,

Da li zračna terapija izaziva karcinom?


Terapija zračenjem je jedna od metoda koje se koriste u tretmanu malignih bolesti. Ova metoda podrazumeva izlaganje tela, odnosno dela tela radioaktivnim zracima. Zračenje dovodi do oštećenja genetskog materijala malignih ćelija, i na taj način prestaje razmnožavanje i dolazi do njihove smrti.

Već dugo je poznato da zračna terapija može neznatno povećati rizik za nastanak drugog karcinoma. To je rizik o kome lekari moraju da vode računa prilikom donošenja odluke o izboru terapije i ukupnom broju ponavljanja ciklusa zračne terapije.

Zračna terapija i leukemija

Većina leukemija, uključujući akutnu i hroničnu mijeloidnu i akutnu limfoblastnu leukemiju, mogu biti uzrokovane ranijem izlaganju radioaktivnom zračenju. Mijelodisplazni sindrom takođe može biti povezan sa ranije sprovedenom zračnom terapijom. Većina ovih karcinoma nastaje u periodu od 5-9 godina nakon zračenja. Nakon ovog perioda, progresivno opada rizik od nastanka sekundarnog karcinoma. Primećeno je da rizik od nastanka leukemije nije povezan sa uzrastom osobe u trenutku sprovođenja zračenja.

Zračna terapija i solidni tumori

Za razliku od leukemije, solidnim tumorima je potrebno više vremena da se razviju. Većina ovih tumora javlja se nakon 10 ili više godina od izlaganja zračenju. Uticaj zračne terapije na povećanje rizika od nastanka karcinoma zavise od doze zračenja, tretiranog dela tela i uzrasta osobe u trenutku zračenja. Karcinomi koji nastaju kao posledica zračenja obično se javljaju na mestu ili u okolini regije koja je u prošlosti bila izložena terapiji zračenjem. Karcinom dojke češće se javlja kod osoba koje su u ranoj mladosti lečene zračnom terapijom.

Postoje I drugi faktori koji mogu da utiču na razvoj karcinoma kod osoba koje su nekada lečene zračnom terapijom. Npr., pušenje značajno povećava rizik od ponovnog nastanka karcinoma pluća kod osoba koje su lečene zračenjem. S’ druge strane, rana menopauza izazvana hemoterapijom može smanjiti rizik od karcinoma dojke nakon zračenja.

U većini slučajeva, korist zračne terapije u tretmanu nadmašuje potencijalni rizik od nastanka sekundarnog karcinoma. Međutim, kako rizik ipak postoji, izbor metoda lečenja se individualno prilagođava svakom pacijentu, u zavisnosti od vrste karcinoma, stadijuma razvoja, kao i opšteg zdravstvenog stanja i postojanja udruženih bolesti.

Postojanje rizika ne znači da će do razvoja karcinoma sigurno doći, ali ukazuje na značaj praćenja pacijenata i nakon proglašavanja “izlečenja”, kako se ne bi prevideo nastanak sekundarnog karcinoma.

, , ,

Lečenje koje produžava život

razgovorBolesnicima koji imaju rak jajnika, debelog ili slepog creva, sa mnogobrojnim mestastazama unutarstomačna hemioterapija može da produži život. Pacijenatima kod kojih se odustalo od mogućih operacija i čije je preživljavanje bilo najviše godinu dana, ovakvo lečenje produžava život i do pet godina.


Procedura je najdelotvornija kod karcinoma jajnika

Procedura je najdelotvornija kod karcinoma jajnika. Metastaze kod ove vrste raka ne prodiru tako duboko u tkiva, pa je njihovo odstranjivanje uspešnije.

Najpre se radi citoreduktivna operacija, odnosno svi organi koji se zahvaćeni tumorskim tkivom se odstranjuju. A da bi se sitne maligne ćelije koje su se rasejale po trbuhu uništile, koristi se ova vrsta hemioterapije.

Poseban aparat zagreva citostatik na 42 stepena i upumpava u trbuh kroz drenove. Kad uništi maligne ćelije, izbacuje ih pumpom iz stomaka. Ova temperatura na kojoj se „greje“ citostatik nije slučajna. Jer, se baš na toj temperaturi dvadeset puta pojačava dejstvo leka.

Godišnje se na ovu operaciju uputi od 30 do 40 pacijenata, među kojima najviše žena sa uznapredovalim karcinomima jajnika. Zbog velikog broja ovakvih slučajeva, Klinički centar Srbije je oformio i konzilijum za uznapredovale pelvične malignitete, gde poseban tim urologa, hiruga, ginekologa, radiologa i hemioterapeuta upućuju pacijentkinje na ovu operaciju.

Uspeh operacije zavisi od opšteg stanja pacijenta

Uspeh operacije zavisi od opšteg stanja pacijenta, jer je procedura agresivna, kao i od stepena maligniteta, jer su neki tumori agresivniji. Uspešnost zavisi i od toga koliko je zahvaćeno organa i koliko malignih ćelija se u početku otkloni operacijom.
I posle ovih procedura i operacija, pacijent nastavlja sa sistemskom hemioterapijom koju je i ranije primenjivao.
primed13fortePrimed 13 forte  je prirodni preparat koji snažno podiže i aktivira vaš imuni sistem i čini ga jačim i efikasnijim u borbi sa mnogim bolestima, čak i sa onim najtežim. Primed 13 Forte je prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom koštice kajsije. Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive. Svaka od medicinskih gljiva koje ulaze u sastav preparata ima izraženo antikancerogeno dejstvo, i u ovom preparatu se ova njihova svojstva međusobno dopunjuju. Osnovu preparata čini čist, prirodni med koji dodatno poboljšava efikasnost preparata. Jezgro kajsijine koštice sadrži vitamin B17, čime doprinosu ukupnom antikancerogenom dejstvu preparata.

, , ,

Tumor dojke kod pacijentkinja starijeg životnog doba

staracki-dom-1


Karcinom dojke je opaka i podmukla bolest koja se u više od polovine slučajeva javlja kod pacijentkinja starijeg životnog doba, onih koje su prešle šesdesetu godinu, a nije retka ni kod žena koje imaju više od sedamdeset, pa i osamdeset godina.

U tom periodu života takva vest može imati pogubniji efekat nego u bilo kom drugom. Tada se lečenje često mora prilagoditi i nekom pridruženom oboljenju ili stanju od kog pacijentkinja pati, a treba uzeti u obzir i da se svaka terapija, pa i ona najjednostavnija, teže podnosi u tim fazama života.

Međutim, sve to se može prevazići uz mnogo manje tegoba ukoliko se oboljenje otkrije na vreme, odnosno, dok još nije uznapredovalo, u čemu presudnu ulogu ima redovna samokontrola, ali i mamografski pregledi.

Bolest se sporije razvija kod osoba starije dobi

Biološka svojstva karcinoma dojke se razlikuju u mlađem i starijem dobu. Glavna razlika je u tome što je kod pacijentkinja starijeg doba evolucija bolesti sporija, a tumorske ćelije većinom ukazuju na manju biološku agresivnost. S druge strane, kod njih se karcinom dojke češće dijagnostifikuje u fazi lokalne uznapredovalosti, kada je veći od pet centimetara ili pak proširene bolesti pri pojavi većeg primarnog tumora, što ima velikog uticaja na ishod lečenja.

Terapija – hirurška, zračna ili sistemska

Terapija je kompleksna i multidisciplinarna. O načinu lečenja odlučuje konzilijum koji sačinjava nekoliko stručnjaka. Terapija može da bude hirurška, zračna ili sistemska, ali je najčešće kombinovana, što jedino garantuje uspeh. Pri planiranju lečenja treba imati u vidu: očekivano preživljavanje, karakteristike tumora, postojanje drugih oboljenja.

Očekivano preživljavanje se očitava iz odgovarajućih tabela, pa tako pacijentkinja od 80 godina, dobrog opšteg stanja i bez značajnijih bolesti ima očekivano preživljavanje od 12 godina. Zato nema razloga da joj se uskrati bilo koji vid lečenja. Nažalost, često se starijim pacijentkinjama proizvoljno određuje manje intenzivno lečenje, što je neki vid diskriminacije.

Načini lečenja tumora dojke

Terapija lekovima podrazumeva pre svega citostatike, hormonske lekove i biološke agense. Kod medikalnog lečenja razlikuju se privremeno, dopunsko i sistemsko lečenje, koje podrazumeva prisustvo udaljenih metastaza.

Takođe, postoji lečenje hormonima, kao i biološkim medikamentima. Neki neželjeni efekti primene ovih lekova su osteoporoza, artralgija, mijalgija i kardiovaskularni nusefekti. Pojedini lekovi mogu dovesti do krvarenja iz materice i dubokih venskih tromboza.

Pažljivo kliničko praćenje svih pokazatelja zdravstvenog stanja je od suštinskog značaja. Koriste se i lekovi koji neutrališu mučninu i povraćanje, a radi nižih vrednosti gvožđa u tom periodu češće su i promene u krvnoj slici koje se mogu korigovati. Takođe, praćenje srčane funkcije u toku terapije antaciklinima i antiher lekovima je obavezno.
primed13fortePrimed 13 Forte je potpuno prirodni preparat za jačanje odbrambenih snaga organizma koji kao glavni sastojak sadrži gljivu kordiceps. Kordiceps ima izraženo antioksidativno dejstvo, čime štiti ćelije organizma od raznih toksičnih oštećenja. Antikancerogeno dejsvo kordicepsa čini ovaj preparat pogodnim za upotrebu u prevenciji benignih i malignih promena na dojci. Može se koristiti i tokom tretmana malignih oboljenja dojke radi jačanja organizma i zaštite zdravih ćelija i tkiva od toksičnog dejstva zračenja i hemoterapije.

,

Da li je maligna bolest prepreka za trudnoću?

trudnicaOvo je jedna od najtežih dilema sa kojom se suočavaju žene kojima je nekada dijagnostkovan karcinom i koje su pobedile ovu opaku bolest. Dešava se u lekarskoj praksi, da se kod trudnice dijagnostikuje karcinom i da određeni procenat njih iznese trudnoću do kraja i rodi zdravu decu.
U današnje vreme žene sve kasnije rađaju, a trudnoća u kasnijoj životnoj dobi i odlaganje rađanja nosi sa sobom rizik da žena oboli od bilo koje hronične bolesti, kao i od karcinoma. Zbog toga ginekolozi stalno podsećaju žene da rađaju što ranije, jer kako godine prolaze , sve je manji broj jajnih ćelija koje stoje na raspolaganju, a ostanak u drugom stanju i održavanje trudnoće je sve teži zadatak. Iako epidemiološke studije kažu da su trudnoća i karcinom udruženi u 0,1 % slučajeva, što znači da na 10.000 trudnica koje su iznele trudnoću dolazi jedna koja je obolela od raka, i taj rizik se povećava kako se rađanje odlaže.
Svim ženama koje su imale maligni tumor i koje su veoma motivisane da postanu majke, ova činjenica nije nikakva prepreka za ostanak u drugom stanju. Jedino što ove trudnoće moraju da se planiraju i vode u specijalizovanim ginekološkim ustanovama. Takođe, preporuka je da je potrebno da prođe u proseku dve godine od završetkla lečenja da bi žena ostala u drugom stanju.
Drugo stanje i kod potpuno zdravih žena izaziva mnogobrojne strahove, a žene koje su vodile tešku borbu sa karcinomom, trudnoća dodatno plaši. Ove žene imaju mnoštvo strahova, počev od bojazni da li će drugo stanje provocirati povratak maligne bolesti, preko strepnje da li će organizam koji je prethodno oslabljen malignom bolešću moći da iznese trudnoću, pa sve do toga da li se maligni gen može preneti na plod. Svi ovi strahovi su normalni i osnovani, ali iz saznanja iz mnogobrojnih epidemioloških studija može se reći da je strah žena da trudnoća može biti okidač za ponovno vraćanje maligne bolesti često nepotrebna, čak i kad su u pitanju estrogen zavisni tumori, kao što je karcinom dojke. Osnovni zadatak lekara u ovakvim slučajevima je da se izbori da se trudnoća iznese, ako ne do kraja, onda do trenutka kada je plod spreman za samostalan život.
Primena hemioterapije za vreme trudnoće izaziva podeljena stručna mišljenja. Neki stručnjaci tvrde da je hemioterapija bezbedna za plod nakon 14 nedelje trudnoće, izuzev onih lekova koje imaju izuzetno teratogeno dejstvo na plod i njegov razvoj. Iskustva stručnjaka govore da je potreban individualan pristup svakoj pacijentkinji. Ipak, većina žena dobiju hemioterapiju tek nakon završene trudnoće, uz konsultaciju da medikalnim onkologom, to jest hemioterapeutom. Važno je da u planiranju ovakve trudnoće učestvuje ceo tim lekara, u kome se nalazi ginekolog, onkolog, perinatolog, hemioterapeut i doktori drugih specijalnosti.
Lečenje kancera u trudnoći je delikatan zadatak i zahteva kontinuiranu brigu da se sačuva zdravlje majke, a da se ne ugrozi plod. Najkomlikovanije je kada je maligna bolest metastazirala.
Ovim pacijentkinjama veliku podršku daje psihoonkološko savetovalište, u kome sve trudnice, ali i one žene koje žele da se ostvare u ulozi majke mogu da porazgovaraju o svojim strahovima sa psihologom, psihijatrom i ginekologom. U ovom savetovalištu one mogu da porazgovaraju i sa drugim ženama koje su gurale pretežak teret maligne bolesti. Ova vrsta razmene iskustava je, veoma važna jer žene shvataju da nisu same u svojoj bolesti.

, , ,

Savremena hirurgija tumora bubrega

hirurgijaIako rak bubrega nije među najčešćim malignim bolestima, stopa oboljevanja od ove bolesti raste. Najčešće se radi o tumoru bubrežnih ćelija, koji čini svega 2 do 3 % malignih bolesti. Karcinom bubrežnih ćelija čini gotovo 90% svih malignih tumora bubrega i to je najčešći tumor bubrega. Zahvaljujući sve češćoj upotrebi savremenih dijagnostičkih sredstava, ultrazvuka i kompjuterizovane tomografije povećava se broj slučajno otkrivenih tumora bubrega i tada se uglavnom radi o manjim tumorima.
U velikom broju slučajeva tumora bubrega, neophodno je da se uradi radikalna nefrektomija (odstranjenje kompletnog tkiva bubrega sa okolnim žlezdama). Na zapadu se ovakva intervencija sve češće izvodi laparaskopski i takva intervencija nosi manji rizik od komplikacija u poređenju sa klasičnom, otvorenom operacijom.
Postoje neke situacije kada se ne otklanja bubreg u celosti već se radi delimična nefrektomija koja može da se izvede kao otvorena ili kao laparaskopska operacija, u zavisnosti od iskustva i veštine hirurga. Operativno lečenje kod ove vrste pacijenata nosi značajno manju smrtnost od ove bolesti u odnosu na nehirurške metode. Ovo ne važi baš za sve pacijente, naročito ne za one starije od 75 godina.
Analize pokazuju da posle laparaskopske operacije pacijenti ostaju kraće u bolnici, imaju manju potrebu za analgeticima, oporavak je znatno kraći, tokom same operacije se gubi znatno manje krvi i samo trajanje operacije kraće traje. Istina je da vreme trajanja operacije zavisi najviše od iskustva hirurga i ono se skraćuje sa iskustvom koje hirurg ima u obavljanju laparaskopskih operacija.
Iako nema dovoljno dostupnih i kvalitetnih podataka da bi se doneli kvalitetni zaključci u vezi sa smrtnošću i sa ishodom lečenja  malignih tumora krioablacijom i radiofrekventnom ablacijom, metodama kojima se čuva najviše tkivo bubrega, u nekim slučajevima su ove metode najpogodnije. One su posebno indikovane kod starijih pacijenata i kod onih koji imaju udružene bolesti, koje komplikuju intervenciju.
U slučaju širenja bolesti i pojave metastaza, osim sistemske terapije, doktorima je i dalje na raspolaganju nefrektomija kao opcija lečenja. Sistemska terapija uključuje pre svega hemioterapiju i imunoterapiju, kao ciljne terapije lekovima koje deluju na specifične receptore u telu i na taj način kontrolišu bolest.
Citoreduktivna nefrektomija u kombinaciji sa interferonom alfa poboljšava preživljavanje pacijenata koji imaju metastatski bubrežni karcinom. Ovom terapijom se poboljšava preživljavanje i odlaže se sistemska terapija. Uz to koristi se radio terapija kod pacijenata sa metastazama na kostima i u mozgu i ona daje pre svega olakšavanje tegoba.
Doktori nisu sigurni šta uzrokuje rak bubrega, ali upozoravaju na određene faktore rizika – pre svega pušenje, gojaznost i povišen krvni pritisak. Oni koji imaju najbliže srodnike sa rakom bubrega, takođe imaju povišen rizik. I brojni drugi faktori se spominju kao povezani sa višim rizikom od bolesti, ali za to nema zvaničnih potvrda. To uključuje loše navike u ishrani, ili povremenu izloženost specifičnim kancerogenima, ali rezultati u literaturi su nedovoljni za jasne zaključke. Recimo, umereno konzumiranje alkohola izgleda ima zaštitni efekat ali nije poznato na koji način, a najefikasnija prevencija izbegavanje pušenja i smanjenje gojaznosti.