, ,

Razumevanje simptoma mioma

Miomi-dobroćudni-tumor-257x300Miomi su najčešći oblik dobroćudnih tumora glatkih mišića materice kod žena u reproduktivnom dobu. Možda ste čuli da se nazivaju i drugim imenima poput fibroidi uterusa, fibroidi, lejomiomi ili lejomiomati.

Miomi su obično okruglog oblika, mogu biti brojni i različitih veličina.

Često miomi ne pokazuju nikakve simptome i otkriju se tek rutinskim pregledom. Ali u proseku jedna od tri žene sa miomima će osetiti neke simptome koji će uticati na njen svakodnevni život.

Ako imate neki od sledećih simptoma i ako ste zabrinuti da možda imate miome, razgovarajte sa svojim lekarom o mogućnostima koje imate na raspolaganju.

Bolne menstruacije

Miomi mogu da izazovu uvećanje materice (uterusa) i uzrokuju obilno ili bolno krvarenje tokom menstruacije.

Obilne menstruacije

Obilne menstruacije ne moraju neophodno značiti da nešto nije u redu, ali mogu da imaju emocionalni i društveni uticaj na svakodnevni život i mogu dovesti do anemije usled nedostatka gvožđa, do umora i kratkog daha.

Trebalo bi da prepoznate da li su vaši menstrualni ciklusi postali veoma obilni, ukoliko je potrebno da koristite neuobičajeno velik broj tampona ili uložaka, ili da koristite oboje zajedno ili vam krv prolazi kroz odeću ili na posteljinu.

Nepravilno krvarenje

Ovo se može dogoditi zato što miomi iritiraju sluzokožu materice (endometrijum) i remete reproduktivni ciklus.
Prosečan menstrualni ciklus traje oko 28 dana, ali sve između 24 i 35 dana se smatra normalnim. Nepravilno krvarenje je kada menstrualni ciklus traje duže od sedam dana, kada prođe manje od tri nedelje između početka jednog menstrualnog ciklusa i početka narednog ciklusa, ako dolazi do krvarenja između ciklusa ili do krvarenja nakon polnog odnosa.

Bol u karlici i osećaj pritiska u stomaku

Miomi mogu izazvati bol ili pritisak u predelu karlice (ispod pupka), naročito ako su veliki. Oni mogu takođe izazvati bol u donjem delu leđa i u nogama.

Često mokrenje i zatvor

Potreba za odlaskom u toalet češće nego uobičajeno se može javiti ako miomi vrše pritisak na bešiku što inicira česte odlaske u toalet tokom dana i noći. Miomi takođe mogu vršiti pritisak na debelo crevo, što može da dovede do zatvora i bola tokom rada creva. Zatvor znači da su vaše stolice neuredne ili da ne možete u potpunosti da ispraznite creva.

Bol i nelagodnost tokom odnosa

Ako miomi rastu u blizini vagine ili grlića materice (cerviksa) neke žene mogu osetiti bol tokom seksualnog odnosa, što može uticati na odnose.

Otežano začeće i neplodnost

Povremeno, miomi mogu dovesti do problema sa začećem ili do neplodnosti (nemogućnosti začeća).
Kod većine zdravih parova, 95% će ostati u drugom stanju ako u toku perioda od dve godine imaju redovan i nezaštićen seksualni odnos. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (World Health Organization (WHO), smatra se da je par neplodan ako žena ne uspe da zatrudni nakon 12 meseci redovnog nezaštićenog seksualnog odnosa.

Do neplodnosti može doći ako su miomi veoma veliki ili submukozni kada rastu u šupljinu materice. U zavisnosti od njihovog tipa ili veličine, miomi mogu ponekad sprečiti oplođenu jajnu ćeliju da se zakači za sluzokožu materice, ili mogu da blokiraju jajovod, otežavajući trudnoću.

U nekim slučajevima, miomi mogu takođe dovesti do komplikacija tokom trudnoće i za majku i za dete, povećavajući rizik od pobačaja i mogu da izazovu probleme tokom porođaja.

primed13forte

Primed 13 forte prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom koštice kajsije. Svaka od medicinskih gljiva koje ulaze u sastava preparata ima izreženo antioksidativno i zaštitno antikancerogeno dejstvo, i u ovom preparatu se ova njihova svojstva međusobno dopunjuju. Jezgro kajsijine koštice sadrži vitamin B17, čime doprinosu ukupnom antikancerogenom dejstvu preparata.

Upotreba PRIMED 13 FORTE preparata se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu malignih bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.
/by
,

Promena boje i svrab-signali za brigu

sk_1_4Na koži se tokom života javljaju razne, mahom dobroćudne izrasline, čiji raspored i broj variraju od osobe do osobe. Najčešće je reč o keratozama, mladežima, fibromima, papilomima i bradavicama virusnog porekla. Strah od toga da je svaka ova izraslina put ka najgorem scenariju, ili, s druge strane, ignorisanje i neodgovorno ophođenje prema uočljivim promenama na koži – nisu dobri modeli ponašanja.
Neke promene na koži, pigmentovane ili ne, mogu biti rizične po zdravlje, te stoga lekari preporučuju redovne kontrole.
Keratoze izazivaju sunčevi zraci
Najčešće promene na koži jesu keratoze, koje mogu biti seboroične i aktinične. I jedne i druge se javljaju kod starijih osoba, mada u poslednje vreme i kod mlađih ljudi, jer se mnogi od njih nekontrolisano izlažu sunčevim zracima ili preterano idu u solarijum.
Seboroične keratoze se javljaju uglavnom na licu, leđima, stomaku, ispod grudi kod žena i kosmatom delu glave. U početku su blago izdignute iznad nivoa kože, žućkaste ili svetlobraon, a kasnije postaju tamnobraon ili crne. Površina im je hrapava i često pokrivena ljuspom koja se lako skida. Stalno se pojavljuju nove promene, tako da jedna osoba može imati na desetine čak i stotine njih. Ove promene se mogu lako otkloniti tečnim azotom ili elektrokoagulacijom.
Aktinične keratoze (solarne ili senilne) češće se javljaju kod osoba starije životne dobi, svetle kože i svetlih očiju. Javljaju se i kod osoba koje su se tokom života dosta izlagale sunčevim zracima. Promene nastaju kao posledica hroničnog dejstva UV zraka sa kumulativnim dejstvom. Ove promene ne nastaju od skorašnjeg izlaganja suncu, već od sunčanja kom su pacijenti bili izloženi tokom detinjstva, pa do starijeg životnog doba. Najčešće se pojavljuju na nosu, čelu, obrazima, ušnim školjkama, šakama, temenu glave kod ljudi koji nemaju kosu. Vide se kao beličasto-žućkaste ljuspice, a promene su prečnika od tri-četiri milimetara do jednog centimetra. Tokom vremena pojedinačne promene se povećavaju i povećava se i njihov broj. Oko 20% njih se godinama transformišu u maligni tumor kože. Porast pojedinačne promene, infiltracija, stvaranje ulceracije (ranice), i crvenila okolne kože znaci su koji ukazuju na malignu alteraciju , pa ih treba lečiti na vreme. Terapija se sprovodi tečnim azotom, a postoje i kreme za lokalnu primenu.
Fibromi se lako uklanjaju
Pored keratoza, česte promene na koži su i sitne fibromske izrasline. One se uglavnom pojavljuju na vratu, ispod pazuha ili na preponama, ali se mogu javiti i na drugim delovima tela. Mogu biti boje kože, svetlobraon, ali i tamnobraon. Pretežno su promera od jednog do dva milimetara, mada nije neobično da izrastu i do veličine 1 cm, pa čak i više. Ove izrasline treba ukloniti, a uglavnom se to radi elektrohirurškim putem. Vremenom se pojavljuju nove promene, ali one koje su uklonjene se uglavnom ne obnavljaju. Brojčano ih može biti jako malo, mada se mogu pojaviti i u velikom broju, na desetine ili stotine.

/by
, , , ,

Previše crvenog mesa u ishrani povećava rizik od tumora!

meso-Prekomerna konzumacija crvenog mesa, naročito u mlađoj životnoj dobi, povećava rizik od nastanka raka dojke. Sa druge strane, žene koje umesto crvenog mesa jedu ribu i piletinu, mogu značajno smanjiti rizik od nastanka raka dojke.
Istraživanja američkih naučnika su iz ove oblasti vršena 20 godina. Oni su pratili navike u ishrani kod više od 88 000 žena životnog doba izmađu 26 i 45 godina. Oni su redovno procenjivali rizik od nastanka raka dojke.
Naučnici su ustanovili da svakodnevno konzumiranje crvenog mesa povećava rizik od nastanka raka dojke za 13%. Ustanovili su da povećanje unosa mahunarki, orašastih plodova i ribe smanjuje rizik od nastanka raka dojke za 14 do 17%.
Istraživanja su pokazala da se tokom termičke obrade crvenog mesa oslobađaju kancerogena jedinjenja, naročito kod pripreme mesa na roštilju. Takođe, crveno meso koje danas konzumiramo je najčešće puno hormona i aditiva, što može dodatno da objasni porast stope raka dojke u celom svetu.
Smanjenje unosa crvenog mesa može pomoći u smanjivanju izlaganja organizma štetnim materijama, što je jako važno za organizam u razvoju.
primed-13-gifslika-tumorPrimed 13 kordiceps je prirodni preparat na bazi meda i medicinske gljive kordiceps. Kordiceps ima izraženo antioksidativno dejstvo čime štiti ćelije organizma od štetnog dejstva različitih toksičnih materija. Antikancerogeno dejstvo kordicepsa čini preparat Primed 13 kordiceps pogodnim u prevenciji benignih i malignih promena, kao i u toku tretmana malignih bolesti radi jačanja organizma i zaštite zdravih ćelija i tkiva organizma od toksičnog dejstva radio i hemioterapije.

/by
, , ,

Dijagnoza tumora povećava rizik od moždanog udara

slogOsobe kojima je nedavno dijagnostifikovan tumor izložene su povećanom riziku od moždanog udara u mesecima nakon postavljanja dijagnoze tumora. Takođe, rizik od moždanog udara veći je kod osoba koje imaju agresivniji oblik tumora, ukazuje nova studija.

U ovom istraživanju učestvovali su pacijenti starosnog doba od 66 i više godina kojima je nedavno postavljena dijagnoza raka dojke, raka debelog creva, raka pluća, raka prostate ili raka gušterače.

Rizik od moždanog udara bio je najveći u prva tri meseca od postavljanja dijagnoze tumora obzirom da je intenzitet hemoterapije, terapije zračenjem i drugih tretmana obično u tom periodu najveći.

Kod pacijenata sa karcinomom pluća, karcinomom gušterače i karcinomom debelog creva, rizik od moždanog udara je bio najveći. Dok je kod pacijenata sa karcinomom dojke i prostate rizik bio najmanji, obzirom da je u vreme postavljanja dijagnoze njihov karcinom bio ograničen.

Rak povećava rizik od moždanog udara, nezavisno od drugih faktora rizika za moždani udar poput hipertenzije i dijabetesa.

/by
, , ,

Vakcina kao profilaksa tumora

stageKarcinom mokraćne bešike je najčešći maligni tumor urinarnog trakta i znatan uzrok smrtnosti od maligniteta u svetu i u našoj zemlji. Praktična, kliničko-patološka podela ovih tumora na površne i invazivne ima i prognostički značaj: površnih tumora je 80 posto i oni samo kod jedne trećine bolesnika zahvataju mišićni sloj, postajući tako invazivni, što prognozu tih bolesnika čini mnogo neizvesnijom (do 50 posto bolesnika s invazivnim karcinomom bešike razvija metastaze u toku dve godine, bez obzira na radikalno hirurško lečenje). U lečenju površnih karcinoma mokraćne bešike suveren metod je i dalje lokalna terapija instilacijama vakcine BCG, koja se koristi kako za terapiju postojećih tumora, tako i za profilaksu recidiva tumora. U lokalno napredovalim tumorima dva su pristupa danas vodeća: radikalna cistektomija s rekonstrukcijom urinarnog trakta ili očuvanje mokraćne bešike s agresivnom lokalnom terapijom i/ili sistemskom hemioterapijom. Radikalna cistektomija ostaje vodeći terapijski pristup lokalno napredovalim karcinomima mokraćne bešike, dok se kombinovani pristup, koji za cilj ima očuvanje mokraćne bešike, mora i dalje smatrati istraživačkim, pogodnim samo za selekcionisane bolesnike. Sistemska hemioterapija je jedini terapijski modalitet koji može produžiti život bolesnicima s napredovalim i metastatskim karcinomom mokraćne bešike. Standardni režim M-VAC (metotreksat-vinblastin-doksorubicin-cisplatin) poredi se poslednjih godina s kombinacijama koje sadrže nove antineoplastične agense. Profil toksičnosti novih režima je prihvatljiviji, ali za sada nema napretka u trajanju preživljavanja u poređenju sa standardnom kombinacijom M-VAC.

/by