inficiranja HIV-om ukoliko se ostvari seksualni  kontakta sa osobom zaraženom HIV infekcijom.

/by
, ,

Limfedem

limfedem

Šta je limfedem?

Tokom operacije raka dojke, lekar može ukloniti jedan ili više limfnih čvorova iz pazušnog područja da se ustanovi da li se rak proširio. Kada se uklanjaju limfni čvorovi, takođe se uklanjaju I limfni sudovi koji nose tečnost iz distalnih delova tog područja do glavnih limfnih sudova.

Uklanjanje limfnih čvorova i sudova menja protok limfne tečnosti na toj strani gornjeg dela tela. To otežava oticanje tečnosti iz grudi, dojke i ruku. Ako ostali limfni sudovi ne mogu da sakupe dovoljno tečnosti iz ovih regija, višak tečnosti se zadržava u tim tkivima i nastaje oticanje  ili limfedem. Zračenje na limfne čvorove u pazuha može da utiče na protok limfne tečnosti u rukama , grudima I dojkama, izaziva ožiljke i oštećenja, povećavajući rizik od limfedema.

Limfedem je nagomilavanje limfne tečnosti u tkivu pod kožom. To se obično polako razvija tokom vremena. Oticanje može da varira od blagog do ozbiljnog. Može početi brzo posle operacije ili zračenja. Ali takođe može početi I mesecima ili čak godinama kasnije. Žene koje imaju mnogo uklonjenih limfnih čvorova I žene koji su imale terapiju zračenja protiv raka dojke, imaju veći rizik od nastanka limfedema.

Lekari još uvek ne znaju u potpunosti zašto neki pacijenti imaju veći problem sa nagomilavanjem tečnosti od drugih. Očekuje se da će u budućnosti manji broj žena razvijati limfedem zbog:

  • Grudne hirurgija i lečenja  – više se primenjuju konzervativne metode koje uklanjaju rak i malu količinu zdravog tkiva oko nje nego što se to čini kod  mastektomije, koja uklanja cele dojke i više limfnih čvorova.
  • Istraživački napredak doneo je metode poput biopsije sentinel limfnog čvora. Sentinel nodus (SN) je prvi drenažni nodus na putu limfatičke drenaže od mesta malignog tumora, što dozvoljava uklanjanje manjeg broja limfnih čvorova.
  • Novije studije ispituju koji limfni čvorovi dreniraju limfu iz ruku, kako mogu biti sačuvani pre operacije kada je to moguće.

Jedan tip limfedema je čak u porastu, to je edem  grudnog koša.To je najverovatnijo posledica većeg broja konzervatnivnih tretmana, jer sve veći broj žena podleže zračenju.

Ima još dosta toga da se istraži o limfedemu. Postoje načini kako možete brinuti o ugroženoj regiji I smanjite šanse za buduće probleme. Kada je nastao limfedem, više ne može da se izleči . Ali rana i pažljiva briga može smanjiti simptome i sprečiti pogoršanje. U stvari , neke žene upravljaju svojim limfedema tako dobro, da one postaju ubeđene da problem više ne postoji. Sve žene koje su imale epizode ​​limfedema trebalo bi pratiti smernice i uputstva svog lekara da bi se izbegao povratak ili pogoršanje limfedema.

Šta je limfni sistem?

Naša tela imaju mrežu limfnih čvorova i limfnih sudova koji sakupljaju i nose limfnu tečnost , slično kao što vene prikupljaju krv iz udaljenih delova tela ( u rukama i nogama ) i nose je nazad u srce. Limfna tečnost sadrži proteine, soli i vodu, kao i bela krvna zrnca, koji pomažu u borbi protiv infekcija . U limfnim sudovima, jednosmerni ventili rade sa mišićima tela da pomognu kretanje tečnosti kroz telo . Limfni čvorovi su male kolekcije tkiva koje služe kao filteri za štetne materije i pomažu nam da se borimo sa infekcijama.

Zašto treba da znate o limfedema?

Neke žene koje su lečene od raka dojke razvijaju oticanje ili limfedema ruku, grudi i dojki. Većina žena koje su imale rak dojke neće razviti ovaj neželjeni efekat. Rizik od limfedema je veći za žene čiji je rak dojke tretiran I operacijom i radioterapijom. Mi takođe znamo da je rizik od limfedema veći sa brojem uklonjenih limfnih čvorova i veći kod žena koje su gojazne. Ipak , ne postoji način da se predvidi ko će razviti ovo stanje.

Postoje koraci koje možete preduzeti da smanjite rizik od nastanka limfedema i stvari koje možete da uradite i sprečite njegovo pogoršanje. Prevencija limfedema I njegovo rano otkrivanje znatno doprinose boljoj kontroli ovog stanja I sprečavaju pogoršanja, zbog čega je bitno upoznati  I informisati pacijente o limfedemu kao posledici lečenja tumora dojke.

/by