, , ,

Vitamin B12 štiti od tumora

b12Vitamin B12 pripada vitaminima B kompleksa i naziva se još i “crveni vitamin”. Budući da se u svom sastavu ima i atom kobalta, nazivaju ga još i cijankobalamin. Pripada grupi vitamina rastvorljivih u vodi i delotvoran je i u vrlo malim dozama. Jedan je od najsloženijih vitamina po svojoj hemijskog strukturi.
Gradi crvena krvna zrnca i štiti od tumora.
Danas znamo da je delovanje vitamina B12 u direktnoj vezi s aktivnostima nervnih ćelija, replikacijom DNK i nastankom supstance koja utiče na raspoloženje. Osim toga, cijankobalamin smanjuje nivo homocisteina u krvi (supstance koja može delovati kao faktor rizika na nastank bolesti srca), a primenjuje se i u lečenju depresije, neplodnosti kod žena i Kronove bolesti. Vitamin B12 formira i regeneriše krvna zrnca, a njegov nedostatak izaziva pernicioznu anemiju i neka neurološka oboljenja, što sve zajedno čini ovaj vitamin veoma bitnim. Kao poseban rezultat njegovog deficita nastaje demijelinizacija nervnih vlakana kičmene moždine, što dovodi do gubitka perifernog senzibiliteta, a u teškim slučajevima i do paralize. Vitamin B12 ima i zaštitnu ulogu od nastanka tumora, pre svega onih oblika koji nastaju usled pušenja. Budući da pušači imaju izuzetno nizak nivo vitamina B12 , kao i vitamina B9, istraživači su odlučili da ispitaju kakav efekat imaju ovi vitamini na organizam pušača. Utvrdili su da pušenje smanjuje nivo ovih vitamina pre svega u ćelijama pluća, te da dodavanje kombinacije ova dva vitamina znatno smanjuje mogućnost dobijanja kancera pluća ili bronhija. Takođe, vitamin B12 štiti organizam od raznih toksina i alergena. O ovoj ulozi ovog vitamina još uvek nema dovoljno podataka, ali je utvrđeno da on može uspešno blokirati mnoge štetne reakcije na sulfite i druge aditive iz hrane. Pomoću proteinskog sastojka želudačnog soka, takozvanog unutrašnjeg faktora “apoeritina”-vitamin B12 se apsorbuje iz tankog creva u krvotok, a iz krvotoka se doprema u različita tkiva, gde se vezuje za enzime i azotne materije gradeći različite komplekse. Funkcija vitamina B12  je tesno povezana sa vitaminom B9, jer u većini telesnih procesa oni učestvuju zajedno.
Gde se krije najređe zastupljen vitamin
Vitamin B12 ne sintetišu ni biljke ni životinje, već samo neke vrste bakterija. Na primer, mikroflora creva koja je karakteristična za varenje sintetiše vitamin B12 u neophodnim količinama. Bogati izvori cijankobalmina jesu namirnice životinjskog porekla, meso (govedina i svinjetina), riba, plodovi mora, mleko, jaja, iznutrice, fermentisani sirevi, dok ga u povrću nema. U ljudskom organizmu se deponuje u jetri (tu ga ima od 50 do 90% ukupne količine u organizmu).
Optimalne količine
Preporučeni dnevni unos kobalamina iznosi 2-3 mikrograma dnevno, a pojačan unos od 4 mikrograma dnevno se preporučuje trudnicama i dojiljama. Takođe, veći unos se savetuje vegeterijancima i veganima, koji ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla. Starije osobe bi trebale da unose 10-25 mikrograma vitamina B12 u organizam dnevno. Trebalo bi da se kombinuje sa kalcijumom da bi organizam imao stvarne koristi od njega. Hipovitaminoza je retka i javlja se kod vegeterijanaca koji godinama ne konzumiraju meso i druge životinjske proizvode.

/by

Fibrocistične promene dojke

dojkaUkoliko primećujete nekoliko čvorića u obe dojke, koji se pokreću pod dodirom prstiju, verovatno se radi o fibrocističnim promenama u tkivu dojke. Ranije se nazivala fibrocističnom bolešću, ali sa novim saznanjima o uzroku nastanka, termin je promenjen u fibrocistična promena dojke.

Skoro polovina žena će u nekom trenutku u toku života imati prilike da se suoči sa ovim promenama. Fibrocistična promena nije isto što i fibroadenom. Fibroadenom je benigni tumor žlezdanog i vezivnog tkiva dojke, dok fibrocistične promene nastaju usled hormonske neravnoteže.

Fibrocistične promene mogu se javiti kod žena svih uzrasta, ali su najčešće u premenopauzalnom periodu (između 20 i 50 godina). U toku generativnog (plodnog) perioda žene, tokom mesečnih ciklusa dolazi do promene međusobnog odnosa ženskih polnih hormona. Ova neravnoteža, kod velikog broja žena rezultira pojavom cističnih promena u dojkama koje se u zavisnosti od faze menstrualnog ciklusa manje ili više primećuju.

Dojka se sastoji od žlezdanog, vezivnog i masnog tkiva, i sva ova tkiva se menjaju u toku menstrualnog ciklusa, trudnoće i dojenja, pod uticajem polnih hormona.

Samopregled dojke je jedan od načina da se ove promene prate, i trebalo bi da svaka žena nauči tehnike samopregleda dojke. Pregled je potrebno raditi u isto vreme nakon svakog ciklusa, da bi se mogle zapaziti promene u veličini postojećih promena, i na vreme reagovalo u slučaju potrebe.

/by
, ,

Faktori rizika za nastanak mioma.

Female reproductive organFaktor rizika je nešto što može povećati izglede za nastanak mioma. Postojanje određenog faktora rizika može takođe uticati na ishod lečenja i može povećati šanse da se miom vrati.  Faktori rizika, kao što su starost, rasa, porodična istorija mogu uticati na verovatnoću pojave mioma.
Starost
Miomi su češći što je žena starije životne dobi, dok ne dođe u dob kada prolazi kroz menopauzu.
Primećen je veliki porast broja žena kod kojih su dijagnostikovani miomi kada dođu u četrdesete godine.
To ne mora da znači da su miomi češći kod žena u četrdesetim godinama života, već samo da postojeći miomi mogu početi da rastu brže ili da simptomi mogu postati očigledniji.
Porodična istorija
Izgleda da je razvoj mioma češći ako postoji porodična istorija; postoji veća verovatnoća da žene sa miomima imaju bliskog člana porodice kao što su sestra ili majka sa istim stanjem u poređenju sa ženama bez mioma.
Ovo ukazuje na to da određeni geni mogu biti uključeni u njihov razvoj.
Rasa
Miomi su 2-3 puta češći kod žena afro-karipskog porekla i imaju tendenciju da budu veći, brojniji i da se razvijaju u ranijoj starosnoj dobi.
Prva menstruacija
Starosna dob za pojavu prvog menstrualnog ciklusa dosta varira u zavisnosti od regiona, rase, genetskih faktora itd. ali grubo gledano, prosečna starost je 13 godina.
Postoji nešto veći rizik od pojave mioma ako se prvi menstrualni ciklus pojavio u ranijoj dobi.
Žene koje su bile starosti 10 godina ili mlađe kada su dobile prvi menstrualni ciklus imaju veći rizik od pojave mioma u odnosu na žene koje su bile starosti 12 godina ili starije u vreme prvog menstrualnog ciklusa.
Žene čiji su menstrualni ciklusi počeli kada su imale 16 godina ili više, imaju manji rizik od pojave mioma.
Rani početak menstrualnih ciklusa može blago povećati rizik od razvoja mioma zato što ćelije zida (miometrijuma) materice (uterusa) podležu većem broju deoba, čime se povećava šansa da dođe do pojave greške u procesu deobe ćelija.
Broj porođaja.
Žene koje su rađale imaju manji rizik od nastanka mioma od onih koje nisu rađale.
Ovaj rizik se smanjuje kako žena ima više dece, a takođe ako su kraći periodi između porođaja.
Rađanje smanjuje rizik od mioma zato što trudnoća ograničava period kada je žena izložena visokim nivoima specifičnog hormona koji se zove estrogen.
Menopauza.
Žene koje su prošle kroz menopauzu imaju manji rizik od razvoja mioma.
Postojeći miomi imaju tendenciju da se smanjuju kod žena u post-menopauzi zato što je tada nivo estrogena u telu veoma nizak, a kada su lišeni estrogena, miomi prestaju da se razvijaju.
Gojaznost.
Postoji povećani rizik od pojave mioma kod gojaznih žena.
Ovo može biti posledica hormonskih promena povezanih sa gojaznošću.
Vežbanje.
Žene koje vode aktivan stil života i koje dosta vežbaju imaju manji rizik od pojave mioma.
Jedna studija je pokazala da se rizik može smanjiti čak do 40%.
Visok krvni pritisak.
Kod žena sa visokim krvnim pritiskom ili rizikom od srčanih oboljenja postoji veća verovatnoća od nastanka mioma.
Jedna studija je pokazala da je visok krvni pritisak povezan sa povećanim rizikom od razvoja mioma, čak i kada se uzme u obzir medicinska nega i lečenje lekovima za povišen krvni pritisak.

/by
, ,

Razumevanje simptoma mioma

Miomi-dobroćudni-tumor-257x300Miomi su najčešći oblik dobroćudnih tumora glatkih mišića materice kod žena u reproduktivnom dobu. Možda ste čuli da se nazivaju i drugim imenima poput fibroidi uterusa, fibroidi, lejomiomi ili lejomiomati.

Miomi su obično okruglog oblika, mogu biti brojni i različitih veličina.

Često miomi ne pokazuju nikakve simptome i otkriju se tek rutinskim pregledom. Ali u proseku jedna od tri žene sa miomima će osetiti neke simptome koji će uticati na njen svakodnevni život.

Ako imate neki od sledećih simptoma i ako ste zabrinuti da možda imate miome, razgovarajte sa svojim lekarom o mogućnostima koje imate na raspolaganju.

Bolne menstruacije

Miomi mogu da izazovu uvećanje materice (uterusa) i uzrokuju obilno ili bolno krvarenje tokom menstruacije.

Obilne menstruacije

Obilne menstruacije ne moraju neophodno značiti da nešto nije u redu, ali mogu da imaju emocionalni i društveni uticaj na svakodnevni život i mogu dovesti do anemije usled nedostatka gvožđa, do umora i kratkog daha.

Trebalo bi da prepoznate da li su vaši menstrualni ciklusi postali veoma obilni, ukoliko je potrebno da koristite neuobičajeno velik broj tampona ili uložaka, ili da koristite oboje zajedno ili vam krv prolazi kroz odeću ili na posteljinu.

Nepravilno krvarenje

Ovo se može dogoditi zato što miomi iritiraju sluzokožu materice (endometrijum) i remete reproduktivni ciklus.
Prosečan menstrualni ciklus traje oko 28 dana, ali sve između 24 i 35 dana se smatra normalnim. Nepravilno krvarenje je kada menstrualni ciklus traje duže od sedam dana, kada prođe manje od tri nedelje između početka jednog menstrualnog ciklusa i početka narednog ciklusa, ako dolazi do krvarenja između ciklusa ili do krvarenja nakon polnog odnosa.

Bol u karlici i osećaj pritiska u stomaku

Miomi mogu izazvati bol ili pritisak u predelu karlice (ispod pupka), naročito ako su veliki. Oni mogu takođe izazvati bol u donjem delu leđa i u nogama.

Često mokrenje i zatvor

Potreba za odlaskom u toalet češće nego uobičajeno se može javiti ako miomi vrše pritisak na bešiku što inicira česte odlaske u toalet tokom dana i noći. Miomi takođe mogu vršiti pritisak na debelo crevo, što može da dovede do zatvora i bola tokom rada creva. Zatvor znači da su vaše stolice neuredne ili da ne možete u potpunosti da ispraznite creva.

Bol i nelagodnost tokom odnosa

Ako miomi rastu u blizini vagine ili grlića materice (cerviksa) neke žene mogu osetiti bol tokom seksualnog odnosa, što može uticati na odnose.

Otežano začeće i neplodnost

Povremeno, miomi mogu dovesti do problema sa začećem ili do neplodnosti (nemogućnosti začeća).
Kod većine zdravih parova, 95% će ostati u drugom stanju ako u toku perioda od dve godine imaju redovan i nezaštićen seksualni odnos. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (World Health Organization (WHO), smatra se da je par neplodan ako žena ne uspe da zatrudni nakon 12 meseci redovnog nezaštićenog seksualnog odnosa.

Do neplodnosti može doći ako su miomi veoma veliki ili submukozni kada rastu u šupljinu materice. U zavisnosti od njihovog tipa ili veličine, miomi mogu ponekad sprečiti oplođenu jajnu ćeliju da se zakači za sluzokožu materice, ili mogu da blokiraju jajovod, otežavajući trudnoću.

U nekim slučajevima, miomi mogu takođe dovesti do komplikacija tokom trudnoće i za majku i za dete, povećavajući rizik od pobačaja i mogu da izazovu probleme tokom porođaja.

primed13forte

Primed 13 forte prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćen jezgrom koštice kajsije. Svaka od medicinskih gljiva koje ulaze u sastava preparata ima izreženo antioksidativno i zaštitno antikancerogeno dejstvo, i u ovom preparatu se ova njihova svojstva međusobno dopunjuju. Jezgro kajsijine koštice sadrži vitamin B17, čime doprinosu ukupnom antikancerogenom dejstvu preparata.

Upotreba PRIMED 13 FORTE preparata se preporučuje:

  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu malignih bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.
/by
,

Promena boje i svrab-signali za brigu

sk_1_4Na koži se tokom života javljaju razne, mahom dobroćudne izrasline, čiji raspored i broj variraju od osobe do osobe. Najčešće je reč o keratozama, mladežima, fibromima, papilomima i bradavicama virusnog porekla. Strah od toga da je svaka ova izraslina put ka najgorem scenariju, ili, s druge strane, ignorisanje i neodgovorno ophođenje prema uočljivim promenama na koži – nisu dobri modeli ponašanja.
Neke promene na koži, pigmentovane ili ne, mogu biti rizične po zdravlje, te stoga lekari preporučuju redovne kontrole.
Keratoze izazivaju sunčevi zraci
Najčešće promene na koži jesu keratoze, koje mogu biti seboroične i aktinične. I jedne i druge se javljaju kod starijih osoba, mada u poslednje vreme i kod mlađih ljudi, jer se mnogi od njih nekontrolisano izlažu sunčevim zracima ili preterano idu u solarijum.
Seboroične keratoze se javljaju uglavnom na licu, leđima, stomaku, ispod grudi kod žena i kosmatom delu glave. U početku su blago izdignute iznad nivoa kože, žućkaste ili svetlobraon, a kasnije postaju tamnobraon ili crne. Površina im je hrapava i često pokrivena ljuspom koja se lako skida. Stalno se pojavljuju nove promene, tako da jedna osoba može imati na desetine čak i stotine njih. Ove promene se mogu lako otkloniti tečnim azotom ili elektrokoagulacijom.
Aktinične keratoze (solarne ili senilne) češće se javljaju kod osoba starije životne dobi, svetle kože i svetlih očiju. Javljaju se i kod osoba koje su se tokom života dosta izlagale sunčevim zracima. Promene nastaju kao posledica hroničnog dejstva UV zraka sa kumulativnim dejstvom. Ove promene ne nastaju od skorašnjeg izlaganja suncu, već od sunčanja kom su pacijenti bili izloženi tokom detinjstva, pa do starijeg životnog doba. Najčešće se pojavljuju na nosu, čelu, obrazima, ušnim školjkama, šakama, temenu glave kod ljudi koji nemaju kosu. Vide se kao beličasto-žućkaste ljuspice, a promene su prečnika od tri-četiri milimetara do jednog centimetra. Tokom vremena pojedinačne promene se povećavaju i povećava se i njihov broj. Oko 20% njih se godinama transformišu u maligni tumor kože. Porast pojedinačne promene, infiltracija, stvaranje ulceracije (ranice), i crvenila okolne kože znaci su koji ukazuju na malignu alteraciju , pa ih treba lečiti na vreme. Terapija se sprovodi tečnim azotom, a postoje i kreme za lokalnu primenu.
Fibromi se lako uklanjaju
Pored keratoza, česte promene na koži su i sitne fibromske izrasline. One se uglavnom pojavljuju na vratu, ispod pazuha ili na preponama, ali se mogu javiti i na drugim delovima tela. Mogu biti boje kože, svetlobraon, ali i tamnobraon. Pretežno su promera od jednog do dva milimetara, mada nije neobično da izrastu i do veličine 1 cm, pa čak i više. Ove izrasline treba ukloniti, a uglavnom se to radi elektrohirurškim putem. Vremenom se pojavljuju nove promene, ali one koje su uklonjene se uglavnom ne obnavljaju. Brojčano ih može biti jako malo, mada se mogu pojaviti i u velikom broju, na desetine ili stotine.

/by